Bil Gejts kaže da ga je ova knjiga podstakla da spava barem 7 sati svake noći

Bilu Gejtsu obično ne treba mnogo da pročita knjigu.

Suosnivač „Majkrosofta“ poznat je knjiški moljac koji voli da prelista sve, od publicistike o pravičnijem kapitalizmu i menstrualnim bolovima, do izmišljenih tužnih priča i „svake reči“ koju je napisao Dejvid Foster Volas. U proseku pročita jednu knjigu nedeljno.

Ali kada je započeo knjigu „Zašto spavamo“ iz 2017. godine, stručnjaka za spavanje Metjua Vokera, rekao je za ovu knjigu od manje od 350 strana da „mu je trebalo malo više nego obično da je završi“, iz jednog prostog razloga.

„Slušao sam Vokerov savet da ostavim knjigu koju sam čitao malo ranije nego obično, kako bih se bolje naspavao noću“, rekao je Gejts.

Ovo je drugačije od njegovih „ranih dana u Majkrosoftu“, rekao je najbogatiji čovek na svetu.

„Rutinski sam radio po celu noć kada smo imali rok da dostavimo neki softverski deo“, napisao je Gejts u prikazu na svom blogu. „Jednom ili dvaput sam ostajao budan po dve noći za redom. Znao sam da mi glava nije naročito bistra dok funkcionišem na kofeinu i adrenalinu, ali sam bio opsednut svojim poslom, i imao sam osećaj da je puno spavanja lenjost.“

Vokerova knjiga je naterala Gejtsa da ponovo razmisli o svojoj rutini spavanja, i da se potrudi da spava noću 8 sati.

Voker, neurolog koji rukovodi laboratorijom za spavanje i nervno preslikavanje na Berkliju, proveo je više od dve decenije proučavajući kako spavanje utiče na zdravlje i bolest, i izgleda da je njegova knjiga promenila Gejtsov način života. Neurolog daje savete za spavanje u En-Bi-Eju, En-Ef-Elu, Guglu, Piksaru, između ostalih. Njegova knjiga je i osvrt na istraživanje o važnosti spavanja, kao i vodič za to kako da i sami postignete bolji san.

„Stara maksima 'naspavaćeš se kad umreš' smrtno je loš savet“, Voker je prethodno rekao za „Biznis Insajder“, kada mu je knjiga objavljena.

Danas Voker sebe naziva „diplomatom za san“, i kaže da u praksi upotrebljava ono što zagovara; pridržava se strogog osmočasovnog rasporeda „mogućnosti za spavanje“ svake noći, bez ometanja telefonom, ekranom ili drugom aktivnošću. Kaže da mu režim pomaže da bude oštrouman, zdrav i ljubazniji. Drugo istraživanje pokazuje da dobar san čini da zdravije jedemo, a i održava srce u dobroj formi.

Ova knjiga ima naučne kritike, čega je Gejts veoma svestan u svom prikazu.

„Ne verujem nužno u sve o čemu Voker piše, kao na primer u tvrdnju da postoji veza između nedostatka sna i dobijanja Alchajmera“, rekao je Gejts. „U pokušaju da nas sve osvesti po pitanju štete koju uzrokuje premalo spavanja, on ponekad prikazuje kao činjenicu ono što nauka nije još utvrdila.“

Evo nekoliko ključnih činjenica koje je Gejts izvukao nakon čitanja knjige:

Da li je svakome stvarno potrebno sedam ili osam sati sna noću?

Odgovor je da sasvim sigurno treba, iako sebe ubedite suprotno. Rečima dr. Tomasa Rota, iz bolnice Henri Ford u Detroitu: „Broj ljudi koji mogu da prežive spavajući pet sati ili manje bez pogoršanja, zaokruženo na ceo broj, iznosi nula.“

Zašto spavamo?

Kada spavate, a sve životinje to rade, ne možete da lovite, skupljate, jedete, razmnožavate se ili branite. Pa ipak, Voker zaključuje da su evolutivno pozitivne strane spavanja mnogo veće od negativnih. Ukratko, spavanje proizvodi kompleksne neurohemijske kupke koje nam unapređuju mozak na različite načine. I „obnavlja oružarnicu našeg imunog sistema, pomaže u borbi protiv malignosti, sprečava infekcije i odbija sve vrste bolesti.“ Drugim rečima, spavanje nam uveliko pomaže da evoluiramo – samo mi to ne vidimo.

Šta da radim da poboljšam higijenu sna?

Zamenite LED sijalice u spavaćoj sobi, one emituju plavo svetlo koje najviše narušava san.

Ako imate dovoljno sreće da kontrolišete temperaturu u spavaćoj sobi, podesite je da bude nešto više od 18 stepeni Celzijusa u vreme kada nameravate da odete na spavanje. „Da se uspešno započne san… vaša bazna temperatura treba da opadne za 1 do 2 stepena Celzijusa“, smatra Voker.

Ograničite upotrebu alkohola jer alkohol nije pomoćno sredstvo za spavanje, naprotiv popularnom verovanju. Iako može da podstakne pospanost, „alkohol je jedan od najmoćnijih suzbijača REM sna“, navodi Voker.

Ako postoji mogućnost da nakratko odremate u toku dana, kao što su to radili naši preci, a neke sredozemne i južnoameričke kulture to i dalje rade, trebalo bi da to uradite (ali ne posle 3 popodne). To će vam, po svoj prilici, poboljšati kreativnost i zdravlje srca, i produžiće vam životni vek.

Autor: Hilari Brek
Izvor: insider.com
Prevod: Đorđe Radusin