„Kako ubiti gospodina Frojda“ promovisan u ambijentu romana

Roman Dževada Sabljakovića „Kako ubiti gospodina Frojda“ posle promocije u Beogradu, predstavljen je i u ambijentu zbivanja romaneskne radnje, na prostoru starog grada Ostrošca, na pola puta između Cazina i Bihaća. Pored autora, roman su promovisali književni kritičar i profesor Sarajevskog univerziteta Enver Kazaz i istoričar Bahrudin Beširević.


 
„Dževad Sabljaković napisao je izuzetan roman. Na Ostožac, na koji je trebalo da doputuje  Franjo Ferdinand i gde je trebalo da se dogodi sarajevski atentat (naravno, reč je o fikciji), autor dovodi vrh Beča, vrh evropske duhovnosti tog doba i isprobava održivost etičke ideje o atentatu. Da li možete ubiti gospodina Frojda, sa njegovom psihoanalizom, sa  njegovim tumačenjem snova, i da li biste ubistvom Ferdinanda i intelektualne i umetničke elite Austrougarske monarhije proizveli novo stanje istorije“, zapitao je Kazaz.

Autor je kazao da se slika Ostrožaca još u djetinjstvu duboko i neizbrisivo urezala u njegovu maštu. Zamak, koji je među zidinama starog grada na vrhu brega iznad reke Une izgradio austrougarski baron Lotar fon Berks (jedan od junaka romana), postala je njegova literarna opsesija. „Od kada sam objavio prve priče, znao sam da će se ta opsesija pretočiti u neki literarni iskaz. To sam realizovao romanom 'Kako ubiti gospodina Frojda', za čije objavljivanje zahvaljujem ’Laguni’.“
 
Pozdravljajući goste i oko 200 prisutnih, gradonačelnik Cazina Nermin Ogrešević rekao je da se upravo obeležavaju dani opštine. „Kao početak manifestacija nismo mogli odabrati  lepši povod od  promocije romana Dževada Sabljakovića . Za nas je značajno i srećni smo  što se Sabljaković u svom romanu bavi starim gradom Ostrožac kao okvirnom temom.“


 
Za istoričara Beširevića „Kako ubiti gospodina Frojda“ jeste roman koji na pravi način odslikava duh jednog vremena:  „Sabljakovićev prethodni roman 'Omaha' otvorio je novu, veliku istorijsku temu cazinske bune iz 1950. godine. U novom romanu Sabljaković lokalnu perspektivu prenosi u širi, evropski kontekst.“
 
U svojoj analizi Enver Kazaz je podsetio da su junaci romana najvažnije naučne i umjetničke ličnosti prelaza 19. u 20. vek – Sigmund Frojd,  predstavnici evropske moderne Robert Muzil  i Štefan Cvajg, te slikar Gustav Klimt. Ističući da se Sabljaković u romanu bavi sudbinama ideja i duhovnih vrednosti, on je dodao da je „u ovom romanu Ostrožac pozornica na kojoj se sukobljavaju dva osnovna principa istorije – mladobosanski, odnosno koncept revolucionarnosti i anarhizma, i suprotni, onaj bečke kulture valcera i Austrougarske kao transetničke monarhije na zalasku. Sve to se zbiva na izmaštanoj istorijskoj pozornici. Da biste napisali jedan takav roman, morate biti izuzetan erudita, jer vaši junaci – i Muzil, i Frojd i Altenberg i Cvajg – moraju da govore  iz perspektive svojih dela.“
 
Kazaz je izrazio uverenje da će ovaj roman rado i sa zadovoljstvom dočekati i stručna javnost na jugoslovenskom prostoru.