Iako se to ne odnosi na većinu pisaca, ima nekoliko izuzetno poznatih autora koji su jedva sastavljali kraj sa krajem baveći se pisanjem, što ih nije sprečilo da se pridruže najslavnijim pesnicima i romanopiscima svih vremena. Želimo da vam skrenemo pažnju na šest takvih autora.
Hauard Filips Lavkraft
Lavkraft je američki pisac čija „iracionalna fantastika“ ima trajan uticaj. Njegova Ktulu mitologija, zbirka povezanih pripovetki, inspirisala je autore od Stivena Kinga do Alana Mura. Reč „lavkraftovski“ ušla je u upotrebu i označava njegovu vrstu kosmičkog horora, a i sam Ktulu često se javlja u popularnoj kulturi.
Uprkos tome što je ceo život radio kao pisac, nikada nije uspeo da zaradi dovoljno novca čak ni za najosnovnije potrebe, a u najgorim trenucima u životu bio je prinuđen da preskače obroke kako bi uštedeo dovoljno novca za poštanske markice. Planirani projekat sa Harijem Hudinijem, koji bi mu doneo mnogo novca, propao je nakon Hudinijeve smrti. Nedostatak poslovne veštine takođe ga je često koštao; jednom je propustio priliku da pošalje odgovor izdavaču koji je tražio neki njegov rad koji ima spreman za objavljivanje.
Lavkraft, koji nikada nije posustao u želji da se profesionalno bavi pisanjem, umro je 1937. godine od raka kada je imao 46 godina.
Franc Kafka
Kafka je češki pisac koji je živeo i radio u Pragu početkom 20. veka. U fokusu njegovih dela često su otuđenost u birokratiji, koja radi samo u svoju korist, i izolovanost u modernom životu. Među njegovim delima su „
Preobražaj“ i „
Proces“, romani koji su inspirisali egzistencijaliste i imali takav uticaj na književnost da je nastala reč „kafkijanski“ koja opisuje njegov stil.
Kao i Lavkraft, Kafka je neke svoje radove objavio za života. Međutim, većinu njih je čuvao u tajnosti i naredio da se spale nakon njegove smrti. Umesto toga, njegovi prijatelji su ih odneli kod izdavača. Pošto nije mogao da živi od pisanja, Kafka je radio nekoliko poslova koji su mu davali vremena da piše noću, dok je napuštao one koji su mu oduzimali previše vremena. Dugo i relativno uspešno je radio kao službenik u jednoj agenciji za bezbednost, na radnom mestu na kom je možda prvi izumeo zaštitni šlem.
Kafka je bio relativno nepoznat za života, ali slavu je dosegao takoreći odmah nakon smrti, od tuberkuloze, kada je imao 40 godina.
Emili Dikinson
Emili Dikinson je američka pesnikinja koja je napisala oko 1800 pesama, od kojih je tek desetak objavljeno dok je bila živa, i to najčešće uz ogromne prepravke. Njena poezija kontinuirano se objavljuje od njene smrti 1890. godine i uvek dobija neizmerne pohvale.
Emili Dikinson je najviše pisala za vreme Američkog građanskog rata i dopisivala se sa mnogima očekujući povratnu informaciju o svom eksperimentalnom stilu. Kao i Kafka, tražila je da se njeni radovi spale nakon smrti 1886. godine. Na sreću po sve nas, to obećanje nije ispunjeno. Njena mlađa sestra pronašla je riznicu neobjavljenih pesama i dala da se objave četiri godine nakon datuma kada je trebalo da budu spaljene.
Marsel Prust
Ovaj francuski pisac ranog dvadesetog veka najpoznatiji je po monumentalnom delu „U traganju za izgubljenim vremenom“, čiji su neki delovi objavljeni tek nakon piščeve smrti. Smatra se jednim od najboljih romana ikada napisanih.
Prust je nevoljno radio razne poslove, kao što je posao u biblioteci gde je jednom prilikom bio na toliko dugom bolovanju da se svi mislili da je dao otkaz. Živeo je sa roditeljima, a nakon njihove smrti živeo je od nasledstva koje su mu ostavili. Mada je Prust zaradio nešto novca kao pisac, njegovo čitavo bilo je nedovršeno i dobilo je zasluženo priznanje tek nakon njegove smrti u 51. godini života.
Edgar Alan Po
Američki autor kojeg ne treba posebno predstavljati.
Po je bio majstor gotičkog horora i tvorac žanra detektivske fikcije. Njegova dela su obavezna lektira na svim časovima književnosti, dok je najpoznatije delo „
Gavran“ snimano i adaptirano nebrojeno mnogo puta.
„Gavran“ je postao neverovatno popularan nakon objavljivanja, i Po je od njega zaradio celih devet dolara. Prvi je značajni američki pesnik koji je pokušao da živi samo od pisanja. Često mu to nije polazilo za rukom, pa je morao da radi i druge poslove. Našli su ga u delirijumu na ulici u Baltimoru, a umro je u obližnjoj bolnici od još uvek nepoznatog uzroka. Dodatna uvreda mu je naneta nakon smrti, kada je u jednoj popularnoj biografiji neopravdano prikazan kao degenerik, čime je autor biografije zgrnuo ogroman novac, dok je slika o Pou dugo bila ukaljana.
Fridrih Niče
Niče, nemački filozof i suosnivač egzistencijalizma, imao je ogroman uticaj na filozofiju, politiku, psihologiju i popularnu predstavu o filozofima. Često ga citiraju ljudi koji nemaju pojma o čemu govore, a i dan-danas je poznat čak i onima koji nikada nisu učili filozofiju.
Napustio je akademsku karijeru, iako je postavljen za profesora čim je diplomirao, kako bi pokušao da živi kao nezavisan pisac i filozof. Nije mnogo zarađivao od prodaje svojih knjiga i često je molio prijatelje za pomoć. To ga nije omelo i na vrhuncu svog stvaralaštva izbacivao je po jednu knjigu vrhunskog kvaliteta na svakih godinu dana. Do smrti je zahvaljujući pisanju postigao izvesnu slavu, kad već nije bogatstvo.
Autor: Skoti Hendriks
Izvor: bigthink.com
Prevod: Borivoje Dožudić