Amazon poseduje sve što je potrebno za stvaranje masovno popularnih romana putem algoritama

Amazon je Voldemor književnih dešavanja – „naši prijatelji iz Sijetla“ čuveni je zloglasni eufemizam. Kompaniju sa sedištem u Sijetlu ljudi znaju i plaše je se zbog njene nemilosrdnosti i netransparentnosti. Ali još važnije je to kako ove dve osobine funkcionišu u sprezi sa trećom: bazom podataka Amazona.



Moć koju ova kompanija ima na tržištu knjigama prevazilazi sposobnost da se one rasprodaju vrlo brzo i vrlo jeftino. Prošle godine je preko 40% štampanih izdanja u Sjedinjenim Američkim Državama prodato upravo preko ovog sajta. Takođe, Amazon dominira prodajom elektronskih knjiga u SAD i na svojim platformama ima na stotine hiljada knjiga koje autori sami objavljuju, mnoge od njih se prodaju ekskluzivno samo na ovom sajtu. Kompanija takođe vlada i scenom audio knjiga, kako u prodaji tako i u proizvodnji, a uz to je i jedno od najvećih tržišta polovnim knjigama u Americi. Pored svega ovoga, Amazon je i izdavač sa preko 1500 objavljenih naslova prošle godine.

Sva ta moć potiče od ogromne količine podataka koju Amazon čuva u rukavu da bi ih iskoristio i stvorio knjige skrojene isključivo po ukusu ljudi – do detalja poput na kojoj stranici bi likovi trebalo da se upoznaju ili koliko rečenica dijaloga da razmene. Iako je „Amazon“ odbio da komentariše da li koristi te podatke za oblikovanje ili utvrđivanje sadržine svojih knjiga, kompanija je priznala da autore biraju na osnovu prethodnih prodaja (što je slučaj i u tradicionalnom izdavaštvu).

Dodir čitalaca

Amazonov Kindl čitač elektronskih knjiga, prvi put predstavljen 2007. godine, uređaj je za prikupljanje podataka koji zna sve detalje o tome kako ljudi čitaju: šta obeležavaju, koje fontove vole, na kom mestu u knjizi su izgubili interesovanje, kakve knjige čitaju brzo, a koje preleću umesto da ih čitaju od početka do kraja.

Godinu dana nakon izlaska Kindla, Amazon je prisvojio Audibl koji se danas predstavlja kao „najveći svetski prodavac i proizvođač audio knjiga“, a sajt im poseduje oko 450 hiljada audio programa. U domenu prodaje bukvalno nemaju konkurenciju mada se i u tom polju stvari menjaju: u januaru prošle godine Gugl je počeo da nudi audio knjige u svom „Plej storu“, a u avgustu je Volmart objavio udruživanje sa Koboom, kanadskim prodavcem digitalnih knjiga, kako bi ponudili pretplate na audio knjige jeftinije od Audibla.



Poput Kindla, Audibl sakuplja podatke o tome kada ste prestali da slušate, kada ste ubzali jer je čitanje možda bilo presporo, kada ste premotavali unazad jer je čitanje bilo prebrzo ili je sadržaj previše zbunjujući, koje delove ste obeležili i u koje vreme knjige stavljate „na spavanje“.

Zatim je 2013. godine Amazon kupio još jedan ogroman stroj podataka: Gudrids. Popularna društvena mreža koja okuplja čitaoce danas daje Amazonu pristup ukusima ljudi sa 80 miliona profila. Čitaoci na Gudridsu opsesivno beleže kada su i šta čitali, kao i šta bi sve želeli da pročitaju, a još uvek nisu. Ujedno i sklapaju prijateljstva što Amazonu daje dodatne informacije o čitalačkim mrežama i odnosima.

Svi ovi podaci povezani su sa nalozima na Amazonu koji sadrže detaljne informacije o tome šta i kako ljudi kupuju.

Autori koji objavljuju sami

Otvaranjem ogranka za samoobjavljivanje, Amazon je stvorio sistem koji mu obezbeđuje još podataka. Na njemu se nalaze stotine hiljada autora koji svoja dela objavljuju preko direktnog izdavaštva na Kindlu. Amazon je razlog zbog kog su mnogi pisci, posebno autori ljubavnih romana i fantastike, uspeli dobro da zarade bez učestvovanja u mukotrpnoj lutriji izdavaštva.

Isplaćujući im znatno viši procenat zarade od standardnog u ovoj industriji, Amazon drži svoje autore na okupu. Posebnu promociju garantuje onim piscima koji pristanu da im se dela prodaju ekskluzivno na Amazonu. Iako su postojali problemi i neki od autora su ostavljeni na cedilu, Amazon je na njihovim leđima trajno razradio mašinu koja mu obezbeđuje da upoznaje čitaoce. Što više sati ljudi provedu čitajući ove knjige koje gotovo da ništa i ne koštaju Amazon, podaci su sve bolji. Bolji podaci vode do boljih preporuka. Bolje preporuke stvaraju bolji proizvod: Amazon.



Mašina sadržaja

Amazon nije uvek stidljiv po pitanju toga šta radi sa podacima. Kompanija nedeljno postavlja listu bestselera, ali uz nju listu „najčitanijih“ – dakle ne onih koje ljudi kupuju već su to digitalne knjige su realno i otvorene jer Amazon zna kada ljudi to urade. Njihove knjižare imaju police sa „knjigama koje se gutaju“ – to su naslovi koje su čitaoci na Kindlu pročitali za tri ili manje dana.

Amazon bi lako mogao da iskoristi sve podatke koje poseduje za svoju izdavačku delatnost. Amazon izdavaštvo nije dostiglo nivo slave i priznanja kao njegovi filmski i televizijski studiji, ali na sajtu amazon.com svakako da ostavlja trag. Njihove elektronske knjige se u velikom broju skidaju na Kindl ali je zanimljiva jedna stvar: Njujork tajmsova, najprestižnija i verovatno najvažnija lista bestselera, ih ne ubraja na svoju listu. Bilo to usmereno direktno protiv Amazona ili ne, NY Tajms ne ubraja „elektronske knjige koje se mogu kupiti samo na jednoj platformi“. Ali zato Vašington post, USA tudej i Vol strit džurnal uvrštavaju Amazonove knjige na svoje liste.

To što ne znamo tačno kako se zapravo kotiraju Amazonove knjige može samo da bude prednost za kompaniju. Za izdavače, nedostatak Amazonovih knjiga na Njujork tajmsovoj listi bestselera može delovati kao očigledan dokaz propasti, ali istovremeno na Amazonovom sajtu, njihove knjige redovno zauzimaju tri do četiri mesta na Top 20 listi. Nedavno ih je bilo čak šest. Ono što spolja može delovati kao propali eksperiment zapravo može biti prikupljanje podataka za nešto sasvim drugačije.



Krajevi po formuli

Ljubitelji knjiga se drže činjenice da se apokalipsa knjiga – potpuna zamena štampanih knjiga elektronskim – ipak nikada nije dogodila. Ali prelazak knjige sa papira na digitalni medijum se gotovo u potpunosti odvija na Amazonu. Uz svu moć i podatke koje poseduje, kompanija bi mogla da proizvodi knjige posebno osmišljene da čitaoce navodi da ih kupuju i čitaju, a uz svoju impresivnu marketinšku snagu, te knjige lako mogu dospeti pred stotine miliona ljudi koji poseduju kreditne kartice.

Postoji neko ko je to već uradio – Netfliks, koji takođe ima pristup širokom spektru podataka o navikama i ukusima svojih korisnika, iskoristio je te podatke da informiše svoje produkcije: jedan reditelj je čak priznao da je beleške uzimao iz algoritama. Dakle možda i Amazon nepopravljivo menja savremenu američku kulturu stvarajući novu vrstu književnosti koju vode podaci i algoritmi. A možda i ne. Ali ne treba sumnjati u to da poseduje sve što je potrebno da to uradi.

Izvor: qz.com
Prevod: Dragan Matković