„Fi kolekcija“: opscene knjige koje su oksfordski bibliotekari vekovima skrivali od javnosti

Osnovana 1602. godine, biblioteka Bodleana je glavna istraživačka biblioteka univerziteta u Oksfordu i jedna je od najstarijih biblioteka u Evropi, koju po veličini u Engleskoj prevazilazi samo Britanska biblioteka. Osim toga, ona je jedna od pet britanskih biblioteka koja katalogizuje autorska prava, što znači da poseduje najmanje po jedan primerak svake knjige koja je objavljena u zemlji, uključujući i one koje se smatraju opscenim.



Na samom vrhuncu viktorijanske epohe, 1857. godine, usvojen je Zakon o opscenim publikacijama, kojim se zabranjivala distribucija opscenih materijala, definisanih kao „materijali koji šire nemoral i kvare one čiji su umovi otvoreni za tu vrstu uticaja“. Kako bi sakupili sve takve knjige i odvojili ih od ostalih, sklanjajući ih na sigurno, bibliotekari Bodleane su oformili posebnu zbirku – „Fi kolekciju“ (nazvanu po starogrčkom slovu Φ), mada je ostalo nejasno zbog čega su izabrali baš taj naziv. Iako su sve te knjige bile u posedu biblioteke Bodleane, svaka druga biblioteka koja bi dozvolila takav sadržaj trpela bi ozbiljne pravne posledice. Naravno, za jednog studenta univerziteta nema ničeg privlačnijeg od knjige koja je označena kao „opscena“ ili je zabranjena, stoga je normalno da je većina pokušavala na sve načine da se dočepa neke od ovih knjiga. Postojala je čak i legenda da će se studentima koji čitaju zabranjene knjige pojaviti bradavice po rukama i da će oslepeti.

Sve do 2010. godine studenti nisu imali dozvoljen pristup, niti su mogli da iznose knjige iz „Fi kolekcije“, osim ako nisu imali prethodno izdatu dozvolu fakulteta ili osoblja biblioteke, a što se izuzetno retko dešavalo. Danas, „Fi kolekcija“ sadrži više od 3000 naslova, među koje spadaju akademska, odnosno naučna istraživanja o antičkim kulturama, kao i romani čije je objavljivanje izazvalo skandal i oni koji nikada nisu ugledali svetlost dana.

Dovoljno je da pregledamo knjige koje su postajale deo ove kolekcije kako bismo shvatili kako je pojam seksualnosti evoluirao i kako se kroz istoriju menjao stav o tome koje štivo se smatra pristojnim. Pred vama su samo neke od knjiga koje su se našle u ovoj kolekciji: Ovidijevo „Umeće ljubavi“; „Satyra Sotadic“ autorke Luise Segee de Velasko – zanimljivo je da je ovo pornografsko delo iz XVII veka na španskom jeziku napisala žena – zatim, „Ljubavnik lejdi Četerli“ D.H. Lorensa; „Slika Dorijana Greja“, Oskara Vajlda; „Radost seksa“ Aleksa Komforta; „Kama sutra“ Forstera Ficdžeralda Arbutnota, kao i „Falusni predmeti i ostaci: ilustracija pojave i razvoja ideje o falusu“ („Phallic Objects & Remains: Illustration of the Rise and Development of the Phallic Idea“) Hargrejva Dženingsa.

Autor: Alehandro Gamero
Izvor: lapiedradesisifo.com    
Prevod: Maja Horvat