8 načina da pročitate knjige za koje biste želeli da imate vremena

Treba da čitate više knjiga.

Kada kažem ovo ljudima, većina se složi: „O,da, naravno, da.“ Ali onda, dve sekunde kasnije, kažu: „Voleo bih da imam vremena.“



Pa, znate šta? Taj izgovor je koještarija. Istina je da imamo vremena. Istraživanje sa univerziteta u Kaliforniji pokazuje da sada konzumiramo informacije više nego ikada – više od 100 hiljada reči dnevno. Pomislite samo koliko tekstova i upozorenja i obaveštenja i poslovnih i ličnih mejlova i vesti i usputnih obaveštenja i postova sa blogova i Tvitera i Instagram komentara čitate svaki dan.

I onda kažete da nemate vremena za knjige?

Pre tri godine sam čitao 50 knjiga godišnje. A kada mi je sinulo da prebrojim te knjige, odlučio sam da pokušam da udvostručim tu brojku. Sada čitam negde nešto više od 100 knjiga godišnje. Naravno, ponekad upadnem u spore ili prazne periode i propadnem u crne rupe društvenih mreža. Ali evo osam stvari koje radim kako bih se vratio na pravi put i koje rado delim sa drugima kada mi kažu da nemaju vremena za čitanje:

Živite u svetu knjiga. Većina ljudi ima policu „tamo negde“, gde knjige žive. Ali jednog dana, prošle godine, moja supruga je istovarila gomilu od oko deset slikovnica nasred našeg stočića. Šta se desilo? Naša deca su počela svakodnevno da ih prelistavaju. Tako da ih sada samo rotiramo i ostavimo tamo. Sklonili smo TV u podrum, ugradili policu blizu ulaznih vrata i stavili knjige u pregrade od auto sedišta, kao i u razne kutke po kući. Argentinski pisac Horhe Luis Borhes je rekao: „Ne mogu da spavam ako nisam okružen knjigama.“ Odabrali smo ovako da živimo. (Čak i ako pokušavate da uklonite nered ili nemate puno prostora za čuvanje knjiga, uvek možete da posetite lokalnu biblioteku i vratite knjige kada ih pročitate.)



2. Crveno svetlo u krevetu. Moja žena obično zaspi pre mene, pa ja tada stavljam crvenu lampicu za čitanje na čelo. Zašto crvenu? Majkl Bres, autor knjige „The Power of When“ kaže da postoji teorija da crveno svetlo pomaže proizvodnju melatonina. Previše jaka svetla ili blještavi ekran, mogu da učine da se osećate napeto. Čitanje pre spavanja bi trebalo da vam pomogne da se opustite, ne da vas uznemiri.

3. Učinite vaš telefon manje privlačnim. Mobilni telefoni su mašine za odvraćanje pažnje. Naši mobilni telefoni su dizajnirani tako da budu uglađeni, seksi i neodoljivi. Oni su poput džepnih slot mašina. Dakle, kako da se suprotstavite nagonu da posegnete za njim? Učinite ga manje privlačnim. Uklonite sve aplikacije sa glavnog ekrana tako da bude prazan kada ga otvorite. Ostavite vaše napuklo staklo tako. Premestite punjač u podrum ili na neko nezgodno mesto tako da to bude dodatni napor u noćnim i jutarnjim trenutcima slabog otpora. Ako morate da držite telefon u prostoriji dok spavate, aktivirajte „Ne uznemiravaj“ opciju tako da automatski blokira pozive i poruke nakon 7 uveče. Polako, polako, polako, možete sprečiti vaš telefon da deluje tako zavodljivo.

4. Koristite Djuiev decimalni sistem. Kako da organizujete svoje knjige? Po boji? Po tome kada ste ih kupili? Kao velike, nasumične gomile svuda? Postoji razlog zašto svaka biblioteka koristi Djuiev decimalni sistem. Ima smisla. Knjige se uredno uklapaju u sve manje i tanje podeljene kategorije oko psihologije i religije i nauke i umetnosti i... svega. Koja je korist od toga? Povezujete ih. Vidite gde imate velike praznine. Proveo sam jednu subotu organizujući svoje knjige prema Djuievom decimalnom sistemu i osim što sam uspeo da ih organizujem, sada ih pronalazim brže, osećam da moje čitanje ima veću svrhu i više sam angažovan, jer nekako mogu da osetim kako mi ulazi u glavu ono što čitam. Koji su vam alati potrebni za ovo? Samo dva: sačuvao sam classify.oclc.org za pronalaženje Djuevih decimalnih brojeva za sve knjige koje nemaju DDC kod u unutrašnjem delu i koristio sam Decimator aplikaciju kako bih video šta ti brojevi znače. A da, i koristio sam olovku da upišem Djuiev decimalni kod i kategoriju u unutrašnjost svake knjige pre nego što sam je stavio na policu.  



5. Koristite podkast i Buktjub da rešite „Šta sledeće čitati“ dilemu.  Kada počnete više da čitate, najveći problem će vam postati pitanje „šta sledeće da čitam?“ Ako ne želite da pratite masovni ukus i naslove sa top-lista, onda morate da zavirite u bočne police knjižara kako biste pronašli knjige koje će vam zaista promeniti život. U eri neograničenog izbora, pouzdane preporuke nemaju cenu. Podkasteri i Buktjuberi (podgrupa Jutjubera fokusirana na knjige) su sada kuratorska mašina snova. Tu je i Buktjub. Tu imate veliki izbor. Možete, za početak, pogledati ovde.

6. Pratite sve vesti. Da, da, već sam pričao kako sam otkazao pretplatu na pet časopisa i dve novine kako bih se u potpunosti fokusirao na knjige. Ali znate li gde su me vesti pratile? Na internetu. E tu već morate da krenete snažno: otpratite svaki sajt sa vestima na društvenim mrežama, uklonite svaki obeleživač (i šifre, takođe). Setite se šta je politički naučnik Herbert Sajmon rekao: „Prilično je očigledno šta informacija konzumira: pažnju onih koji je primaju. Zato bogatstvo informacija kreira siromaštvo pažnje i potrebu da se ta pažnja efikasno preraspodeli na ogroman broj izvora informacije koji bi mogli da je konzumiraju“.

7. Čitajte na nečemu što ne radi ništa drugo. Pisac Set Godin mi je jednom rekao: „Ljudi retko kada čitaju knjige na telefonu jer ste na klik udaljeni od proveravanja elektronske pošte“. Ako nešto može da nas prekine, uzbuni, ili obavesti, to će i da uradi. To nije dobro za uranjanje u nove svetove. Šta vam predlažem? Prave knjige. Prave stranice. Na pravom papiru. Da, ne smeta mi ubijanje drveća ako to omogućava da nestanete u sopstvenoj glavi. Samo prave knjige vam dopuštaju da budete pravi režiser sopstvene emisije. Nijedan glas ne može da zameni onaj koji vi stvarate u glavi, nijedan format ili ekran ne pokazuje umetničke namere pisca. Naravno, razumem ako vam treba veći font, ili ako po ceo dan vozite i više volite audio knjige, ali samo kažem da ako želite da budete poput mene, pravi knjiški snob do kraja života, sve počinje sa pravim knjigama. A ako morate da koristite neki uređaj, pobrinite se da elektronski čitač ne može da prima poruke.



8. Razgovarajte sa lokalnim knjižarima. Moj omiljeni knjižar svih vremena je Sara Remzi iz „Another Story Books“ u Torontu. Uđem, počnem da brbljam, ispovedam se, kažem joj sa kojom knjigom se mučim, a ona sa svojim hmmm i haha me proučava dok lutamo knjižarom po pola sata. Ona pronalazi: dobru knjigu za posle razvoda, dobru za put u Australiju, dobru knjigu za muku sa decom. I onda ja izađem sa punim rukama knjiga koje u potpunosti odgovaraju mom emotivnom stanju, gde želim ili treba da budem bolji i onima koje mi odgovaraju na višem nivou. Ako verujete da su ljudi najbolji algoritam (kao i ja), onda odlazak u vašu lokalnu knjižaru i proučavanje preporuke prodavaca kako biste proverili da li se njihovo interesovanje podudara sa vašim i na kraju traženje ličnih preporuka je odličan način bržeg pronalaska knjiga koje ćete voleti.

Da li ste spremni za čitanje? Zagrevate li se? Ili ste od onih koji prvo moraju da čuju neku naučnu činjenicu kako bi promenili svoje ponašanje? Ako su vam potrebni još neki razlozi: 2011. godine je „The Annual Review of Psychology“ rekao da čitanje okida posebne neurone i aktivira delove mozga odgovorne za razvoj empatije, saosećanosti i razumevanja. Čitanje vas čini boljim vođom, nastavnikom, roditeljom i bratom/sestrom. Druga studija, objavljena u časopisu Science je otkrila da čitanje fikcije pomaže kod empatije i društvenog funkcionisanja. I konačno, neverovatna studija na univerzitetu Emori iz 2013. gde su test subjekti na magnetnoj rezonanci, dan nakon što su čitali određene delove romana, pokazali povećanu aktivnost u levom temporalnom korteksu – području zaslužnom za jezik. Samo zamislite dugotrajne koristi od čitanja jedne knjige dnevno.

Većina nas želi da čita više knjiga. I apsolutno to možemo. Vi ste ono što jedete i šta čitate.

Nastavite da okrećete strane.
 
Izvor: hbr.org
Prevod: Aleksandar Mandić