Iako svaki književni žanr predstavlja skup dela koja povezuju zajedničke odlike, ni za jedan od njih se ne može reći da je sasvim homogena celina. Ovo, naravno, važi i za fantastiku. Razgovarate li sa nekim o omiljenim predstavnicima ove, danas izuzetno popularne, vrste književnosti, može se dogoditi da vi i vaš sagovornik, iako ste ljubitelji istog žanra, imate na umu dve sasvim različite stvari.
Zato ne bi bilo loše reći nekoliko reči o fantastici i njenim podžanrovima.
Vikipedija nudi objašnjenje fantastike koje kaže da ovaj žanr u prvi plan stavlja natprirodne pojave, magiju i elemente karakteristične za svet bajki. Često se služi motivima koji vode poreklo iz mitološkog i folklornog nasleđa. Služi se likovima (patuljci, čarobnjaci i sl.) iz predanja, ali uvodi i bića koja su plod mašte autora. Radnja je najčešće smeštena u izmišljenu stvarnost, koja se u velikoj meri razlikuje od našeg sveta. Izmišljeni likovi i događaji se u svetu književne fantastike smatraju realnim.
Ovome bi trebalo dodati da postoje i primeri romana u kojima natprirodni događaji, magija i elementi bajke ne igraju centralnu ulogu, a koji ipak pripadaju žanru fantastike. U književnosti, kao i u filmu i muzici, nije uvek lako iscrtati jasne granice, jer uvek ima umetnika koji se „osećaju kao kod kuće“ u više različitih žanrova.
Podžanrovi fantastike:
Visoka fantastika
Pod visokom fantastikom podrazumevaju se dela klasične fantastike čija se radnja odvija u fiktivnom ambijentu inspirisanom istorijom srednjeg veka. Za funkcionisanje ovog sveta i njegovo razumevanje neophodno je prisustvo magije i raznih mitskih stvorenja. Reč je o izuzetno složenim pričama epskih razmera, namenjenim iskusnim čitaocima fantastike. Primeri: „Gospodar prstenova“ Dž. R. R. Tolkina, serijal „Sećanje, jad i trn“ Tada Vilijamsa, serijal „Pesma leda i vatre“ Dž. R. R. Martina.
Niska fantastika / Herojska fantastika / Mač i magija
U pokušaju da se pronađe ime koje bi istovremeno sadržalo i opis ovog podžanra, ponuđeno je više različitih opcija. Možda ga ipak najbolje opisuje naziv „herojska fantastika“. U centru zbivanja ove vrste knjiga uvek se nalazi junak (ili junakinja), koji prkosi svim izazovima. U prošlosti su ovi likovi izgledom i karakterom uvek podsećali na uobičajene predstave heroja iz predanja, ali u novije vreme protagonisti herojske fantastike postaju znatno kompleksnije ličnosti, a ponekad nose i odlike antiheroja. Primeri: „Trilogija o tamnom vilenjaku“ R. A. Salvatorea, „Konan“ Roberta E. Hauarda.
Istorijska fantastika
Postoje knjige koje stvarne istorijske događaje izmeštaju u svet koji obiluje magijom i natprirodnim fenomenima. One pripadaju podžanru istorijske fantastike. Primeri: „Džonatan Strejndž i gospodin Norel“ Suzane Klark, „Tuđinka“ Dajane Gabaldon, „Magle Avalona“ Merion Cimer Bredli.
Mračna fantastika
Za ovaj podžanr fantastike karakteristični su elementi horora. U svetu u kome se odvija radnja deluju mračne i zlokobne sile, a autori u pripovedanju često posežu i za erotskim elementima. Primeri: „Mračna kula“ Stivena Kinga, serijal „Crni dragulji“ En Bišop, serijal „Veštac“ Volfganga Holbajna.
Urbana fantastika
Urbana fantastika ima jasnu vezu sa stvarnošću, ali je obogaćena elementima fantastike. Radnja je smeštena u stvarni svet u kome se, doduše, primenjuje magija, pojavljuju vampiri i druga fantastična bića. Za razliku od romantične fantastike, ljubavne veze u ovim romanima ne igraju zapaženu ulogu. Primeri: „Intervju sa vampirom“ En Rajs, serijal „Lovac na demone“ Mardžori Lu, serijal Hari Poter Dž. K. Rouling.
Romani o putovanju kroz vreme
Romani koji govore o putovanju kroz vreme čine jednu od slabije razvijenih grana fantastike. U njima protagonista u svet piščeve mašte dospeva pomoću različitih artefakata, portala i sl. Primer: „Tuđinka“ Dajane Gabaldon.
Romantična fantastika
U engleskom jeziku za ovaj podžanr ustalio se naziv „romantasy“. On predstavlja spoj radnje klasičnih ljubavnih romana i sveta fantastike. U prvom planu ovih knjiga uvek je romansa koja se razvija između glavnih junaka. Primer: romani novozelandske autorke Nalini Sing.
Autorske (umetničke) bajke
Reč je o romanima sa klasičnim obeležjima folklora, često modernizovanim bajkama. Primeri: „Beskrajna priča“ Mihaela Endea, „Alisa u zemlji čuda“ Luisa Kerola.
Romani o životinjama
U svetu fantastike glavni junaci mogu biti i životinje. Primer: „Brežuljak Voteršip“ Ričarda Adamsa.
Naučna fantazija
U ovom podžanru mešaju se svetovi klasične i naučne fantastike. Jedna od varijanti ovog podžanra je „stimpank“, koji ne predstavlja modernu „naučnu fantastiku laserskih topova“ već „naučnu fantastiku parnih mašina“ inkorporiranu u roman fantastičnog žanra. Primeri: serijal Otherland Tada Vilijamsa, serijal Darkover Merion Cimer Bredli.
Humoristička fantastika
U ovu kategoriju spadaju predstavnici žanra fantastike duhovitog karaktera. Klasični elementi fantastike i sveta bajki predstavljeni su sredstvima parodije ili ironije. Primer: serijal Disksvet Terija Pračeta.
„All Age“ fantastika
Reč je o literaturi namenjenoj čitaocima svih uzrasta (eng. All Age). Radi se zapravo o knjigama koje su pisane za mlađu publiku, ali su vremenom stekle popularnost i kod velikog broja starijih čitalaca. Obično imaju mlađe protagoniste. Mnoge od njih se mogu svrstati u više različitih žanrova. Primeri: serijal Hari Poter Dž. K. Rouling, „Beskrajna priča“ Mihaela Endea, serijal Artemis Faul Oina Kolfera.
Nadamo se da će vam ova kratka objašnjenja biti od koristi u nekoj narednoj diskusiji o žanru fantastike.
Izvor: wasliestdu.de
Prevela: Jelena Tanasković