Knjiga koja otvara vrata kritički angažovane književnosti u Aranđelovcu

Originalni semantički obrti na kraju rečenice, uz horizontalne i kratke vertikalne nizove jasne i kratke haiku-leksike, odenute višeslojnim metaforama, krunišu Zlatkovićevo pripovedačko umeće, briljantno razigrano i metodološki upakovano u knjizi „I živ i mrtav“.

Ne bi ništa omeo ni sadržaj na početku knjige, sa originalnim azbučnikom poglavlja, kao ni naznačenje apostrofa na odgovarajućim rečima u knjižnom slogu.

U kišovskoj kombinatorici fakata i fikcije, hajdučija prošlovekovna iznedrila je poglavlje „Arhiv“, u kome dominira srednjovekovlje Pavla Bakića na Dvorinama.

Potraga za skrivenim blagom u nedrima Venčaca, zbog aktuelne hajdučije u eksploataciji mermera, verovatno će iznedriti nove književne domete, na primer s nazivom „Senke nad Aranđelovcem“.

Najbitnije, knjiga „I živ i mrtav“ Ivana Zlatkovića otvara vrata kritički angažovane književnosti u Aranđelovcu. Izuzimajući „Knjigu o Milutinu“ Danka Popovića, sa britkom oštricom na svesrpskom planu, u istoriji aranđelovačke književnosti prvi put je knjigom „I živ i mrtav“ načeto višeslojno razobličavanje lokalne prošlosti kao idiličnog stanja, čiji stari sjaj bi malograđanska čaršija da vrati i u ovo doba.

Srećom nekom, Ivan Zlatković je zagrebao ljušture bežanja čaršijskog mnjenja od stvarnosti, ovog puta temom o hajdučiji. Slobodoumni deo varoši pod Bukuljom već rado iščekuje novu knjigu i novu temu iz serijala, koji bi mogao da bude naslovljen i kao „Senke nad Aranđelovcem“.

Radujem se što Aranđelovac ima talentovanog pisca Ivana Zlatkovića, kome želim dovoljno sreće i hrabrosti za nove, angažovane, književne izazove u dešifrovanju senki nad Aranđelovcem.

Dragan Todorović