Svetski poznati pisac Džejms Paterson je od Aleksa Krosa stvorio jednog od najpoznatijih likova u žanru detektivskih trilera, a serijal romana o ovom detektivu uključuje naslove poput „Ubiti Aleksa Krosa“, „Unakrsna vatra“, „Ja, Aleks Kros“, „Dani lova“, „Dvostruka prevara“, „Zli vuk“, „Četiri slepa miša“, „Ruže su crvene“, „Džek i Džil“, „Poljubi devojke“ i „Prikrade se pauk“.
Neke od Patersonovih knjiga su adaptirane u filmove, a među njima su „Poljubi devojke“, „Prikrade se pauk“, „Miracle on the 17th Green“ i „Child of Darkness Child of Light“. Detektiv Aleks Kros se ponovo našao na platnu u filmu „Aleks Kros“ iz 2012. godine u kome je Tajler Peri postao „novi“ Aleks Kros, umesto Morgana Frimena koji ga je glumio u prethodna dva filma.
Na konferenciji za novinare prilikom promocije filma, razgovarali smo sa Džejmsom Patersonom o ovoj adaptaciji.
Postoji li neka vrsta odgovornosti prilikom adaptacije knjige u scenario?
Ne mogu mnogo toga da uradim po pitanju tih stvari. Holivud stvari radi na svoj način. Neko će uraditi svoju verziju „Rata i mira“, neko „Gospođe Bovari“, a neko „Ane Karenjine“ i od toga će napraviti ono što žele. Ne mogu mnogo da se žalim po tom pitanju, a bio sam uključen u rad na ovom projektu. Čak sam i napisao, zajedno sa još jednim scenaristom, prvu verziju scenarija koja je značajno promenjena, ali i to je u redu. Knjiga je knjiga i niko je ne može upropastiti, a film je film i meni takvo stanje odgovara.
Koliko je lik Aleksa Krosa uticao na vaš uspeh?
Nisam lik koji razmišlja o uspehu. Jedna od dobrih stvari u mom životu je ta što mi ljudi sa kojima sam odrastao govore da sam i dalje isti seronja kakav sam uvek bio. Dopada mi se to. Uspeh ne utiče toliko na mene.
Da li su neki događaji iz vaše mladosti uticale na stvaranje Aleksa Krosa?
Zapravo, Rob Koen i ja smo odrasli u istom gradu, Njubergu u Njujorku, koji je veoma mešovit u pogledu belog i crnog stanovništva. Često sam igrao košarku, a ako to radite, idete u crnačke krajeve. Dugo sam smatrao da su Afroamerikanci glupo predstavljani u filmovima. Želeo sam da stvorim heroja koji to zaista jeste. Afroamerikanca koji je pametan i prkosi svim stereotipima – junaka koji brine o svojoj porodici. To se ne vidi toliko u filmu koliko u knjigama, mada je u ovom filmu prikazano više nego u prethodnim. Brine o deci, ima sjajan odnos sa svojom bakom. Dobro je obrazovan. Želeo sam da idem protiv svih stereotipa i mislim da to funkcioniše zbog čega sam veoma srećan. Postao je znamenit lik i to me čini srećnim. Kada mi izdavač kaže da sam stvorio više upečatljivih likova nego bilo koji savremeni pisac, mislim da je to tačno i da je u tome moja snaga. Imam i mnogo slabosti, ali ovoga puta ne bih zalazio u njih.
Mislite li da je svo nasilje prikazano u američkim filmovima opasno?
Ne. Gledajte – Biblija je nasilna. Nasilja ima svuda u svetu. Pre svega, 75% čitalaca mojih knjiga su žene, ne znam šta iz toga možemo zaključiti. 60% gledalaca serije „CSI“ su takođe žene i mislim da, na neki način, ljudi jednostavno vole da vide rešenja. Dopada im se kada se misterije rešavaju jer za mnogo toga u svetu nemamo rešenje. Problemi se ne rešavaju na zadovoljavajuće načine. Šta političari zaista misle? Nemamo rešenja i zato mislim da je kod misterija dobra stvar to što za dva sata u bioskopu dobijete razrešenje koje može biti veoma zadovoljavajuće.
Kada ste napisali prvi roman o Aleksu Krosu, da li ste nameravali da se ovom liku vraćate?
Kada sam napisao prvi roman, izdavači su mi odmah rekli da žele dva, i to je bio ugovor za dve knjige, tako da sam rekao da pristajem. Kada se vežete za likove a morate da se rastanete sa njima kad završite knjigu, to je kao da vam umre bližnji. Zato sam vezan za Aleksa. Dopada mi se što i dalje raste kao lik, zanima me šta će se sledeće dogoditi i šta će biti sa decom. Nastaviću da pišem o njemu.
Skrenućemo sa teme o Krosu kako bismo popričali o vašoj karijeri. Šta je bio razlog da odlučite da neke od knjiga napišete u saradnji sa drugim piscima?
Imam veoma aktivnu maštu i dobar sam u stvaranju likova. Ali nisam dobar u nekim drugim stvarima. Imam ogromnu riznicu ideja za romane i desilo da se sam slučajno bio sa prijateljem i on je predložio da pokušamo da napišemo gotski roman, a meni se dopala ta saradnja. Ljudi misle da je to čudno, ali mnogo je filmova i televizijskih programa nastalo zahvaljujući tome što su ljudi pisali u paru.
Da li i dalje mnogo istražujete?
Sada više ne moram mnogo toga da tražim o policiji i FBI-u jer sam do sada naučio dosta toga. Čitaoci bi mogli da mi zamere da nešto ne deluje realno ili da takav scenario nije moguć. Ali tako isto mogu da kažu i za Pikasa, gledajući njegove slike…
Izvor: travelingboy.com
Prevod: Dragan Matković
Foto: Sue Solie Patterson