Svi smo prošli kroz to. Vaše oči preleću preko teksta, ali nikako da pročitate prvi pasus na stranici. Ili možda uopšte ne možete da naterate sebe da počnete knjigu. „Čitalačka blokada“ je dobro poznat problem, a čak i strastveni čitaoci povremeno pate od nje. Dobra vest je da je izlečiva, ali zahteva malo kreativnosti i truda sa vaše strane. Čitajte dalje da biste čuli savete dugogodišnjih čitalaca koji su uspeli da se izvuku iz toga.
Počnite lagano
Ako su vam čitalačke veštine malo zarđale, verovatno je najbolje da ne počnete sa knjigom „Rat i mir“ ili bilo kojim drugim klasikom. Ponekad ambicioznost namami ljude u zamku pa izaberu jednog od književnih velikana, bez obzira na to da li zaista žele da ga pročitaju. Stjuart Džefris je napisao za Gardijan: „Ovo je problem sa čitaocima, ciljamo previsoko. Na kraju krajeva, čitalačku blokadu prouzrokuje velika dilema. Znate da bi trebalo da čitate, ali verovatno nećete.“ Umesto da spremate sebe za neuspeh počnite sa nečim kraćim i lakšim za čitanje. Kada se jednom vratite na stazu, možete preći na zahtevnije knjige.
Probajte sa zbirkom kratkih priča...
U poređenju sa romanom od 300 stranica, kratke priče neće delovati kao nepremostiv zadatak. Džini Čen, Barns i Noblova „književna dama“ predlaže da probate zbirke priča različitih autora. Na taj način ćete imati priliku da otkrijete u kom stilu pisanja i u kojim temama najviše uživate. Možete početi sa
Čiverom ili aktuelnim
Sondersom. A ako želite da počnete sa nečim zaista laganim, postoji aplikacija „Serial Box“ koja će vam slati priče od 150 slova kao push notifikacije.
...Ili drugim žanrom
Ponekad pomaže promena rutine i čitanje nečega van vaše zone komfora ili onoga čemu se inače okrećete. Upalilo je kod Šarlot Alin, spisateljice izdavačke kuće Basler, koja je napisala: „Jednom sam pročitala četiri Vonegata za redom i onda provela nedelju dana u očajanju zbog čovečanstva. Vašem umu je potrebna raznovrsnost u knjigama kako bi ostao oštar.“ Da li uživate u misterijama? Pređite onda na humorističku knjigu. Ljubavni romani? Umesto toga dajte priliku istorijskoj fikciji.
Pročitajte 69. stranicu pre nego što se opredelite za knjigu
Ovaj neobičan savet dolazi od Džona Saterlenda, profesora engleskog jezika i autora „How to read a novel“. Po rečima Džefrisa iz Gardijana: „Kada jednom pročitate 69. stranicu imaćete predstavu da li je knjiga za vas. (Zašto nije rekao 56. stranica možemo samo da nagađamo.)“ Ako vam se taj odlomak ne sviđa, vratite je na policu. U suprotnom ćete doći u situaciju da čitate nešto što nije u skladu sa vašim ukusom, što čak može da pogorša vašu čitalačku blokadu.
Ne osećajte se obaveznim da završite knjigu ukoliko vam se ne dopada
Čitanje bi trebalo da bude uživanje, a ne obaveza. Ako vas svaki put knjiga koju čitate ispuni užasom, možda je vreme da ponovo razmislite o izboru koji ste napravili. Ako osećate krivicu zbog odustajanja od knjige, samo upotrebite ovaj citat filozofa Frensisa Bekona kao izgovor: „Neke knjige treba probati, druge progutati, a neke treba sažvakati i svariti: to jest, neke knjige su za čitanje u delovima, neke za čitanje, ali ne radoznalo, a nekoliko njih su za marljivo i pažljivo čitanje u potpunosti.“ Zanimljivo je da Goodreads pravi listu najpopularnijih napuštenih knjiga na osnovu podataka svojih korisnika, što može biti utešno, ali nikako ne treba da pređe u rutinu.
Poslušajte audio knjigu
Mnogi tradicionalisti smatraju da se audio knjige ne računaju kao „čitanje“, ali neki istraživači se ne bi složili sa tim. Jedna studija iz 2016. godine nije pronašla nikakvu razliku u razumevanju teksta između onih koji su slušali audio knjige i onih koji su koristili e-čitač. To možda izgleda kontraintuitivno, ali prema Džonatanu Daglasu, direktoru Britanskog nacionalnog centra za pismenost, audio knjige takođe mogu pomoći da se razbije čitalačka blokada. One vam mogu pomoći da ponovo pokrenete vašu strast za učenjem i konzumiranjem priča u vreme kada imate poteškoće sa čitanjem. Trudite se da slušate audio knjige za vreme vožnje do posla, dok čistite kuću ili vežbate napolju. Osećaćete se vrlo uspešno jer ste obavili dve produktivne stvari u isto vreme, a to može i biti podstrek koji vam je potreban da se vratite čitanju.
Odvojte se od tehnologije
Pisac Karan Mujo u članku za „Arre“ kaže da je strastveni čitač još od detinjstva. Ipak i on se povremeno bori sa čitalačkom blokadom i dolazi u situacije da ostavlja knjigu za knjigom kada ne uspeju da ga zainteresuju. U njegovom slučaju jednostavno je teško odoleti dostupnosti brze zabave preko interneta, poput Netfliksa. Napisao je: „Za razliku od knjiga koje zahtevaju maštu i trud za čitanje, ove serije vam služe sve na tacni. Zašto onda da trošimo energiju na čitanje, zamišljanje i stvaranje sveta kada je to već učinjeno umesto nas?“. Suočen sa sličnim problemom, pisac Hju Mekgvajer je objasnio da je njegova nemogućnost da se fokusira na knjige rezultat „digitalne dopaminske zavisnosti“ koja proizilazi iz konzumacije televizije i internet članaka. Međutim, uz nekoliko izmena uspeo je da se vrati u redovni tok čitanja. On predlaže uklanjanje telefona i kompjutera iz spavaće sobe, uzdržavanje od gledanja televizije nakon večere i čitanje knjiga svake noći pred spavanje.
Ponovo pročitajte omiljene knjige
Kada sve drugo ne uspe, Čen, „književna dama“ predlaže posetu starom prijatelju. Vaše omiljene knjige pamtite sa razlogom, a ponekad je čitanje voljene knjige po treći put sve što je potrebno da se razbije čitalačka kletva. Možda ćete želeti da istražite opcije koje su slične vašim omiljenim piscima i knjigama. „Book Browse“ je dobar izbor za pronalaženje sličnih knjiga koje će odgovarati vašem ukusu, a na sajtu Lagune ćete naći opciju Virtuelni knjižar koja može da vam pomogne u izboru naslova na osnovu prethodno pročitanih ili onih koji vam deluju
zanimljivo.
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Miloš Vulikić