Laguna - Bukmarker - Igor Marojević: Etnofikcija - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Igor Marojević: Etnofikcija

Igor Marojević u romanu Majčina ruka (2011) otvoreno progovara o sudbini podunavskih Švaba posle rata, ali ju je zaodenuo u priču o nevinosti i ljubavi. Roman je deo Etnofikcije, piščevog najavljenog romanesknog petoknjižja koje obrađuje odabrane istorijske periode u dvadesetom veku u sudbinama tri naroda koji su bili izolovani zbog svoje „nerazumne etnocentrične politike“ ukorenjene u nacionalizmu. Iako tu prednjače Španci, Nemci i Srbi, pominju se i neki drugi narodi koji se tretiraju i kao žrtve i kao agresori. Marojević ne staje ni na čiju stranu, već zauzima stav individue koja je svedok ili posrednik. Čini se da je „cilj” ovih romana posmatranje savremenih istorijskih pojava kroz prošlost,  jer da bismo saznali šta će nam se događati, moramo se suočiti s onim što nam se već desilo. Da bismo tačno percipirali sadašnjost, ne smemo ćutati o prošlosti ili se zavaravati (kako je napisao Nenad Župac) – lajtmotiv podunavskošvapske književnosti.

Marojević je do sada objavio tri dela Etnofikcije: Žegu, Šnit i Majčinu ruku. U romanu Žega (2004, 2008) autor je ironično predstavio građanski rat bjelaša i zelenaša (pristalica i protivnika Kraljevine SHS) s početka dvadesetog veka u Crnoj Gori. U romanu-tabloidu Šnit (2007, 2014), pisao je o vladavini ustaša u Zemunu krajem Drugog svetskog rata, i o saživotu Hrvata, Srba i Nemaca u ovom „smrtonosnom trouglu“.

Navedena dela izazvala su pažnju jedino književne javnosti, ali ne i masovnih medija. Međutim, svojim poslednjim romanom, Majčina ruka, ovaj pisac provokativne poetike čije su tematske osnove ironičan odnos prema svetu, multikulturalizam i problem identiteta u područjima gde je etnicitet glavno obeležje individue, uspeo je da ustalasa medije zbog jedne slučajnosti. Roman je objavljen u septembru 2011. godine, kada je održana i javna rasprava o Zakonu o restituciji. Ova rasprava je izazvala burne reakcije, a pojedini književni poslenici su optužili Marojevića da je namerno objavio roman u trenutku vođenja rasprave o pomenutom zakonu i, kako piše Nenad Župac, optuživali su ga da je strani plaćenik, da radi za interese Mađara u Vojvodini, da dobija novac iz stranih fondacija, a dokaz su im bile književne stipendije koje je dobio u inostranstvu, kao i prevodi njegovih dela na strane jezike i sl. Njegovo delo jeste naišlo i na oštru osudu i među novinarima, kao i među čitaocima, te recepcija ovog romana pokazuje da književnost na ovu temu još uvek može da izazove burne ideološke rasprave i da ne bude percipirana samo kao umetnost.

Autor: Nikolina Zobenica
Izvor: Tematski zbornik “Jezici i kulture u vremenu i prostoru, IV/2, Filozofski fakultet u Novom Sadu


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
otkriven 60 godina nakon autorove smrti rat luj ferdinanda selina tema 120 laguninog književnog kluba laguna knjige Otkriven 60 godina nakon autorove smrti: „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina tema 120. Laguninog književnog kluba
17.01.2025.
Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina biće tema 120. tribine Laguninog književnog kluba, koja će se održati u petak 7. februara u 18 sati u ka...
više
literarni konkurs za sve generacije moj mali princ  laguna knjige Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
17.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
roman duž oštrog noža leti ptica tanje stupar trifunović u najužem izboru za nagradu beogradski pobednik  laguna knjige Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović u najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“
17.01.2025.
Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović našao se među pet naslova u najužem izboru za „Beogradskog pobednika“ za najbolji roman objavljen u 2024. godini, saopštio je žiri. Im...
više
šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici laguna knjige Šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici
17.01.2025.
Poslednji meseci 2024. godine nisu bili dobri za biblioteke u Srbiji. Prvo je najavljeno da će morati da plaćaju nadoknadu od 15 dinara po izdatoj knjizi, a potom i da će država za njih otkupljivati s...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.