13 zanimljivosti o „Don Kihotu“ za koje do sada možda niste čuli

Čak i ako nikada u životu niste uzeli u ruke primerak romana „Oštroumni plemić Don Kihot od Manče“ Migela de Servantesa, priča o zaluđenom plemiću, njegovom punačkom slugi i borbi sa vetrenjačama vam je verovatno odnekud poznata. Danas vam predstavljamo nekoliko slabije poznatih činjenica o dvotomnom remek-delu iz 17. veka.

„Don Kihot“ se smatra prvim modernim romanom

Mnogi kritičari, istoričari i teoretičari književnosti smatraju Servantesov roman prvim pravim primerom modernog romana u istoriji književnosti. Višestruko nagrađivani kritičar Harold Blum ističe da su oblikovanje i transformacija likova Don Kihota i njegovog vernog pratioca Sanča Panse glavno obeležje koje izdvaja „Don Kihota“ kao prvog predstavnika svoje vrste, dok čuveni pisac i esejista Karlos Fuentes navodi da su nijanse u dijalogu i karakterizaciji presudne za razlikovanje ovog dela od svih njegovih prethodnika.

Servantes je smislio priču za vreme boravka u zatvoru

Kao i svaki pisac, Servantes je u mladosti bio primoran da pronađe redovan posao kako bi se izdržavao. Pre nego što je doživeo književnu slavu, jedno vreme je, između ostalog, radio i kao poreznik. U periodu između 1597. i 1602. godine je zbog „čestih matematičkih nepravilnosti“ u poreskim obračunima dva puta završio u zatvoru. Pretpostavlja se da je upravo za vreme boravka iza rešetaka dobio ideju za priču koja će kasnije postati „Don Kihot“.

Servantes je glavnog junaka nazvao po rođaku svoje supruge

Pred kraj drugog toma „Don Kihota“ Servantes otkriva da je pravo ime njegovog junaka Alonso Kihano. Ime Alonso pozajmio je od Alonsa de Kesade Salazara, rođaka Kataline de Salazar Palasios, sa kojom je stupio u brak 1584. godine. Veruje se da Don Kihot od Alonsa nije dobio samo ime, već i većinu karakternih osobina. Ime „Kihot“ pak potiče od španskog naziva za tesan oklop.

Pisac je nastavak „Don Kihota“ reklamirao u predgovoru druge knjige

Servantes je 1613. godine objavio dvanaestodelnu zbirku novela pod naslovom „Novelas ejemplares“. Nakon što je u predgovoru čitaocima predstavio svoje novo delo, pisac je iskoristio priliku da ih obavesti da će uskoro objaviti i drugi tom svoje nedovršene priče o „gospodinu iz Manče“. (Reklama za jednu knjigu na početku druge, sa kojom nema nikakve veze, mogla bi se nazvati pretečom modernih filmskih trejlera.) Drugi tom „Don Kihota“ objavljen je 1615.

Lažni drugi tom „Don Kihota“

Samo godinu dana nakon što je Servantes najavio drugi tom „Don Kihota“ u zbirci „Novelas ejemplares“, nepoznati pisac skriven iza pseudonima Alonso Fernandez de Aveljaneda objavio je nezvanični nastavak priče o Don Kihotu. Prevarantovo delo zapamćeno je isključivo kao roman inferiornog kvaliteta, pun zlonamernih opaski na račun Servantesa i izvornog materijala.

Veruje se da je Aveljanedin nastavak pomogao Servantesu da brže završi roman

Iako je Servantes već zvanično obećao da će drugom knjigom završiti priču o Don Kihotu, rasprostranjeno je verovanje da ga je tek debakl sa Aveljanedinom knjigom motivisao da svoje namere pretoči u stvarnost. Prevara ga je toliko razbesnela da je Aveljanedin roman pomenuo u drugom tomu „Don Kihota“, oštro ga kritikujući zbog očajnog kvaliteta teksta i nerazumevanja originalnih likova i priče.

„Don Kihot“ je u velikoj meri doprineo etabliranju modernog španskog jezika

Varijanta španskog jezika kojom se Servantes služio prilikom pisanja svog romana predstavljala je sasvim novu pojavu početkom 17. veka i današnjim Špancima je daleko razumljivija od kolokvijalnog jezika piščeve epohe. Popularnost „Don Kihota“ zacementirala je dominaciju modernog španskog jezika, koji je danas jedan od najrasprostranjenijih jezika na planeti.

Servantes je inspiraciju pronalazio u neprijatnim događajima iz vlastitog života

U jednoj od svojih avantura Don Kihot i Sančo Pansa oslobađaju grupu zatvorenika koje stražari sprovode na odsluženje kazne na galiji. Servantesova osetljivost na tu temu verovatno je poticala iz vremena kada su ga, kao vojnika kraljevske vojske, sedamdesetih godina 16. veka zarobili pirati, nakon čega je proveo pet godina u ropstvu u Alžiru.

Don Kihot je bio omiljeni književni lik jednog slavnog pisca

Ruski pisac Fjodor Dostojevski je više puta pisao o svojoj očaranosti Servantesovim junakom. U jednom pismu svojoj sestričini Sofiji Ivanovoj on otkriva da želi da napiše roman u kojem će prikazati „savršeno dobrog čoveka“ i ističe da je ta ideja u dotadašnjoj književnosti najpotpunije ostvarena u liku Don Kihota: „Od svih izvrsnih ličnosti u hrišćanskoj književnosti, Don Kihot se izdvaja kao najsavršeniji, ali on je lep samo zato što je istovremeno i smešan.“

Jedna organizacija proglasila je „Don Kihota“ za najbolju knjigu svih vremena

U nameri da sastave spisak od sto najboljih knjiga svih vremena, predstavnici organizacije Norveški književni klub sproveli su 2002. godine anketu među istaknutim piscima iz 54 zemlje. U konačnom izveštaju sastavljači su istakli da knjige na njihovom spisku nisu poređanje po popularnosti i da su sve „podjednako dobre“ – sve osim jedne: „Don Kihotu“ je, naime, dodeljena titula „najboljeg književnog dela svih vremena“.

„Don Kihot“ je preveden na bar 50 jezika

Servantesovo delo do danas je prevedeno na katalonski, galicijski, baskijski, latinski, engleski, francuski, italijanski, portugalski, nemački, rumunski, ruski, japanski, kineski, korejski, tajlandski, tagalog, vijetnamski, arapski, hebrejski, persijski, hindi, irski, gelski, finski, norveški, švedski, islandski, mađarski, češki, danski, holandski, grčki, turski, srpski, albanski, bugarski, hrvatski, slovenački, letonski, estonski, litvanski, malteški, gruzijski, esperanto, jidiš i nekoliko drugih jezika.

Servantes nije profitirao od uspeha „Doh Kihota“

Uprkos tome što je prvi tom njegovog romana preko noći doživeo do tada nezapamćenu popularnost, Servantes nakon njegovog objavljivanja nije zaradio gotovo ništa. U 17. veku, naime, nije bio običaj da se autorima isplaćuju tantijeme za objavljena dela. Ovaj poražavajući podatak posebno dobija na težini ako imamo u vidu sledeće:

„Don Kihot“ je verovatno najprodavaniji roman svih vremena

S obzirom na starost „Don Kihota“, veoma je teško precizno utvrditi stvarni obim njegove distribucije, ali stručnjaci procenjuju da ga je do danas pročitalo više od 500 miliona ljudi. To ga čini najprodavanijim romanom na svetu, koji daleko iza sebe ostavlja „Priču o dva grada“ Čarlsa Dikensa sa 200 miliona prodatih primeraka i Tolkinovu trilogiju „Gospodar prstenova“ sa 150 miliona prodatih primeraka.

Autor: M. Arbajter
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Jelena Tanasković