Pre nego što je počela da baca čarolije na police knjižara širom sveta, Dž. K. Rouling je radila manje očaravajući posao za Privrednu komoru u Londonu.
Tokom četvoročasovne vožnje vozom od Londona do Mančestera rođena je ideja o dečaku čarobnjaku i školi magije. Nekoliko godina kasnije preselila sa kćerkom u Edinburg gde je završila rad na rukopisu koji će postati prva knjiga o Hariju Poteru.
Prve delove knjige napisala je u kafeu „The Elephant House“, a često je tamo bila sa kćerkom koja bi zaspala za stolom. Da je mala Džesika znala da u tom trenutku njena majka stvara delo koje će ući u istoriju književnosti, sigurno bi ostala budna. „The Elephant House“ i danas drži na izlogu natpis na kome ponosno tvrdi da je rodno mesto Harija Potera.
Idite tragovima pariske „izgubljene generacije“
Pariz je naširoko poznat kao magnet za najveće svetske kreativne talente.
Dovoljno je samo da pogledate film Vudija Alena „Ponoć u Parizu“ kako biste videli da je glavni grad Francuske bio dom mnogih pisaca. U njemu Oven Vilson glumi mladog pisca koji ostvaruje san mnogih i zakoračuje u prošlost gde na žurki upoznaje F. Skota Ficdžeralda i napija se u gradu sa Ernestom Hemingvejem.
Taj grad je oduvek vrveo od različitih umetnika, a plejadu književnih veličina koja je prošla kroz Grad svetlosti predvode Henri Miler i Džejms Džojs. Prošetajte nekim od trgova ili večerajte na nekom od mesta gde su ovi velikani razgovarali o svojim rukopisima i to bi trebalo da pokrene vašu kreativnost.
Uživajte kraj mora sa Hemingvejem
U vreme kada vrata Kube nisu bila zatvorena za Amerikance, Ernest Hemingvej je na njoj našao svoje radno mesto.
Nakon bolnog razvoda i ozbiljnog književnog srozavanja, Hemingvej je 1939. godine napustio svoju porodicu i domovinu kako bi se privremeno nastanio u hotelu „Ambos Mundos“. Uskoro mu se pridružila i supruga Paulina pa su zajedno pronašli prebivalište na farmi nedaleko od Havane.
Na tom mestu je napisao veći deo knjige „Za kim zvona zvone“ koja je bila nominovana za Pulicerovu nagradu i vratila ga u književni svet na velika vrata. Njegov brak sa Paulinom nije potrajao, ali je Kuba ostala tonik koji leči blokade u njegovom pisanju. Vratio se na nju kako bi napisao „Starac i more“, knjigu kojom je osvojio Pulicerovu nagradu i postao jedan od najvećih američkih pisaca.
Hodajte Keruakovim ulicama u San Francisku
San Francisko bio je odskočna daska za mnoge umetnike među kojima su i neki od najboljih američkih pisaca.
Dovoljno blizu Los Anđelesa da se do njega brzo stigne, a opet dovoljno daleko da vam književni agenti ne gledaju preko ramena dok pišete, ovaj divni grad u Severnoj Kaliforniji bio je dom velikom broju talentovanih pisaca čija bi dela lako mogla ispuniti jednu biblioteku.
Grad ima poseban odnos prema Džeku Keruaku po kome je čak nazvana i jedna ulica. Poznato je da je mnogo priča crpeo iz kafea „Vesuvio“ gde je i Alen Ginsberg stvorio neka od svojih najboljih dela. Nađite mesto u dnu ovog kafića i pustite mašti na volju. Ako budete imali blokadu, samo pređite preko puta u knjižaru „City Lights“ po malo inspiracije.
Kjoto, grad u kome japanska književnost ima prostora da diše
Ulice prepune misterije i elegantnih gejši koje ulaze u drevne hotele čine Kjoto idealnim mestom za pronalaženje inspiracije.
Japanci dobro znaju da je ovo grad koji izmamljuje priče. Nezavisnih knjižara u Kjotou ima koliko i hramova, a u njima možete naći mnoštvo knjiga u tradicionalnom povezu kao i predusretljive vlasnike koji čitaju knjige na ulazu.
U ovom gradu je rođen kralj savremenih japanskih romana Haruki Murakami. Živeo je u Kjotou pre nego što se preselio u Tokio i počeo da piše knjige koje su osvojile srca i umove generacija kako u Japanu tako i širom sveta.
Pronađite Markesov romantizam u Kartaheni u Kolumbiji
Iako to nikada nije potvrdio, jasno je da je Gabrijel Garsija Markes koristio Kartahenu, sa njenim balkonima prepunim cveća i savršeno očuvanim kolonijalnim zidinama kao inspiraciju za neka od svojih najstrastvenijih dela.
Delovi „Ljubavi u doba kolere“ jasno pokazuju da je Markes bio zaljubljen u ovaj kolumbijski grad i lako je videti zašto je tako. Kao mesto svetske baštine pod zaštitom UNESCO-a, stari deo grada je pokriven trgovima od kaldrme i opasan ogromnim crkvama.
Razgledajte divne ružičaste i narandžaste kuće pa sedite u otvoreni kafe i pokušajte da lepotu ovog mesta pretvorite u reči.
Izvor: tripjaunt.com
Prevod: Dragan Matković