Robert Haris ima sposobnost da čitaoce uvodi u manje poznate svetove i oduševljava ih emotivnim, fizičkim i etičkim izazovima sa kojima se suočavaju glavni junaci u procesu otkrivanja potpuno neočekivanih istina. Oni kojima su njegovi istorijski trileri, poput „
Imperiuma“, poznati će odmah od prve stranice novog romana „Drugi san“ biti spremni da traže tragove.
April 1468. godine. Arogantni Kristofer Ferfaks putuje u zabačeno selo u Vaseksu, Adikot Sent Džordža, kako bi obavio sahranu seoskog sveštenika, oca Lejsija. Čitaoci su odmah upoznati sa time da je biskup Esktera dao Ferfaksu instrukcije da brzo putuje i bude veoma diskretan, ali tokom puta arogancija mladog sveštenika privlači neprijatnosti. Tragovi se brzo pojavljuju i nakon svega nekoliko stranica počinjemo da osećamo istu vrstu nelagode kakva se javlja u Kristoferu.
U parohiji raste nelagoda, i već na 22. stranici Ferfaks otkriva tajnu mrtvog sveštenika – skrivene zabranjene predmete među kojima su beleške o 21. veku i ajfon. Time se otkriva i suština priče: nismo u Vaseksu iz vremena pre 550 godina već 850 godina u budućnosti. Pred nama nije istorijski triler već roman o uništenoj zemlji, smešten u svetu koji je rođen nakon apokalipse koja se davno dogodila.
Haris ne otkriva detalje o apokalipsi: možda je reč o klimatskim promenama, a možda i o tehnološkom sunovratu. Crkva veruje da je reč o ovom drugom i zbog toga je nauka zabranjena kao i zanimanje za prastare tehnologije. Harisovi izbori i rešenja možda neće biti po ukusu ljubitelja postapokaliptičnih priča, ali su poruke i svet koji je razvio zanimljivi i neobični. Posebno za ljubitelje njegovih istorijskih trilera koji se prvi put susreću sa pričom smeštenom u budućnost. Prava poslastica.
Izvor: nytimes.com
Prevod: Dragan Matković