10 slavnih patoloških sakupljača knjiga

Jako mi je teško da se odreknem svojih knjiga, i budući da čitate ovaj tekst, pretpostaviću da i vi imate sličan problem. Samer Brenan je to lepo sročila, „kakav degenerik bi želelo da poseduje samo tridesetak ili manje naslova, i to namerno?!“ Niko koga je znam. Ali očigledno, da biste se kvalifikovali za grupu patoloških sakupljača knjiga potrebno je da imate hiljadu naslova. Meni se to čini malo, da budem iskrena – osim ako ne pričamo o hiljadu knjiga smeštenih u jednosoban njujorški stan, u tom slučaju – da, hiljadu naslova je dovoljno.

Generalno sam zainteresovana za tuđe kolekcije knjiga. Koliko ima naslova, kojih, kako se održavaju, gde se drže? Tako sam, jednog kišnog popodneva, počela da istražujem i čeprkam po kolekcijama slavnih ljudi da vidim ko od njih može da se uvrsti u grupu patoloških sakupljača knjiga. Rezultati su me, moram priznati iznenadili, mada sam i ranije znala za Karla Lagerfilda.

Ova lista ni u kom slučaju nije naučna niti preterano iscrpna – bez sumnje postoje brojne slavne ličnosti sa ogromnim bibliotekama (neiscrpan priliv novca i višak prostora im to omogućavaju), ali prave cifre ili nikada nisu bile dokumentovane, ili ja nisam bila u prilici da ih pronađem. Znamenite ličnosti koje se nisu našle među top deset uključuju Merilin Monro (400 knjiga), Džordž Vašington (1200 knjiga), Čarls Darvin (1480 knjiga), Opra Vinfri (1500 knjiga), Fredrik Daglas (2000 i kusur knjiga) i Dejvid Markson (2500 knjiga).
 
Karl Lagerfild: 300.000 knjiga

Karl Lagerfild ima više knjiga nego bilo iko. Na predavanju koje je održao 2015. godine tokom Internacionalnog festivala mode i fotografije Lagerfild je objasnio: „Danas samo skupljam knjige; ne postoji mnogo mesta za bilo šta drugo. Ako uđete u moju kuću, uvek ću vam pokazati kolekciju. Sakupio sam biblioteku od 300.000 knjiga. To je puno za jednu osobu.“ U njegovoj kolekciji ima knjiga na francuskom, engleskom i nemačkom, i da bi napravio dovoljno mesta u svom domu za sve primerke, on slaže svoje knjige horizontalno. I da, za knjige složene na najvišim policama postoji platforma.
 

FOTO: Stefan Strumbel - Stefan Strumbel / CC BY-SA 3.0 / Wikimedia commons
 

Džordž Lukas: 27.000+ knjiga

Godine 1978. Džordž Lukas je osnovao LucasFilm Research Library – u početku skupljajući tomove u svojoj losanđeleskoj kancelariji, da bi je preselio u biblioteku na svom Skajvoker ranču. Pored 27.000 knjiga kolekcija sadrži i preko 17.000 filmova, kao i fotografije, periodiku, klipinge iz novina i još mnogo toga. Lukasova biblioteka nije otvorena za javnost, ali njegovi zaposleni – kao i posebni gosti kao što su Sesil B. Demil, Alfred Hičkok, Keri Grant, Klint Istvud, Stiv Martin, Edit Hed i Čarlton Heston – mogu da uživaju u svemu što biblioteka pruža.



Džej Voker: 20.000 knjiga

Dakle, Džej Voker je slavna osoba jedino ako si štreber, rekla bih. On je preduzetnik koji je osnovao priceline.com, ali za mene on je slavna ličnost samo zbog svoje biblioteke: čitavog krila njegove kuće u Ridžfildu, Konektikatu koju on naziva „biblioteka istorije ljudske mašte“, što zvuči malo pretenciozno, znam, ali je vizuelno impresivna.
 
Majkl Džekson: 10.000+ knjiga

Kralj popa je bio i kralj knjiga. Tokom života Majkl Džekson je bio redovna mušterija u knjižarama širom Los Anđelesa, uključujući i „Buk Sup“ i „Skajlajt“. „Voleo je poeziju“, rekao je Dejv Danton vlasnik knjižare „Dantons buks“ iz Brentvuda za „L. A. Tajms“. Ralf Valdo Emerson mu je bio omiljeni pesnik. Džeksonov advokat Bob Singer rekao je da se u Nedođiji, Džeksonovom ranču nalazilo preko 10.000 knjiga: „...na nekim mestima je posebno voleo da se smesti, i tu su mogle da se vide knjige sa obeleživačima, beleškama. I mogu vam reći da je bio vrlo načitan, pogotovo za samouku osobu.“
 

Ernest Hemingvej: 9.000+ knjiga

Na osnovu knjige „Hemingway in Context“, Debre A. Modelmog i Suzane del  Gizo, pisac je nosio biblioteku sa sobom gde god da je išao, i konstantno je nabavljao nove knjige, sto pedeset do dvesta naslova godišnje. Pre smrti sakupio je preko 9.000 tomova za svoju biblioteku, koja ne uključuje naslove koje je ostavio u Ki vestu (odande je prebacio samo oko 800 naslova). Nije iznenađujuće, ali je i dalje impresivno.

Tomas Džeferson: 6.487 knjiga

„Ne mogu da živim bez knjiga“, izjavio je Tomas Džeferson. Prema Kongresnoj biblioteci, kada su Britanci spalili prestonicu 1814. godine, Džeferson je sagradio najveću ličnu biblioteku u Americi – koju je kasnije prodao Kongresu za 23.950 dolara. Nakon toga je ponovo počeo da skuplja knjige, ali je i tu kolekciju rasprodao 1829. godine da bi otplatio dugove.

 
Hari Hudini: 5.000+ knjiga

Kada je Hudini umro, ostavio je svoju privatnu kolekciju knjiga o magiji, pozorištu i spiritualizmu Kongresnoj biblioteci. Nekoliko izvora tvrdi da je u to vreme imao najveću kolekciju knjiga o magiji na svetu. Na ovom linku možete pretražiti skoro 4.000 naslova iz te kolekcije.
 

Hana Arent: 4.000 knjiga

Kolekcija Hane Arent na koledžu Bard, sastoji se od nekih „4.000 tomova, periodike i pamfleta“, uključujući i preko 900 njenih pribeleški, koji su prebačeni iz njenog njujorškog stana u kom je živela do smrti 1975. Nadam se da je stan imao više od jedne sobe.

(Iz nekog razloga, 4.000 kao da je srećan broj za biblioteke književnika – Virdžinija Vulf i Ketrin En Porter su u svojim privatnim kolekcijama takođe imale oko 4.000 knjiga).

Autor: Emili Templ
Izvor: lithub.com
Prevod: Aleksandar Mandić