Laguna - Bukmarker - Broj životinja u romanima se smanjuje: Da li im i u svetu književnosti preti istrebljenje? - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Broj životinja u romanima se smanjuje: Da li im i u svetu književnosti preti istrebljenje?

U časopisu People and Nature nedavno je objavljena studija koja upozorava da životinje nestaju sa stranica romana tempom sličnim onom kojim izumiru u prirodi. Istraživači nemačkog Centra za proučavanje integrativnog biodiverziteta sproveli su pretragu svih 60 hiljada tekstova iz onlajn arhive Projekta Gutenberg i došli do zaključka da je zastupljenost životinja u proznoj književnosti u konstantnom opadanju još od 1835. godine. (Iz pretrage su bile isključene domaće životinje poput pasa i konja i „životinje korisne za usputno zastrašivanje“ kao što su medvedi ili lavovi.) Profesor Kristijan Virt, glavni autor studije, ističe da je ovo jedan od faktora koji utiču na naš odnos prema posledicama klimatskih promena: „Gubitak biodiverziteta može se zaustaviti samo radikalnom promenom svesti.“

Foto: Hippopx

Ubeđen sam da je Virt u pravu, ali ne zato što životinje nestaju iz romana, već zbog načina na koji se o njima piše.

Svaki put kada govorimo o rezultatima istraživanja koji su dovoljno šokantni da privuku pažnju medija, na umu moramo imati kontekst. Nisam siguran da samo knjige koje se nalaze u javnom domenu, a pritom su štampane na engleskom jeziku i pripadaju isključivo zapadnom kanonu, na pravi način odslikavaju bogatstvo i raznovrsnost korpusa svetske književnosti. Ali kriza biodiverziteta na našoj planeti je zastrašujuće stvarna. Prema poslednjim izveštajima Ujedinjenih nacija i Svetske fondacije za prirodu, od 1970. godine do danas izumrlo je 60 posto životinjske populacije, a ukoliko se odmah nešto ne učini, uskoro ćemo ostati bez više od jednog miliona biljnih i životinjskih vrsta.

Da li će duboko osećanje gubitka promeniti odnos književnih stvaralaca prema životinjama? Ne znam. Sa sigurnošću se samo može reći da svet dečje literature ne oskudeva u životinjama. Samo ove godine u knjižarama se pojavio čitav niz odličnih dečjih knjiga, u kojima su glavne uloge imali beli medved zarobljen na santi leda, strašna grenlandska ajkula i mačka koja govori.

Nikako ne treba smatrati slučajnošću što su se klasici poput „Knjige o džungli“, „Vetra u vrbaku“ i knjiga Beatriks Poter pojavili upravo nakon industrijske revolucije i prvog drastičnog smanjenja biodiverziteta u istoriji čovečanstva. Ne bi trebalo pritom zanemariti ni činjenicu da je ljudski rod fasciniran nepoznatim. Što smo manje bliski nekoj životinjskoj vrsti, to je, čini se, njena privlačnost veća. Da li bi Džudit Ker pozvala tigra na čaj, a Jan Martel istu životinju poslao na prekookeansko putovanje u „Pijevom životu“, da su susreti sa tom ugroženom vrstom uobičajena pojava? Da li bi bestijar fantastičnih stvorenja, od Tolkinovih vargi do Martinovih jezovuka, na isti način zagolicao našu maštu da su stvarni vukovi sastavni deo naše svakodnevice?

Ma koliko se moje kolege pisci trudili da, zarad verodostojnosti prikaza, upoznaju život i navike životinja o kojima pišu, jedno je neosporno: svaki pokušaj da se od životinje stvori književni lik je – u manjoj ili većoj meri – projekcija. Pridržavajući se tih starih oprobanih recepata i ne odstupajući od davno utabanih književnih staza, svi mi propuštamo priliku da zakoračimo u radikalno novom pravcu.

Romanopisci, po mom mišljenju, prave veliku grešku kada ignorišu najnovija naučna saznanja o postojanju svesti i kod drugih živih organizama. Ni u jednoj knjižari nećete pronaći roman inspirisan zapanjujućim otkrićima o umu hobotnica, sa kojima nas Piter Godfri-Smit upoznaje u svom bestseleru „Other Minds: The Octopus, the Sea, and the Deep Origins of Consciousness“. Gde je roman zasnovan na objašnjenju komunikacije između biljaka iznesenom u „Tajnom životu drvećaPetera Volebena? Zašto niko ne pronalazi nadahnuće u neverovatnim moćima gljiva, o kojima piše Merlin Šeldrejk u knjizi „Entangled Life“? To naravno ne znači da treba gubiti nadu – Elif Šafak je čovečanstvu nedavno podarila roman „The Island of Missing Trees“, čiji je narator drvo smokve, a Ričard Pauers je u svom romanu „Šuma nad šumama“ napravio krupne korake ka decentralizaciji ljudske perspektive.

Iako na svetu postoje milioni knjiga o ljudima, a u njima milioni priča ispričanih iz ugla naše vrste, niko od nas ne može računati na svetlu budućnost ukoliko ne učinimo sve što je u našoj moći da zaštitimo milione drugih živih bića. Naučnici svakog dana otkrivaju nešto novo o njihovim interakcijama i ponašanju. Možda je vreme da i autori proze urade nešto korisno, bace se na učenje i stranice svojih dela ispune glasovima iz sveta koji nas okružuje.

Autor: Pirs Tordej
Izvor: theguardian.com
Prevod: Jelena Tanasković


Podelite na društvenim mrežama:

5 zanimljivih činjenica o fransoaz sagan laguna knjige 5 zanimljivih činjenica o Fransoaz Sagan
24.09.2024.
Na današnji dan pre tačno 20 godina preminula je Fransoaz Sagan, jedna od najčuvenijih spisateljica prošlog veka, kako zbog svojih knjiga tako i zbog burnog života. Sledi 5 zanimljivih činjenica koje ...
više
enriko brici oduševljen sam prvim godinama 20 veka laguna knjige Enriko Brici: Oduševljen sam prvim godinama 20. veka
24.09.2024.
U razgovoru sa italijanskim autorom Enrikom Bricijem saznajemo šta ga je tokom pisanja romana „Enco, san jednog dečaka“ najviše iznenadilo kad je u pitanju život stvaraoca čuvenog crvenog ferarija, al...
više
džesika stojadinović stoya o svom nekonvencionalnom poslu i književnom prvencu laguna knjige Džesika Stojadinović Stoya o svom nekonvencionalnom poslu i književnom prvencu
24.09.2024.
Predrasude su da sam uvek za seks, kaže Džesika Stojadinović Stoya, nekadašnja porno-zvezda srpskog porekla, koja je nedavno objavila književni prvenac „Filozofija, mačkice i pornići“ u izdanju Lagune...
više
prikaz knjige nebeska divanhana priče s nedohodnih nebeskih perivoja laguna knjige Prikaz knjige „Nebeska divanhana“: Priče s nedohodnih nebeskih perivoja
24.09.2024.
Razgovarajući s piscima kako u zemlji tako i u inostranstvu, saznao sam da većini njih u procesu stvaranja knjige najviše muke zadaju dve naizgled proste stvari: pisanje sižea i osmišljavanje naslova....
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.