Janis Varufakis: o knjizi i rasparčavanju Evropske unije

Napisati knjigu bi trebalo da bude iskustvo koje menja život. A ova knjiga nije bila izuzetak: kao da je na pola pisanja glavno pitanje iz knjige postalo naša realnost i zahtevalo je isto tako realni odgovor. Ubrzo nakon toga našao sam se u utrobi zveri o kojoj sam pisao.

Počeo sam da istražujem i pišem „A slabi trpe ono što  moraju“ kao odgovor na niz pitanja. Zašto se Evropska unija raspada? (Brexit je bio prvi pokazatelj slabosti Unije). Zašto je Evropa tako neuspešna u svojim pokušajima da prepiše američki princip uređenja, budući da je i Amerika započela svoju istoriju kao slobodna konfederacija nezavisnih država pre nego li su napravili zajednicu kako bi se izborili sa mnogobrojnim egzistencijalnim krizama?

Dok sam ja tražio odgovore na ova pitanja, Grčka je već bila pripremana za ulogu žrtvenog jarca. To je bio prvi rani pokazatelj činjenice da Evropska unija nije bila u stanju da smisli dobar plan kako bi zaustavila finansijsku krizu iz 2008. Umesto toga, odlučili su se za samoporažavajući plan nametanja autoriteta bez ikakve stručnosti.

U šestom poglavlju moje knjige se govori o tome kako države poput Grčke završavaju u provaliji zahvaljujući svojim surovim ekonomskim propisima, i na taj način ubrzavaju raspadanje Evropske unije. Ubrzo nakon što sam završio pisanje tog poglavlja, morao sam da se vratim svojim poslovnim obavezama. Na dan nove godine 2015. prekinuo sam pisanje knjige i ušao u izbornu trku za mesto ministra finansija. Glavna tema moje knjige kao da je iskočila sa stranica i jednostavno zahtevala od mene da uradim nešto po pitanju problema o kojima sam pisao.

Tokom šest meseci koliko sam proveo u kabinetu težio sam ka tome da zaključim dogovor koji bi bio podjednako koristan i za Grčku i za Evropsku uniju. Taj dogovor je trebalo da bude početak procesa isceljenja za Evropu koja je već bila u krizi. Brisel, Berlin i Frankfurt su odgovorili krajnje negativno, kao da je to bio pokušaj da se ubrza raspadanje Evropske unije.

Do leta 2015, sve je već bilo jasno: Grčka upada u dužničko ropstvo, a ja, budući da sam odbio da potpišem dokument o bankrotu, dao sam ostavku. Unija se po drugi put pretvarala da je rešila krizu tako što je dodala nove javne dugove na gomilu starih koje nije bilo moguće otplatiti. A stanovnici Evrope su izgubili i ono malo poverenja koje su imali u institucije Evropske unije.

U nekoliko narednih nedelja nakon poslednjeg poniženja koje je Grčka doživela, bezbrojne izbeglice su se pojavile na našim obalama, a Evropska unija je javno ponizila sebe potpisujući skandalozni sporazum sa Turskom, sporazum kojim su podmitili turskog predsednika, a kojim su vlade evropskih zemalja dobile mogućnost da narušavaju međunarodna prava izbeglica.

Oslobođen ministarskih obaveza, vratio sam se pisanju knjige ubeđen da su moja prvobitna pitanja dobila na bitnosti, i da sada mogu da dam bolje odgovore na njih. Završio sam knjigu tokom leta 2015, nakon što je Unija izgubila svoj integritet ekonomski uništavajući Grčku, i nakon što je izgubila svoju dušu ne ispunjavajući svoje obaveze prema izbeglicama.

Nakon što sam završio rukopis, plašio sam se da će britanski čitaoci misliti kako ova knjiga nema nikakvih dodirnih tačaka sa njihovim svakodnevnim problemima. Dejvid Kameron je za 2016. zakazao referendum po pitanju izlaska Britanije iz Evropske unije, i na taj način dao neki odgovor na moje strahove i pitanja. Britanski mediji odjednom počinju da pišu samo o paralelama između situacija u Grčkoj i Britaniji. Debate o zaslugama i budućnosti Evropske unije bile su sve češće. Moja knjiga je najednom naišla na veliki broj čitalaca u Britaniji.

Tokom narednih nedelja, stao sam na stranu Evropske unije, protiveći se izlasku Britanije iz unije. Moji čitaoci su bili zbunjeni, a nametalo se i pitanje – kako ja, imajući u vidu kako je Evropska unija tretirala Grčku, mogu posle svega da savetujem Britancima da ostanu u Evropskoj uniji? Majkl Gov, britanski konzervativac, samo je doprineo toj konfuziji služeći se mojom knjigom kao argumentom za izlazak Britanije iz Evropske unije.

Dovoljno je reći da oni koji misle da će Brexit približiti Ujedinjeno kraljevstvo i Ameriku ostatku sveta, zapravo ne razumeju poreklo i glavnu ulogu Evropske unije, ne umeju da sagledaju ulogu Amerike u spajanju tih delova, niti uviđaju negativne posledice koje se osećaju svuda u svetu kao posledica rasparčavanja Unije.

Izvor: theguardian.com
Foto: Wikipedia (Aschmidt)