Džo Aberkrombi je dobro znano ime ljubiteljima fantastike još od debitantskog romana „
Oštrica“. Od tada napisao je čak jedanaest knjiga, a pohvalio ga je i
Džordž. R. R. Martin, nazvavši njegove romane „krvavim i nemilosrdnim“. Povod za razgovor je nedavno objavljena „
Mudrost gomile“, treća knjiga serijala
Doba ludosti, ali i celokupno stvaralaštvo briljantnog pisca mračnog humora i priča prepunih akcije.
Prema mišljenju mnogih čitalaca, napravili ste savršenu ravnotežu između nasilja i krvi, s jedne strane, i humora i likova koje je lako zavoleti, s druge strane. Da li ste uveli one elemente koji su fantastici nedostajali ili nisu bili dovoljno zastupljeni?
Zaista nisam imao ambiciju veću od toga da napišem vrstu fantastike koju bih želeo da čitam. Kada sam čitao fantastiku u svojim tinejdžerskim godinama, komercijalna srž žanra delovala je u Tolkinovoj senci, s ozbiljnim tonom, možda s fokusom na svet umesto na likove, naklonjenija herojskom, moralno jednostavnom i donekle predvidljivom. Zato sam želeo da napišem fantastiku s fokusom na likove koji imaju bogat unutrašnji život, uz neka iznenađenja i šokove, moralnu ravnodušnost, opasne akcije i apsolutno uz humor. Naravno, sve to može da se pronađe u fantastici prošlog veka, setimo se Džeka Vensa, Frica Libera ili Ursule Legvin. Uvek je to bio veliki žanr s mnogo raznovrsnosti, ali izgledalo je kao da se malo smanjio osamdesetih i devedesetih, ali je postao mnogo raznovrsniji i raznolikiji od tada, što može biti samo dobra stvar.
Nazvali ste najnoviju trilogiju Doba ludosti. Odakle takav naziv? Da li zbog toga što opisan svet liči na naš?
Oduvek me je fascinirala prava istorija, posebno periodi u kojima su velike društvene, tehnološke i ekonomske promene izazivale konflikte, nemire i brzi napredak. Tako se moja prva trilogija
Prvi zakon odvijala tokom uspona trgovinske klase. Prirodan sledeći korak bila je industrijska revolucija, koja je zapravo inspiracija za
Doba ludosti. U tom periodu postoji mnogo sukoba i napetosti –tradicija protiv inovacija, bogati protiv siromašnih, novo bogatstvo protiv starog uticaja. Ali knjige su neizbežno proizvod vremena u kojem su napisane, i mi proživljavamo vrlo turbulentno vreme, politički, poslednjih nekoliko godina. Prirodno je da se nešto od toga odrazilo i u knjigama.
U serijalu Doba ludosti nalazimo se na početku industrijske revolucije, magija odbija da se preda. Poznati ste kao neko ko pravi žanrovski iskorak; ne pravite polarizacije, ne sudaraju se dobro i zlo, nego društvene klase. U takvoj podeli sveta, ima li uopšte govora o „nama“ i „njima“?
Na neki način, ima mnogo „nas protiv njih“ u
Dobu ludosti, mnogo različitih sukoba na mnogo različitih osi – bogati protiv siromašnih, novo protiv starog, vlasnici protiv radnika, rojalisti protiv revolucionara, nacionalni i kulturni sukobi koji prerastaju u ratove – ali to su promenjive kategorije, i likovi se nalaze u sukobu jedni protiv drugih, pa potom ulaze u saveze, zavisno od okolnosti, njihovih potreba i pozadine, iz sebičnih razloga, pokušavajući da zakorače prema onome što smatraju ispravnim, bez apsolutne istine o tome šta je to. U stvarnom svetu ljudi retko misle o sebi kao o zlima, već kao o onima koji čine ono što mora biti učinjeno u skladu sa sopstvenim pojmom dobra. Zato se trudim da nemam izričite heroje i negativce, već kompleksne i komplikovane ljude koji su, ako ne za divljenje, onda da ih barem razumemo, i nadam se da su uvek zanimljivi.
Pored tri serijala – Prvi zakon, Skrhano more i Doba ludosti – napisali ste i romane „Osveta“, „Junaci“ i „Krvava zemlja“ koji su zasebne celine u okviru sveta Prvog zakona. U „Krvavoj zemlji“ napravili ste izuzetno uspešan spoj epske fantastike i špageti vesterna. Da li ste planirali da se i u budućim delima pozabavite ukrštanjem različitih žanrova?
Uvek sam bio veoma zainteresovan za film i televiziju (i video-igre), verovatno su na mene uticali podjednako kao i knjige, tako da je, tražeći neke čvršće, samostalne zaplete za samostalne knjige, film bio prirodno mesto za traženje. Zato su moja tri samostalna romana moje interpretacije priča o osveti gangstera, ratnih priča i vesterna. Svakako ne bih isključio mogućnost da u budućnosti uradim nešto slično, ali iskreno, ne razmišljam mnogo unapred o projektima, pa je teško reći o čemu će se u tim delima raditi. Fantastična misterija? Fantastična romantična komedija? Toliko je mogućnosti...
Šta je sledeće na čemu radite: hoćemo li se opet sresti u univerzumu Prvog zakona, ili planirate nešto potpuno drugačije?
Pišem knjigu pod nazivom „Đavoli“, koja nije smeštena u svet
Prvog zakona. Svakako je donekle drugačija – više avanturistička, možda, više zasnovana na akciji, mnogo više fantastična i mnogo manje složena od
Doba ludosti. Ali pretpostavljam da je slična u tome što želim da ponekad bude mračna i šokantna, u drugim trenucima smešna, da ima žive likove i dijalog i intenzivnu akciju po kojoj sam (nadam se) poznat...
Prilikom rada na knjizi u čemu uživate najviše, a u čemu najmanje?
Najmanje mi prija kad radim na knjizi. Najviše mi prija kada ne radim na knjizi. Šalim se, naravno. Delimično.
Kakva je uloga Vaše porodice u nastajanju dela? Jesu li oni Vaši najoštriji kritičari?
Kakav je smisao porodice ako nisu oštri kritičari...? Moja majka, otac, brat i supruga oduvek su bili moji prvi čitaoci. Svi su prilično načitani, moja majka je bila nastavnica engleskog jezika i urednica, moj tata je akademik, moja supruga je takođe pisac. Oduvek sam razgovarao s njima o svojim knjigama, mnogo pre nego što budu objavljene. I neprocenjivi su jer me drže na zemlji. Mislim da svakom piscu to treba.
Kako više volite da Vas zovu: Lord Grimdark ili Sandens Kid?
Odgovaram na oba, osim ako mi dajete lošu kritiku, tada se ne odazivam ni na jedno.
Najvažnije ostavljamo za kraj: živite u zemlji u kojoj se igra najbolji fudbal na svetu. Za koga navijate?
Za momke u podrumu koji igraju
Dungeons and Dragons.
Autor: Siniša Bošković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 33
Foto: Lou Abercrombie