Aranđelovac – Jubilarni, deseti put u Narodnom muzeju u Aranđelovcu, dodeljena je književna nagrada „Danko Popović“ za 2020. godinu
Ivanu Zlatkoviću za roman „
I živ i mrtav“ (Laguna, 2020), čime je ovaj autor postao prvi Aranđelovčanin dobitnik ove nagrade.
Ovim romanom Zlatković se „pridružio onim srpskim piscima ranijeg i našeg vremena, od Svetolika Rankovića, preko Pere Todorovića, do Danka Popovića, koji su hajdučiju u njenom savremenom značenju doživljavali kao jednu od sadržinski i etički izazovnijih tema društvenog života Srbije druge polovine 19. i prve polovine 20. veka“, naveli su u obrazloženju članovi žirija.
Laureat nagrade izrazio je zadovoljstvo što je pod podbukuljskim mitskim prostorom dobio priliku da se zahvali svima i da besedi o svom romanu, sećajući se jedne davne jesenje književne večeri na kojoj je govorio o kulturnoj istoriji naše varoši kada ga je slušao sam Danko Popović, koji mu je posle događaja rekao da je divno govorio o ovoj našoj knjizi.
„Tada sam shvatio da je Danko svaku reč ili knjigu o svom zavičaju smatrao svojom, smatrao je našom i da je taj njegov zavičajni odnos bio njegov književni damar, ali i emotivno, intelektualno i duhovno središte. To je, rečeno jezikom književne teorije, vremenski i prostorni hronotop, koji je imao veliki značaj za njegov književni bitak, rekao je Zlatković, pojašnjavajući i poredeći estetski realizam u svom romanu sa Rankovićevim psihološkim i Popovićevim nacionalnim realizmom.“
O knjizi su govorili i članovi žirija, osvrćući se na temu, likove i radnju. Akademik Jovan Delić prokomentarisao je pojmove straha, pobune i nasilja u nagrađenom delu, poručujući dobitniku nagrade da će morati još da odužuje ovo priznanje pred ovim gradom i svojom književnošću i svakoom novom knjigom. Dr Aleksandar Jovanović je izrazio zadovoljstvo što se nagrada „Danko Popović“ u jubilarnoj godini vratila svojoj kući potkrepljujući i književnim dokazima da odluka žirija nikako nije mogla biti ni namerna, ni slučajna. Da se Zlatković u tematskom pogledu znatno udaljio od svoja prethodna tri romana, potvrdio je dr Marko Nedić, podsećajući da se nagrađeni autor u svom istraživačkom radu bavio narodnom književnošću i kulturnom prošlošću. Kroz komparativnu analizu književnih dela sa sličnom tematikom, podsetio je i na film „Hajduk“ Aleksandra Petkovića (1980), za koji je Popović napisao scenario po svom romanu „Oficiri“.
Nagrađena knjiga, oksimoronskog naslova koji spaja nespojivo je i kvaziistorijski roman, govori o hajdučiji između dva rata na području Aranđelovca i okoline. Zasnovana je na predanju i kolektivnom pamćenju i glavni junaci su prototipi stvarnih hajduka Miloja Ignjatijevića, zvanog Koreja iz sela Banje i Milivoja Marićevića iz Orašca.
Odlomke iz knjige čitao je dramski umetnik Nikola Rakočević, koji je bojnoj publici među kojoj su bili i članovi porodice Danka Popovića, izneo živopisne likove, primećujući autentičan stil romana i njegovu pogodnost za filmske sekvence.
Narodni muzej u Aranđelovcu ovu nagradu dodeljuje za najbolju knjigu proze. Od ustanovljenja, 2011. godine, na listu dobitnika upisali su se Voja Čolanović („Oda manjem zlu“, 2011), Jovan Radulović (knjiga pripovedaka „Sumnjiva sahrana“, 2012), Drago Kekanović („Usvojenje“, 2013),
Vladan Matijević („Pristaništa“, 2014), Vule Žurić („Republika Ćopić“, 2015), Slobodan Mandić („Očev novi mandat“, 2016), Radovan Beli Marković („Plava kapija"“, 2017), Vesna Kapor („Venac za oca“, 2018) i Dragiša Kalezić („Galerija Kirka“, 2019).
Autor: Vesna Proković
Izvor: Politika
Foto: Milijana Živković