Ovaj dnevnik je jedna mudro napisana knjiga, smeštena u okvir skoro pa standardnog američkog domaćinstva polovine dvadesetog veka, sa jasnim referencama na kulturu i način razmišljanja, koji je možda pomalo zastareo, ali ipak aktuelan i danas. Čitaoci će moći da zavire u um visokoobrazovanih američkih domaćica kojima je, gle čuda, mesto upravo tu, u svom domaćinstvu.
Reč je o kristalnom prikazu muškaraca koji žene posmatraju isključivo kao oruđe za njihovo napredovanje na društvenoj lestvici. Naročito zastrašujuće jeste činjenica da se sve ovo i te kako odražavalo na život pre skoro pola veka, a odjeci takvog razmišljanja i načina života se i danas dovoljno glasno čuju.
Autorka nije vođena samom idejom feminizma, jer je feminizam proklamovan nakon objavljivanja ove knjige.
Tina je domaćica koja potiče iz više srednje klase, živi u prostranom stanu sa dvema ćerkama, psom, sobaricom i suprugom – jednim vrlo simpatičnim advokatom željnim slave. Šalim se. Sve je, samo ne simpatičan. On je jedan od onih muškaraca čija je poslednja, čija reč mora da se ispoštuje jer, pobogu, ON donosi novac u kuću, ON hrani porodicu, ON je predodređen za uspeh i slavu. On i isključivo ON! Tebe, Tina, ko je terao da se za takvog čoveka udaš i izrodiš mu decu ako kojim slučajem nisi bila spremna na to? Jesam li pomenula da je izvesni gospodin odlučio kad i koliko dece će imati, kada i kod koga se po svaku cenu moraju pojaviti na slavlju kako bi on bio viđen (jer je to „dobro za posao“), šta će se jesti tog i tog dana, u koju će školu ići devojčice, kad će se glancati parket u kući... Lista je nenormalno duga. Mnogo me je nervirao Džonatan, toliko da sam pored knjige držala papir na kome je pisalo: ne zaboravi period nastanka knjige!
„
Dnevnik besne domaćice“ je veoma intrigantan pogled na domaćicu šezdesetih godina koja je rastrzana između „oslobođenja“ i „normalnog ženskog ideala“. Ona je povremeno melodramatična, ponekad frustrirana (a ko i ne bi bio?), njene odluke nisu uvek za pohvalu, ali je upravo zbog svih svojih mana predstavljena tako „živo“. Stoga vredi pročitati ovakvu knjigu.
Autor: Aleksandra Stojanović
Izvor:
Delfi Kutak