Pripremite na vreme svoj spisak naslova za 64. Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji počinje 20. oktobra!
Laguna vam kao i svake godine priprema pregršt novih izdanja. Predstavljamo vam hitove stranih pisaca, čije knjige ćete za vreme trajanja Sajma moći da nabavite po specijalnoj ceni.
Od autorke svetskog bestselera „Tigrova žena“ i dobitnice nagrade Orindž Tee Obreht stiže nova knjiga
„Unutrašnjost“. U bezakonitim, sušom ispijenim krajevima Arizone 1893. naporedo teku dva jedinstvena života. Nora je nepokolebljiva žena koja živi u pustinji i čeka povratak muža, koji je otišao da potraži vodu za svoje ožednelo domaćinstvo, i starijih sinova, koji su iščezli nakon burne svađe. A Luri je bivši odmetnik i čovek kog proganjaju duhovi. Način na koji će se Lurijeva putanja, prkoseći smrti, ukrstiti s putanjom Norinih nedaća najveće je iznenađenje i najnapetiji sloj ovog izvanrednog romana.
Roman
„Tetovažer iz Aušvica“ Heder Moris izuzetan je dokument, predstavljen nakon što je proteklo preko sedamdeset godina od događaja koje opisuje, i podseća nas kolike će priče zauvek ostati neispričane, na priču o Laliju, jednu od žrtava Holokausta... Ovo je knjiga o krajnostima ljudskog ponašanja koje stoje rame uz rame: proračunata brutalnost pored impulsivnih i nesebičnih postupaka iz ljubavi.
Autorka bestselera
„Crveni adresar“ Sofija Lundberj gošća je ovogodišnjeg Sajma. Ona će predstaviti novi roman „Upitnik je pola srca“. To je priča o prevazilaženju stida i krivice, o istini i prihvatanju svoje prirode, ali pre svega o tome kako da volimo. Elin Bouls je uspešna fotografkinja u Njujorku, udata je za divnog Sema i zajedno imaju ćerku Alis. Ali njihovoj savršenoj porodičnoj slici uvek je nešto nedostajalo. Jednog dana Elin dobija pismo od Fredrika, školskog druga i jedinog iskrenog prijatelja iz siromašnog detinjstva provedenog na ostrvu Gotland nadomak Švedske. On je glas iz prošlosti koji je Elin svim snagama nastojala da zaboravi i sakrije čak i od najbližih.
Gost Sajma knjiga biće i Dejvid Van. Laguna je objavila njegov roman
„Legenda o samoubistvu“, koji je delom autobiografska proza, u čijem je središtu mladić koji se suočava sa bolom i krivicom zbog očevog samoubistva. Neukrotiva priroda zavičajne Aljaske savršena je pozadina za kolaž od šest pripovednih celina koje predstavljaju krhotine ogledala za mladićev portret i njegovu unutarnju, psihološku divljinu. Roman autora proglašenog „bitnim novim glasom američke književnosti“ zapanjujuće je ispitivanje tragičnog ambisa koji stoji između mladića i njegovog oca.
Premijeru na Sajmu imaće i svetski hit
„Problem tri tela“ Liju Cisina. U pitanju je kineski naučnofantastični roman, prvi deo trilogije „Besede o Zemljinoj prošlosti“. Nakon niza nerazjašnjenih ubistava koja potresaju naučnu zajednicu, fizičar Vang Miao pokušava da u virtuelnom svetu, koji naseljavaju Galileo, Njutn, Konfucije, Ajnštajn, reši astrodinamički problem tri tela. Pojava sablasnog časovnika i saznanje da je tokom Kulturne revolucije pokrenut tajni vojni projekat slanja signala u potrazi za vanzemaljcima, nateraće ga da se zapita kakva se to pretnja nadvija nad Zemljom i da li su čovečanstvu dani odbrojani.
Roman
„Pertle“ Domenika Starnonea je snažan i višestruko nagrađivan roman o vezama u braku i porodici. To je dirljiva i vrlo snažna priča o bekstvu, povratku i svim promašajima, onima koji nam deluju neprebrodivo i onima koji nas prate celog života. „Ako si zaboravio, poštovani gospodine, podsetiću te: ja sam tvoja žena.“ Ovako počinje Vandino pismo mužu koji je otišao od kuće, prepustivši je buri nemoćnog besa i pitanjima bez odgovora. Venčali su se mladi, bili su nezavisni, ali se onda svet oko njih promenio. Porodični život je postao opterećenje. Zato je on sada u Rimu, zaljubljen u ljupku neznanku s kojom su dani uvek veseli, a ona je ostala s decom u Napulju da sagledava njihov sve hladniji odnos.
Knjiga
„Zašto spavamo“ je zadivljujuće istraživanje svrhe i moći spavanja iz pera direktora Centra za proučavanje spavanja na Univerzitetu Berkli dr Metjua Vokera. Autor razjašnjava zašto je spavanje jedan od najvažnijih vidova našeg života, ujedno i onaj koji najmanje razumemo. Voker objašnjava kako možemo da iskoristimo spavanje da bismo podigli raspoloženje, povećali nivo energije, regulisali hormone i sprečili pojavu raka, Alchajmerove bolesti i dijabetesa, ali i usporili starenje i produžili život. Ujedno daje praktične savete o tome kako bolje spavati noću, i to svake noći.
„Svet po Garpu“ Džona Irvinga je životopis T. S. Garpa – vanbračnog sina Dženi Filds – feministkinje koja je živela ispred svog vremena. Ovo je prikaz života i smrti čuvene majke i njenog zamalo čuvenog sina. Oni žive u svetu seksualnih ekstremnosti, pa čak i seksualnih ubistava. Ovo je roman pun „ludila i tuge“, a opet, mračni i nasilni događaji ove priče ne umanjuju osećaj katkad pomalo vulgarnog, a ponekad i robusnog humora. Na više od trideset jezika, u više od četrdeset zemalja, više od deset miliona čitalaca dosad je posvedočilo da je ovaj roman urnebesno svedočenje sopstvene zaključne rečenice: „U svetu po Garpu, svi smo mi nasmrt bolesni.“
„Izlomljeno“ Karin Sloter je novi roman iz kriminalističkog bestseler serijala o agentu Vilu Trentu. U raskošnoj tinejdžerskoj spavaćoj sobi devojka je surovo ubijena. U hodniku, usred razbijenog stakla, stoji njena užasnuta majka. Golim rukama je ubila napadača svoje ćerke. Mesto ubistva u nadležnosti je policiji Atlante, a specijalni agent Vil Trent iz biroa za istrage u Džordžiji tu je samo da učini političku uslugu. Ipak, Trent uskoro uviđa nešto što policija previđa, nešto u tragu krvi, u matrici forenzičkih dokaza i u očima majke koja je u potpunom šoku.
„Sloboda narodu“ Terija Pračeta je roman o Disksvetu. Naoružana tiganjem i zdravim razumom, mlada buduća veštica Tifani Bolan mora da odbrani dom od čudovišta iz Vilinske zemlje. Na sreću, ima vrlo neobične pomagače: Nak Makfiglove – Slobodni narod – klan žestokih ovcokradica naoružanih mačevima; samo, plavokoži su i visoki petnaestak centimetara... Zajedno oni moraju da se bore protiv bezglavih konjanika, opakih jezopasa, strašnih otelotvorenih snova i, na kraju, same vilinske kraljice.