Prepoznajete li se u nekoj od ovih tačaka? Da li ste samo knjigoljubac ili ste pisac? Ili i jedno i drugo? Za one osetljivije: samoironija je neophodan element stvaralaštva. A možda čak i života. Dakle, gledajte na ovaj tekst sa vedre strane i nemojte misliti da vas osuđujemo, kritikujemo ili vam se rugamo. Mi samo volimo ovakve tekstove jer često… pa, često zaokružimo svih 25 (ili koliko god da ih ima) znakova koji potvrđuju da smo zavisni od čitanja i/ili pisanja. Uživajte!
1. Sa sobom svuda nosite olovku i papir, ponekad čak i u krevet kako biste mogli da zapišete ukoliko vam se u tri ujutru javi dobra ideja. Takva ideja najčešće ne ispadne dobra, ali zvučala je sjajno u datom trenutku.
2. Zaista, zaista želite da kupite pisaću mašinu iako ne očekujete da ćete je ikada koristiti. Želite je samo zato što ste jedan od deset ljudi na svetu koji i dalje smatraju da su pisaće mašine romantične i seksi. Svih deset ste pisci.
3. Kada ste u vezi sa nekim i kada vam kažu da su pišu prozu ili poeziju, istovremeno ste uzbuđeni, ali i nervozni. Zašto? Jer znate da će vam pre ili kasnije dati da pročitate njihovu pesmu – nešto što zaista vole i ne pokazuju ljudima – i očekivati da imate mišljenje o tom toliko važnom delu. Ne možete da se nosite sa tolikim pritiskom. Ovo je veza koja je u startu osuđena na propast.
4. Kupujete mnogo knjiga koje nikada, nikada nećete pročitati – samo zato što mislite da ćete možda nekada imati vremena da se upustite u čitanje. Ili na primer posedujete primerak omiljene knjige na francuskom, a vaš francuski uopšte nije toliko dobar.
5. Koristite gotovo bilo šta kao obeleživač za knjigu ili mesto na kome ćete nešto zapisati – recepte, novac, slipove od kartica, stare koverte, novine, neotvorenu poštu ili pretnje koje vam šalje banka. Ne možete ništa izbaciti iz stana, a da prethodno ne proverite da li je na njemu nešto zapisano. Ta kesica od kokica bi mogla biti važna.
6. Kad god čujete reči „krajnji rok“, odmah se bacate u akciju jer ste uvek: a) u nekom roku ili b) kasnite. Sigurni ste da kada bi neko uspeo da vaše odugovlačenje pretvori u izvor energije, rešili biste svetsku krizu sa gorivom.
7. Većina ljudi tetovira drveće, golubove ili pogrešno napisane ode svojim bivšima. Vi tetovirate omiljene rečenice koje su napisali Fokner ili Pablo Neruda.
8. Imate daleko više knjiga nego prijatelja. Pomalo se brinete da ćete jednog dana postati horder. (Ili čak posedujete dva primerka Frenzenove „Slobode“ za svaki slučaj ako jedan izgubite.)
9. Gotovo svakog dana vam stiže pošiljka sa
Amazona. Sigurni ste da su vam do sada zapamtili ime.
10. Ponekad o autorima govorite koristeći samo ime ili nadimak koji ste im dali, a da toga niste svesni. Na primer, Bukovski je „Čak“, Džejms Džojs je „Džimi“, a Salman Ruždi je „Sali“. Ostalim ljudima nije dozvoljeno da ga zovu Sali jer je to vaša interna fora, a nema veze što on za to ne zna i što se, zapravo, nikada niste ni sreli.
11. Imate uvrnute snove o pisanju ili omiljenim piscima – na primer da imate sjajnu ideju za roman, ali vas računar pojede ili da vam je najbolja prijateljica Emili Dikinson – što je, zapravo, pomalo dosadno. Takođe ste sanjali da ste menadžer ženske grupe „Sestre Bronte“ gde je Šarlot bila Bijonse, Emili je Keli, a En je Mišel, ona na koju svi zaborave.
12. Previše vam se dopada aliteracija, toliko da čak razmišljate da deci date takva imena (Lorelaj Lana Lang, oprosti unapred). I smatrate veoma seksi to što neko zna šta su konsonanca i asonanca.
13. Bogat rečnik je jedna od stvari koje vas uzbuđuju. Ne postoji ništa erotičnije od nekoga sa velikim mozgom... koji ume da koristi.
14. Malo ste opsednuti ceduljicama i imate omiljenu olovku. Alarmantan deo vašeg budžeta odlazi za potrebe pisanja, knjige i kafu – ali uglavnom na kafu.
15. Tokom školovanja, dok su vaši prijatelji izučavali stvari od kojih se zaista može napraviti karijera – poput onlajn kockanja, iznuđivanja novca, prebacivanja novca na Kajmanska ostrva – vi ste se zanimali za stvari na koje su oni samo podizali obrve – okultizam, opskurni ruski pisci, pletenje korpi pod vodom ili napredno siromaštvo. Sada imate skup, fensi komad papira koji potvrđuje da ste naučili gomilu gluposti koju ste već zaboravili.
16. Neki ljudi žele karijeru u kojoj će po ceo dan izgledati profesionalno. Vi ne. Posao iz snova bi za vas bio nešto što će vam omogućiti da ceo dan provedete u pidžami i u krevetu – poput, na primer, Marsela Prusta.
17. Niko ne želi da igra sa vama igre koje imaju veze sa slovima i rečima jer uvek pobeđujete i previše ste takmičarski nastrojeni.
18. Ponekad o svom samonametnutom rasporedu govorite kao o „odlasku na posao“. Ljudi vas često pitaju gde radite, a vi kažete: „Od kuće. Ja sam pisac.“ I tada usledi neprijatna tišina.
19. Kada neko raskine sa vama ili neki prijatelj uradi nešto užasno detinjasto, jedina uteha vam je da će od toga nastati nova sjajna priča.
20. Kada idete na sastanke, ljudi vas pitaju da li ćete o ovome pisati u nekom svom delu, a vi ih uveravate: „Ne, bleso! Naravno da nikada ne bih pisao o tebi!“ Vi ste grozni lažov jer ćete apsolutno pisati o njima. Već ste u glavi započeli rad na toj priči.
21. Ljudi ponekad znaju neke stvari o vama koje im sigurno niste rekli, poput anegdota ili čudnih ličnih podataka koje naravno da niste podelili sa njima na drugom sastanku. A onda vam kažu da su čitali vaš blog ili vas prate na
Tviteru pa shvatate da delite previše informacija. Sledeći put ćete na sastanku reći da ste serijski ubica.
22. Imate lošu naviku da probleme ili konflikte rešavate tako što ćete napisati pismo toj osobi umesto da se sa njom suočite. Neki ljudi se tuku, a vi započinjete epistolarni roman prepun besa.
23. Ne prestajete sa radom na delu čak ni nakon što je gotovo zbog čega je veliki problem objaviti ga. Na kraju bukvalno morate staviti sebi pištolj na čelo i reći da je dosta. A onda smislite savršeni kraj – mesec dana nakon što je delo objavljeno.
24. Određene znakove interpunkcije koristite opsesivno dok za neke želite da nestanu sa lica zemlje. Kada vidite da neko koristi zagrade, na primer, imate utisak da vas je uboo u oko.
25. Često odlažete važne stvari kako biste završili pesmu ili određeni deo romana – poput tuširanja, jela ili (povremeno) disanja. Jednog dana ćete umreti plavi u licu, ali to je razumljivo – imali ste krajnji rok.
Izvor: thoughtcatalog.com
Prevod: Dragan Matković