Neki od najčuvenijih romana i književnih trenutaka svih vremena napisani su u kafeima ili su bili inspirisani njima. Od američkih autora koji su se iselili u Pariz do putovanja Henrika Ibzena po Evropi, kafei su oduvek predstavljali mesto za rad uz druženje, stvaranje priča i naravno, uz jelo i piće. Ako ste ikada odabrali da učite u kafeu ili restoranu umesto u svojoj sobi ili biblioteci, umećete da cenite značaj ovih 15 kafea.
La Rotonde: Jedan od najpoznatijih pariskih kafića u vreme masovnog iseljavanja američkih pisaca je svakako
La Rotonde, a o njemu zapravo piše Ernest Hemingvej u romanu „Sunce se ponovo rađa“, iako Hemingvejev Džejk Barns naizgled žali zbog preterane popularnosti ovog lokala: „Nije važno u koji kafe na Monparnasu tražite taksisti da vas odveze, uvek će vas odvesti u
La Rotonde“, napisao je. Gertruda Stajn, F. Skot Ficdžerald i T.S. Eliot su takođe često bili viđeni tamo.
Foto: Yves Lorson from Kapellen, Belgium
Le Dome Cafe: Odmah nakon Hemingvejevom gorepomenutog citata, sledi rečenica „Za deset godina, verovatno će se pretvoriti u
Le Dome“. Ovaj kafe na Monparnasu je zapravo bio prvi koji je privukao strane pisce i intelektualce.
La Rotonde,
Le Select i
La Coupole su bili konkurentni lokali, ali
Le Dome je danas poznatiji kao restoran morskih specijaliteta koji više nije stecište umetnika i pisaca u usponu.
The Literary Cafe: Za ovaj kafe u Sankt Petersburgu se govori da je ugostio mnoge od najpoznatijih ruskih pisaca uključujući i Černiševskog i Dostojevskog, a navodno je ovo poslednji kafe koji je posetio Aleksandar Puškin pre nego što će izgubiti život u dvoboju.
Foto: DIMSFIKAS
Les Deux Magots: Sada popularno mesto za turiste, kafe
Les Deux Magots je poznat po tome što je bio Hemingvejev omiljeni pariski local. Ali ovaj kafe u Sen Žermen de Pre imao je za mušteije i druge legendarne pisce i umetnike, uključujući i Remboa, Simon de Bovoar, Andrea Žida, Žana Žirodua, Žana Pola Sartra, čak i Pikasa. Ovo je jedan od najstarijih kafea u Parizu i predstavlja omaž svom starinskom, uglađenom nasleđu sadašnjim uređenjem i atmosferom (mada su cene najverovatnije mnogo više sada nego što su bile u Hemingvejevo doba).
Cafe Braunerhof: Kao i Pariz, Beč je grad koji vrvi od kafea, od kojih su mnogi ugostili brojne čuvene pisce, umetnike i intelektualce. kafe
Braunerhof, koji se nalazi blizu gradske palate Habsburgovaca važi za omiljeni local nagrađivanog autora Tomasa Bernharda, i tamo je napisano nekoliko najvažnijih dela nemačkog govornog područja nakon Drugog svetskog rata.
Café de Flore: Sada popularno mesto okupljanja ljudi iz modne industrije i sličnih glamuroznih mušterija,
Café de Flore – glavni konkurent kafeu
Les Deux Magots – služio je kao još jedna radna soba Hemingveju i njegovim savremenicima.
Café de Flore je 1994. godine započeo tradiciju dodele sopstvene književne nagrade – Nagradu Flor – perspektivnim mladim autorima sa francuskog govornog područja. Osim novčane nagrade, dobitnik stiče pravo da svakodnevno u toku godinu dana besplatno popije i čašu belog vina puji-fume.
Foto: ayustety via Wikimedia Commons
Dingo Bar: Sada preuređen u restoran Auberge de Venise, kafe
Dingo Bar je bio još jedan od popularnih mesta na Monparnasu, otvoren 1923. godine i vrveo je od engleskih i američkih pisaca u Parizu. Posećivali su ga spisateljica Đuna Barns i vlasnica izdavačke kuće Nensi Kunar. U ovom kafeu su se prvi put upoznali Hemingvej i F. Skot Ficdžerald.
Cafe Montmartre: Ovaj kafe se zapravo nalazi u Pragu i ponekad bi ga pominjali po nadimku Montik ili Monti. Neki od najčuvenijih nemačkih i čeških autora kao Franc Kafka, Eduard Bas ili Maks Brod, često su dolazili u ovaj lokal.
Pedrocchi Cafe: Ovaj čuveni kafe u Padovi je jedan od najvećih na svetu i bio je poznat kao omiljeno mesto Lorda Bajrona i francuskog autora Stendala.
Foto: Orric
Harry's New York Bar: Iako se zapravo nalazi u Parizu, kafe
Harry's New York Bar je dobio ime po svom prvom upravniku, Škotlanđaninu. Otvoren je 1911. godine i Hari je navodno bio zaslužan za to što su lokal najviše posećivali iseljenici tokom naredne decenije i što su se među gostima našli i Hemfri Bogart, Sinkler Luis, Hemingvej i mnogi drugi. Dodatna zanimljivost: u ovom kafeu je izmišljen koktel Bladi Meri.
Antico Caffe Greco: Nalazi se blizu Španskih stepenica u uglađenom delu Rima i ovaj kafe, otvoren 1760. godine, važi za najpoznatiji u celom gradu. Tokom proteklih vekova, pisci kao Lord Bajron, Džon Kits, Henrik Ibzen i Hans Kristijan Andersen bili su česti gosti.
Foto: nolitawanders from Vancouver via Wikimedia Commons
La Coupole: Kafe
La Coupole je još jedan od čuvenih starih kafea na Monparnasu, koji je otvoren 1927. godine, ubrzo nakon kafea
Le Select, sa namerom da se utrkuje sa kafeom
Le Dome u privlačenju stranaca i intelektualaca. Prostrani kafe je mogao da ugosti i do 600 gostiju, među kojima su bili i Simon de Bovoar i Žan Pol Sartr.
La Coupole je sada zvanični istorijski spomenik.
La Closerie des Lilas: Još jedan lokal na Monparnasu, otvoren 1847. godine, privukao je mnoge, uključujući Henrija Džejmsa, Lava Trockog, Gerturu Stajn i Hemingveja, koji opisuje okolinu kafea i obližnje spomenike u delu „Sunce se ponovo rađa“.
Caffe Giubbe Rosse: Jedan on najpoznatijih firentinskih kafea, dobio je naziv po Garibaldijevim crvenokošuljašima, koji su takođe poslužili kao inspiracija za konobarske uniforme. Čuven po svojoj ulozi u stvaranju futurističkog pokreta, kafe
Giubbe Rosse je bio i omiljeno mesto mnogih italijanskih pesnika.
Grand Cafe: Ovaj kafe je smešten u hotelu Grand u Oslu i važi za čuven restoran u kome se organizuju različiti skupovi. U ovom lokalu se svake godine održava svečani ručak nakon dodele Nobelove nagrade i navodno Henrik Ibzen tu ručava svakog dana. Roald Dal je u mladosti takođe bio gost hotela.
Izvor: onlinecollege.org
Prevod: Sonja Laštro