Pisci u 21. veku imaju na raspolaganju niz alata koje uzimamo zdravo za gotovo, a koji umnogome olakšavaju rad (i pomažu u očuvanju zdravog razuma). Automatska pomoć prilikom spelovanja, funkcija
nađi i zameni, dugme
undo... Ali najmilostivija funkcija koju je digitalizacija donela savremenim piscima je mogućnost bekapovanja. Njenu veličanstvenost smo uglavnom naučili da cenimo na teži način. Svako ko je izgubio sate, dane ili nedelje rada zbog jedne sekunde u kojoj je računar rešio da se zaglupi, dobro je upoznat sa bolnom teskobom u kojoj su pomešani samosažaljenje i samokrivica.
Pre računara, bekapovanje je bilo mnogo teže, a i nije bilo toliko neophodno – praviti više kopija rukopisa bio je naporan rad, a opasnosti po rukopis su mahom bile posledica nepredvidljivih elementarnih nepogoda i verovatnoća da se dese je bila daleko niža; poplave, požari, naleti besa. Ali kada se desi, gubitak rukopisa je najčešće bio komičan ma koliko je mogao delovati nemoguće.
Jedna od tih komičnih tragedija zadesila je Džona Stajnbeka, velikog poklonika pisanja rukom, dok je radio na svom rukopisu „O miševima i ljudima“ u proleće 1936. U incident je bio upleten Stanjbekov pas, irski seter po imenu Tobi. Stajnbek je bio poznat kao veliki ljubitelj pasa, i kao E. B Vajt, i Meri Oliver, ceo život je delio sa psima.
U pismu koje je poslao svojoj urednici Elizabet Otis, tridesetčetvorogodišnji Stajnbek je opisao, ono što je za to vreme predstavljalo pad operativnog sistema, kroz komičnu anegdotu koja je verovatno iznedrila „pas mi je pojeo domaći“ izgovore.
Nakon što je dobio ček na 94 dolara – isplatu za prikaz koji je napisao za englesko izdanje – Stajnbek izveštava:
„Dogodila se manja tragedija. Ne znam da li sam vam rekao. Moje štene setera, usamljeno, jedne večeri napravilo je konfete od, recimo, polovine mog rukopisa. To me vraća dva meseca unazad. Nije postojala druga kopija. Bio sam prilično besan, ali jadni mališa je možda samo bio kritičan. Nisam hteo da upropastim dobrog psa zbog rukopisa za koji nisam siguran da je bio toliko dobar. Dobio je batine muhomlatom koji mu služi za kažnjavanje. A mene očekuje posao.
Pretpostavljam da će novi rukupis biti spreman za jedno dva meseca. Nadam se da se nećete ljutiti na štene. Mislim da ga nešto muči, ali još ne mogu da odredim šta. Saznaću.
Čujem poštara.
Džon Stajnbek“
Budući da je bio neverovatno disciplinovan pisac, Stajnbek je održao obećanje i završio je rukopis u narednim mesecima. Roman „O miševima i ljudima“ je objavljen 1937. godine, i doneo mu prvi veliki uspeh. Holivud je snimio film po njemu dve godine kasnije.
Možda je upravo zahvaljujući Tobijevoj intervenciji roman doživeo toliki uspeh.
Autor: Marija Popova
Izvor: brainpickings.org
Prevod: Aleksandar Mandić