Znamo da je ljubitelje beletristike nije uvek lako naterati da odvoje vreme za čitanje naslova iz oblasti publicistike, ali smo odlučili da vam pokažemo da vredi pokušati. Pred vama je 8 naslova iz oblasti publicistike koje smo probrali prema čitalačkim i žanrovskim afinitetima…
Vi volite neustrašive junakinje poput Beril iz romana „
Kruženje oko Sunca“ Pole Meklejn ste dugo držali pored kreveta i niste bili raspoloženi da se lako odvojite od njega. Naročito vam se dopadaju romani čiji su događaji i junaci zasnovani na istinitim pričama i ličnostima. A bojite se da kročite na tlo istoriografije jer smatrate da je suvoparna. E pa, nisu sve knjige takve. Pokušajte sa
biografijom Katarine Velike iz pera Roberta Mesija koja se ne čita već guta. Ovakve biografije se ne sreću svakodnevno. Napisana u ritmu najboljeg ljubavnog romana koji vrvi od spletki, Mesijeva biografija nudi obilje detalja i opisa života jedne fascinantne žene.
Čitaoci koji su podlegli maestralnom opisu ljudskosti u furiozno ratno doba u romanu Entonija Dora „
Sva svetlost koju ne vidimo“ bili su prvenstveno očarani nezaboravnim junacima koji pokušavaju da svojom plemenitošću odole uništenju i strahotama koje ih okružuju.
„U svetu između 1939. i 1945. neka ljudska bića potonula su u niskost, a druga su savladala visine hrabrosti i plemenitosti”, zabeležio je Majkl Hejstings u delu
„Pakao“ u kojem je spojio je istorijsku analizu i svedočanstva običnih ljudi kako bi istražio značenje ovog ogromnog sukoba i za njegove učesnike i za potomstvo. Izuzetno temeljan i širok, „Pakao“ je elegantno napisan i krajnje ubedljiv, baš kao i Dorov roman.
Ako vam se dopao serijal „
Prostranstva“ zašto ne biste pružili ruku iskusnim vodičima da vas povedu na jedno pravo krstarenje ? Trampite Rosinantea za okrilje trojice vrsnih naučnika.
Slažemo se da je primamljivije gledati ekranizaciju Korijevog serijala, ali je isto tako privlačna ideja da vas Nil de Gras Tajson povede u šetnjicu po galaksijama. „Nismo mi naročito moćni i nismo baš toliko dugo na ovom Svetu“ kažu autori, „ali jesmo inteligentna bića i naučili smo mnogo o svemiru i zakonima koji u njemu vladaju.“ Priču o tim dostignućima naći ćete u knjizi
„Dobro došli u svemir“. Nemojte nam reći da vas nismo zaintrigirali.
Vi ste vatreni čitalac romana
Filipe Gregori. Nema većeg uživanja za vas od šolje engleskog čaja i vašeg mirnog kutka u kojem gustirate burnu englesku istoriju, smatrate da se te dve stvari, čaj i istorija, lepo slažu. Kraljica istorijske fikcije zaista ima čime da nagradi svoje čitaoce, čak joj je i BBC odao priznanje time što je neumorno ekranizovao njena dela.
Mi ćemo vas sada iznenaditi štivom kakvo ne biste očekivali, a za koje smo apsolutno sigurni da će vam se uvući pod kožu i da ćete od tog trenutka početi češće da obilazite odeljenje u knjižari posvećeno dokumentaristici, biografijama, pa čak i sociologiji. U pitanju su priče „opasnih“ žena, zatvorenica u Srbiji koje su počinile različite zločine, ali i mnogo patile –
„Zatvorenice“.Kršeći krivične zakone, žene su u prošlosti Srbije razbijale stereotipne predstave o ženama. Apsolutnoi uzbudljivo štivo koje neizostavno treba otkriti na vreme!
„
Prvi igrač na potezu”, kažete vi. Ali i mi konja za trku imamo! Jeste li poručili ediciju
#Netopija? Kako, kažete, niste? E pa onda pravac na ovaj
link, jer smo sigurni da ćete naći ne jedan, nego bar dva naslova koji će vas oduvati.
Za ovu priliku, skrećemo vam pažnju na naslov „
Zločini budućnosti“, knjigu koju svako ko koristi internet mora da pročita. Znamo da ovo zvuči pomalo alarmantno, ali ova knjiga zaslužuje da bude opšte javno dobro! Ne verujete nam? Otvorite ovu knjigu nasumice, uverićete se i sami.
Poslednji roman koji vam se naročito dopao je „
Alijenista“ Kejleba Kara. Gledali ste i seriju, naravno, ali knjiga je ipak bolja. Smatrate da je to sjajan spoj istorijskog romana i psihološkog trilera, u njemu se nalaze svi elementi koji vam se dopadaju. I tražite jooooš takvih knjiga. Dobro, među romanima ima da se probere slično štivo, ali šta ako tražite na pogrešnom odeljenju u knjižari? Šta ako treba da zađete malo dalje da biste stigli do
biografije Voltera Ajzaksona o Ajnštajnu? Priznajte, ne bi vam to odmah palo na pamet. Prema Ajzaksonu, na Ajnštajna ne bi trebalo da gledamo kao na poštovanog naučnog sveštenika, već na pobunjenika koji poštuje harmoniju prirode, naučnika koji je imaginaciju smatrao mnogo bitnijom od znanja. Odlomak knjige možete pročitati ovde i odlučiti da li smo vas uputili na pravu lektiru.
Smatrate da nema šanse da vas ubedimo da čitate publicistiku jer ste vatrena obožavateljka erotskih i ljubavnih romana? „
Luda“ i „
Opaka“ su vaše poslednje omiljeno štivo zbog frenetičnog ritma, paklenog karaktera glavne junakinje i seksi scena. Mi verujemo da možemo da vam ponudimo zanimljiv naslov koji bi vas naterao da oklevate u knjižari između trilogije L. S. Hilton i ove knjige. Drage čitateljke, predstavljamo vam knjigu „
Seks sa kraljevima“ Elinor Herman. Zasnovana na detaljnom istraživanju dnevnika, ličnih pisama i diplomatske prepiske ova knjiga je mnogo zabavnija od romana Danijele Stil i Dena Brauna.
Ljubitelj ste
trilera i dobre akcije. Smatrate da ništa nije ugodnije za čitanje od dobrog krimića. Pa, ne možemo da kažemo da niste u pravu. Nesbe, Heris ili Elroj privlače razlitičitu publiku, jer unutar žanra postoje podžanrovi koji zavređuju pažnju.
A šta ako biste dali šansu jednoj ovakvoj knjizi – „
Kratka istorija poroka“? Sigurni smo da okoreli čitaoci trilera imaju dovoljno široke poglede na svet da bi rado zavirili u knjigu sa ovakvim naslovom. Garantujemo vam sjajnu zabavu. A za traganje za sličnim štivom – pa, upotrebite svoje detektivske sposobnosti!
I, naravno, uživajte u čitanju.
Autor: Ivana Misirlić