Festivali jestivih knjiga su, kako za ljubitelje hrane, tako i za ljubitelje igre rečima

Ovi festivali se održavaju skoro 20 godina.

Ove godine, desetine biblioteka, univerziteta i umetničkih centara za knjige širom Sjedinjenih Američkih Država ustupiće svoje prostore nezasitim čitaocima kako bi iskazali svoje literarno znanje, kulinarske sposobnosti i veštine u igri rečima. Hrana će biti medij koji će učesnici koristiti za svoju jestivu postavku na temu književnih dela. Neke postavke će biti veličanstveno ukrašene torte vredne pojavljivanja na Food Network kanalu, dok će druge, možda manje ukusne, više biti fokusirane na dovitljivu igru rečima.

Obe varijante će biti dobrodošle na Festivalu jestivih knjiga Berkli univerziteta. Ovaj festival već treću godinu organizuje Suzan Pauel, bibliotekarka kartografske i geoprostorne građe, koja je svoj prvi susret sa Festivalom jestivih knjiga imala kao apsolvent Blumington univerziteta u Indijani. „Odlično sam se provela na festivalima koje sam posetila“, kaže ona, „i to je nešto što spada u opseg onoga što čini biblioteku“. Jedino pravilo za svaku postavku je da „mora biti jestiva“: to jest, sačinjena od onoga što bi u teoriji bilo jestivo.

“The Tails of Two Kitties” was an award-winning entry at UC Berkeley’s 2019 Edible Books Festival. JAMI SMITH FOR THE UC BERKELEY LIBRARY/CC BY 4.0
 

Festival jestivih knjiga koji organizuje Bibiloteka Berkli univerziteta, ove godine održanog 18. marta, je zapravo u formi takmičenja sa kategorijama za Najdovitljiviju igru rečima, Najlepše na oko i Najmanje jestivo. Prošlogodišnji učesnici su imali postavke pod nazivom „The Handmaid’s Tamale“ (Sluškinjin pirinač), omaž distopijskom romanu Margaret Atvud i „Gravy Teas Rainbow“, omaž Pinčonovom romanu „Gravity's Rainbow“ u vidu šoljica za čaj koje su bile napunjene sosovima različitih boja, takođe i pobednika za Najmanje jestivu postavku 2018. godine. Ove godine učesnici su se prijavili sa delima „The Communist Antipasto“, „The Tails of Two Kitties“ i „Infinite Zest“. Pauelova kaže da Berklijeve jestive knjige teže ka tome da budu manje prelepo ukrašne torte a više duhovito uređene postavke od hrane. Što se tiče same književnosti, dela koja su inspiracija su uglavnom najvoljeniji klasici ili poularna savremena izdanja.

Fifty Shades of Grey Poupon is one sensual entry. CADE JOHNSON FOR THE UC BERKELEY LIBRARY/CC BY 4.0
 

Ove godine su u žiriju kustos retkih knjiga, predstavnik Berklijevog instituta za hranu i nekoliko profesora. U par zadnjih godina, učesnici festivala su bili i osoblje Berkli univerziteta. „To sve zavisi od toga do koga uspemo da dopremo i ko ima slobodnog vremena sredinom semestra“, kaže Pauelova. Ali je takođe uzbuđena što su polovina učesnika ove godine studenti. Festival jestivih knjiga 2019. godine je do sada najveće izdanje ovog festivala, sa 24 prijavljenih učesnika koji će svoje jestive postavke izložiti Berkli zajednici koja će im se diviti i probati ih. (Razgovor sa Pauelovom je održan pre samog festivala.)

Ovaj događaj u organizaciji Berkli univerziteta je samo jedan od mnogih Festivala jestivih knjiga, koji su doživeli svoj procvat od njihovog začetka u vidu „Večere za Dan zahvalnosti“ koju je organizovala pokojna Džudit En Hofberg, bibliotekarka umetničke građe iz Južne Karoline. U saradnji sa Beatris Koron, umetnicom koja je vrsna u složenim umetničkim delima od papira, kontaktirala je brojne umetničke centre za knjige širom sveta. Prvobitna ideja je bila, kaže Koronova, da „naprave umetničke knjige koje će se servirati na društven način“. Tokom i oko 1. aprila 2000. godine, umetnici su stvarali složene jestive projekte koje su „servirali“ na događajima održanim od Australije do Državnog univerziteta Arizone. Koronova i dalje pamti pitu od jabuka u obliku knjige koja je bila prekrivena brojem pi, koja je napravljena zarad učešća na Festivalu jestivih knjiga održanom u Njujorku 2003. godine. „Imala sam čast da pojedem tu knjigu“, priseća se ona, „i bila je izuzetno ukusna.“

Konzumiranje ukusne hrane opisane u knjigama mogu spojiti čitaoce sa njihovim omiljenim knjigama: internet je pun recepata za lembas („Gospodar prstenova“) i kazanski kolač („Hari Poter“). Ovo će možda pojasniti popularnost Festivala jestivih knjiga, koji se održavaju svake godine od prvobitnog koji je održan 2000. godine. Dok je Festival jestivih knjiga Berkli univerziteta poprilično nov, druge institucije, poput Loganberry Books iz Klivlenda i Western New York Book Arts Center, održavaju ovu manifestaciju više od decenije. I dok se većina Festivala jestivih knjiga strogo drži pravila o duhovitim igrama rečima, datum njihovog održavanja nije vezan za Dan šale. Zapravo, oni se održavaju u čast francuskog advokata Žan Antelm Brija-Savarena. On je autor sada klasičnog dela „Fiziologija ukusa“, koje istražuje uživanje i nauku vezane za jelo. Hvaljeno kao vickasto gastronomsko remek delo, ono je takođe izvor poznatog aforizma „Reci mi šta jedeš, reći ću ti ko si“.

Festival se širio kako je i rastao, i do 2006. godine, Koronova je uređivala internet portal Books2Eat, na kom je beležena proliferacija događaja. Dok su se u prvoj godini Festivali jestivih knjiga održavali po umetničkim centrima za knjige, galerijama i univerzitetima, koncept se ubrzo proširio i na biblioteke. Ponekad su neki od organizatora imali stroga pravila o tome gde se postavke smeju konzumirati, dok su drugi održavali aukcije kako bi prikupili sredstva.

Ovih dana, Koronova više nije uključena u rad Festivala jestivih knjiga, dok je Hofbergova preminula 2009. godine. Ipak, ideja je nastavila da živi. „Od samog začetka, ideja je stvorena tako da bi bilo ko ko je zainteresovan mogao da organizuje svoj događaj“, objašnjava Koronova. Ona je iskazala želju za tim da što više umetnika učestvuje u sadašnjim Festivalima jestivih knjiga, ali takođe dodaje da se Hofbergovoj dopadala ideja da Festival zaživi svoj život. „Divno je to što se Festival održava na toliko različitih načina i da ljudi mogu da uživaju u njemu u svojim bibliotekama.“

Dok je čitanje često usamljenički a jedenje idelano društveni čin, njihovom kombinacija nastaje čarolija. Za Koronovu, Festival je „savršen eksperiment koji oslikava pravilnu ishranu i za telo i za um“. Ali za Pauelovu, Festival ima prizvuk zabave. „Iako ga održavamo u delu semestra kada su svi veoma zauzeti, svi učesnici, sve sudije, svi koji dođu odlaze sa velikim osmesima na licima“, kaže Pauelova.

Autor: En Jubenk
Datum: 20. mart 2019.
Izvor: atlasobscura.com
Prevod: Aleksandra Branković