Branislav Janković rođen je u Nišu. Godinama se bavio novinarstvom, bio je urednik i voditelj dvadeset godina u dopisništvu RTS u Nišu. Član je Srpskog književnog društva. Izdao je osam romana, a najnoviji upravo je Zidanje ambisa.
Neki ambisi postoje, a neke sami stvorimo.
Ukoliko ste do sada čitali barem jedan roman pomenutog pisca onda su vam motivi koje koristi u svojim romanima jasni. Prepoznaćete ih u skoro svakom, sa malo razlike u temi samog romana. Iako koristi iste motive, ume veoma dobro da ih ubaci u temu i zainteresuje čitalačku publiku za svaki roman.
Moje je da mislim da postoji dobro u ljudima i da ne moraju da veruju u nešto iz straha od kazne, već od želje iz srca.
„
Zidanje ambisa“ može se kategorisati na više načina, nekome je ovo istorijski roman, nekome istorijski triler, ali sasvim sigurno bez kategorizacije ovo je jedna priča koja vas uvuče i ne pušta do poslednje stranice.
Autor nas vraća vekovima unazad, kada se gradio manastir Visoki Dečani. Gvozdeni oblaci nadvili su se nad manastirskim imanjem. Susrećemo se sa različitim slojevima ljudi, ali u središtu priče su fra Vita, bunardžija Vidoje i mladi Srđ sa Hilandara. Svako je doveden tu sa ciljem da se manastir što brže sazida i oslika.
Prisutno lelujanje između dva sveta, ovozemaljskog i onozemaljskog, nečastive sile, demoni i veštice nisu zaobišle ni ove junake. Oslikano je i verovanje u paganske običaje i bogove, kao i prinošenje žrtve.
Onda kada pomisle da se sve ruši i da je manastir nemoguće sazidati, a ponajmanje oslikati, onda kada se bunar urušava i nije moguće posao privesti kraju, nad selo, manastir i okrug nadvija se senka nečastivih sila. Kao i do sada, kako smo navikli, junaci romana nalaze spas iz svih nedaća, ovoga puta to je jedan slepi prosjak i jedna pesma koja će ujediniti sve.
Kroz tri priče i tri ugla sagledavamo ovu priču koja je izuzetno kompleksna. Vodimo unutrašnje borbe sa nevidljivim demonima i pomažemo junacima da izađu kao pobednici. Ispod svake stvarne, ovozemaljske priče postoji i onozemaljska koja tera čoveka na stvari koje nikada ne bi uradio.
Samo se budale ne plaše dana koji dolaze. Mesec i sunce umeju da zamene mesta, a kamoli neće sreće i nesreća. Sad si gore, pa se začas nađeš u blatu. A neko u blatu nađe kraljevsku krunu.
Iako ujedinjeni u poslu, sa puno sloge i iskrenog prijateljstva fra Vita, Vidoje i Srđ nalaze se na klackalici, preživeti ili nestati sa ovoga sveta.
Pored svih tih malih, reklo bi se nebitnih ljudi, suprotnost i ravnotežu u priči prave im gospodari i jedna žena zelenih očiju.
[…] I da nema nas takvih, blesavih i ludih, ko bi opisao lepotu žene i sve ono što čovek oseti gledajući to čudo, jer žena jeste od Boga stvoreno čudo. […]
Koliki je put do uspeha ili do poraza učimo od junaka ove priče, a sasvim je sigurno da će se barem neko posle čitanja ovog romana zapitati koliko smo sopstvenih ambisa sami sagradili i u njih uskočili, a da toga nismo bili ni svesni.
I kule u vazduhu su zidanje. I naše misli i želje su zidanje. I san se može ozidati. Kao i ambis.
Autor: Radmila Marković
Izvor: Delfi Kutak /
booksandscarves.com