Poželite dobro jutro vašoj Knjizi kad se probudite. Poljubite njene korice. Kažite vašoj Knjizi kako biste voleli da je odmah čitate, ali vratićete se uskoro i obećajte joj da ćete joj se posvetiti kasnije.
Mislite na vašu Knjigu ceo dan. Kako ste zahvalni što je deo vašeg života. Kako Vam pomaže da prebrodite teške dane, i kako je ona jedina stvar koja vas održava u životu.
Posetite knjižaru. Razgledajte druge knjige, ali ne zaboravite da vas kod kuće čeka Knjiga koja je zarobila vaše srce. Podsetite se ponovo koliko ste srećni što imate Knjigu u svom životu i koliko će Vam nedostajati kada vas napusti. Predajete se iskušenju i kupujete Novu knjigu. Ne morate reći Knjizi. Knjiga ne mora da zna.
Dok god nju prvo pročitate, šta loše može da se desi?
Prevarili ste Knjigu, i taj osećaj vas opija. Prekorevate svoju zavisnost od novih početaka, i jadikujete zbog svoje nesposobnosti da se posvetite samo jednoj Knjizi. Uvek to činite. Jurite za svakim novim naslovom i zanemarujete ono što se nalazi pred vama. Zar jedna nije dovoljna? Pitate se. Zaustavljate se nakon jednog poglavlja.
Kada dođete kući, sakrijte Novu knjigu od vaše Knjige. Potrudite se da vas miris ne oda. Sednite sa vašom Knjigom. Poljubite je u znak pozdrava. Ponašajte se prirodno.
Nešto nije u redu. Niste u stanju da se udubite u Knjigu kao nekada. Nešto se promenilo. Da li Knjiga zna? Naravno da ne. Napravljena je od papira. Ali krivica je prožimajuća. Odlučujete da se predate. Uglavljujete bukmarker, i to je jedna od najtežih stvari koju ste ikada učinili. Ali tako je najbolje. Obećavate Knjizi da ćete jednog dana nastaviti odakle ste stali. Bolno je, ali morate da saznate gde će vas život sa Novom knjigom ovdesti. Vraćate Knjigu na policu sa riknom okrenutom ka zidu.
Zagrlili ste Novu knjigu i zaklinjete joj se da je ona jedina. Ne, ona druga Knjiga više nije deo vašeg života. Ona je već drevna istorija. Gotovo je. Jedva čekate da vidite šta Nova knjiga ima za vas.
Ali nije to to. Počinje da vam nedostaje Knjiga. Nova knjiga je bila osvežavajuća i uzbudljiva, ali čeznete za prisnošću stare Knjige. Istina, stara Knjiga nije bila savršena, ali ste se tako dobro poznavali, zar ne? Ne razumete Novu knjigu. Ne znate kako da se nosite sa njenim manama. Možda je stara Knjiga zaista bila prava knjiga za vas.
Nakon dubokog promišljanja, odlučujete da molite staru Knjigu da vam se vrati. Nalazili ste se u mračnom periodu, prioriteti vam nisu bili na mestu. Sada ste druga osoba, i spremni ste da se posvetite jednoj Knjizi. Knjiga pristaje. Uvek tako čini. Zato što je blaga i lako prašta, i zato što nema svoju volju, pa mora.
Autor: Vil Flojd
Izvor: bookstr.com
Prevod: Aleksandar Mandić