Knjiški moljci mogu delovati kao nedruželjubiva bića, ali psiholozi otkrivaju pomalo iznenađujući uticaj koji čitanje fikcije može da ima.
Proces čitanja koji se najčešće odvija u samoći zapravo može pospešiti vaše socijalne veštine.
Svi znamo taj tip osobe: ne ispušta knjigu iz ruku, lice joj je uvek skriveno iza korica knjige, guta stranice knjige ne dižući uopšte pogled, kao da svet oko nje ne postoji. Na noćnom ormariću joj stoji vrtoglavo klimava hrpa knjiga. U potpunosti ste sigurni da bi svoje popodne radije provela u Hitklifovom društvu nego sa vama.
Strastveni čitalac je vrlo često stigmatizovan kao osoba koju odlikuje antisocijalno ponašanje. Međutim, psiholozi sada priznaju uticaj čitanja fikcije na jačanje društvenih veza i povećanje empatije prema drugima. Baš kao što simulatori letova pomažu u obučavanju pilota, fikcija nama pomaže da razumemo ljudski duh, objašnjava Kit Outli u novembarsko-decembarskom broju časopisa
Scientific American Mind iz 2011. godine.
„Čitanje knjiga koje naizgled deluje kao radnja koja se obavlja u osami... zapravo je vežba za interakciju sa ljudima“, piše Outli. „Može pomoći u razvijanju dela mozga koji je zadužen za ponašanje u društvu, na takav način da kada spustite svoju knjigu budete pripremljeni za drugarske odnose, saradnju, pa čak i ljubav.“
Nekoliko istraživanja potvrđuje da knjigoljupci imaju naglašenu emotivnu inteligenciju: naučnici su 2006. godine ustanovili da osobe koje čitaju fikciju, pre negoli publicistiku, lakše uspevaju da dešifruju emocije drugih ljudi jednostavnim direktnim pogledom u oči. Istraživači su naredne godine otkrili da će čitanjem samo jedne kratke priče privremeno doći do poboljšanja socijalnih veština. A istraživanje, koje je sprovedeno 2010. godine, pokazalo je da predškolci koji su slušali mnogo priča od najranijeg detinjstva imaju veću sposobnost da razumeju drugačiji pogled na svet.
Ta empatija koja je prouzrokovana uticajem čitanja fikcije ima duboke korene: snimci magnetnom rezonancom pokazuju da naš mozak, dok čitamo fikciju, oponaša postupke i emocije glavnog junaka u skladu sa njegovom sudbinom.
Tako da, nemojte posmatrati romane samo kao vid bekstva od stvarnosti. Oni mogu biti upravo ono što će vam pomoći da se povežete sa svojim prijateljima, porodicom ili tipom koji sedi pored vas u prevozu dok čita pohaban krimić.
Izvor: utne.com
Prevod: Aleksandra Branković