Centri za socijalnu tragediju

"Radnici beogradskih centara za socijalni rad održali su juče jednočasovni protest ispred ustanova u kojima rade, kojim su, kako kažu, želeli da skrenu pažnju državi, ali i javnosti na „teške i nebezbedne uslove u kojima rade“

To juče je bilo nakon što je za samo nekoliko dana još jedna majka ubijena u centru za socijalni rad, s tim što je ovaj put ubijeno i dete. U državi koja pati od nemanja dovoljno dece i majki koje bi ih radjale.



Ne znam za državu, ali moju pažnju su privukli. Prvi put vidim da socijalni radnici protestuju. Zato što su ovaj put, zbog njihove loše procene, povredjene njihove kolege. Nikada nisu izašli na ulice da se bune što su njihove stranke povredjene ili ubijene. Zbog njihove loše procene. Jer, kad se radi o njima, u centrima zaposlenima, kažu da već dugi niz godina upozoravaju da rade u nebezbednim uslovima. Znači – nekontrolisanim. Da probam da zaključim – oni znaju da rade u nekontrolisanim uslovima, ali u njima zakazuju kontrolisane susrete svojim strankama. I preporučuju sudovima da donesu odluku o kontrolisanim susretima sa problematičnim strankama u nekontrolisanim uslovima. Je l to to?

Nekoliko dana ranije je ubijena majka u Centru za socijalni rad Novi Beograd. Pred troje maloletne dece. Ubijena je kamenom. Niko od zaposlenih joj nije pritekao u pomoć. Zato nisu povredjeni. Zato nisu morali da izadju na ulicu i upozore na nekontrolisane uslove u kojoj su ubijenoj zakazali kontrolisani susret sa ubicom. Sa čovekom koji je dve godine robijao zbog nasilja u porodici. Znate li koliko neko mora da bude nasilan pa da to robija, pa još dve godine? Umesto da traže od suda zabranu približavanja, oni su je pozvali na crtu nasilniku. Zajedno sa decom. Deo komentara na N1, na ovu vest, glasi:


Mira

13:18 07.07.2017.

Isti centar za socijalni rad koji je mom muzu koji me je tukao predao dete od tri godine.


Onda se desio rakovički slučaj. Vrhunac na vrhunac. I do sada su žene i deca bili zlostavljani i ubijani, ali sada se to desilo zaredom u institucijama zaduženim da ih zaštite dobrom procenom. Rakovički centar za socijalni rad je pre toga dao mišljenje da nasilni otac više ne mora da se vidja sa detetom u kontrolisanim uslovima (za koje sada javno, na ulici govore da ih godinama nemaju), nego da može da uzme dete iz vrtića i sa njim bude sam. Na osnovu te procene je sud promenio odluku i dete je moralo da ide kod oca koga se bojalo, i koji je godinama pretio da će i njega i majku ubiti. Rezultat je to da sada znamo kako se zove golim rukama udavljeno četvorogodišnje dete, kako se zove majka izbodena nožem više od pedeset puta, kako se zove njena sestra, kako se zove ubica, kako se zove sudija koji je doneo takvu odluku. Jedino što ne znamo je kako se zove socijalni radnik na osnovu čije pogrešne procene je sudija odluku doneo, i na osnovu koje su ubijeni majka i dete.

Kad smo već kod bunjenja zbog uslova rada loših za njih, ali očito dovoljno dobrih da ih preporuče svojim strankama, niko pokojnu Maju Djordjević nije pitao kako živi bez plate koja joj je bila oduzimana, sudskom odlukom, jer nije htela da poštuje lošu procenu centra za socijalni rad. Prošle godine ju je sud kaznio sa 60.000 dinara kazne jer nije poštovala tu lošu procenu centra, koju su sada i ona i dete glavama platili. Kako ni dalje nije poštovala tu lošu procenu, sud ju je kaznio sa 150.000 dinara. Sudija koji je doneo tu odluku se zove Dušan Mihajlović, ali kako se zove radnik centra za socijalni rad na osnovu čijeg mišljenja se to desilo, to ne znamo. Zbog toga ubijena majka nije godinu dana primala platu, sve je odlazilo na kaznu. Majka dvoje male dece. Medicinska sestra sa platom još manjom od dece. Na protestu socijalnih radnika verujem da niko od njih nije ni pomislio da je i Maja Djordjević, zbog njihove loše procene, ubijena majka, radila u ništa manje teškim i nebezbednim uslovima. Za razliku od njih i bez plate.

Ne znam da li je ikada ijedan radnik centra za socijalni rad ostao bez posla, bez dela plate ili plate zbog loše procene koja je nekog života koštala. Niti da li je ikada ijedan direktor nekog od ovih centara preuzeo moralnu odgovornost i dao ostavku, a kamoli da mu je plata smanjena. U novobeogradskom centru je nakon tragedije sprovedena kontrola. I došlo se do rezultata. Jedino što oni nisu javnosti saopšteni.

Na društvenim mrežama su se pojavila i smatranja socijalnih radnika, mahom u smislu da na šta to liči da se njih kritikuje i napada. I to ko ih napada, sve sama nestručna lica i odakle im pravo na to?! Što se mene tiče, odgovor je prilično jednostavan, ta nestručna lica stručnim socijalnim radnicima daju platu. Što ovima nikada nije smetalo, čak smatraju da zaslužuju i veće plate. Shodno tome ti nestručni imaju pravo i da pitaju šta se za njihove pare radi. Jer, centri za socijalni rad nisu privatne firme, nego državne institucije, one zadužene za sprovodjenje zakona. Koje odgovaraju državi i narodu. Makar bio i nestručan.

To da se nikad niko, ni iz jednog centra za socijalni rad, nije ni izvinio za pogrešnu procenu, makar reda i pristojnosti radi, to da ne pominjem. Mislim na javno izvinjenje, onoliko javno koliko je bio javan njihov protest povodom žaljenja samih sebe.

Kad smo već kod zakona, svaku ovakvu tragediju prati i traženje da se kazne za zlostavljače, nasilnike i ubice drastično povećaju. Sa čim se ja slažem, ali ne verujem da će to pomoći sve dok institucije, poput centara za socijalni rad, ne počnu te zakone zaista i da sprovode. Jer oni su ti, na osnovu čijih stručnih mišljenja, sudovi donose odluke i aktiviraju represivne organe, da ako treba i silom uteraju u red one koji zakone ne poštuju.

I još nešto, nema ovo veze sa sadašnjom vladom, ni prošlom, ni pretprošlom, nego sa svim vladama koje decenijama nisu obraćale dovoljno pažnje na rad ključnih igrača u mnogim tragedijama koje su mogle da budu izbegnute – centrima za socijalni rad.

Ni u jednoj zemlji, a naročito ne u ovoj u kojoj vlada bela kuga, nema dovoljno žena i dece koji bi svojim životima plaćali tudje, stručne, pogrešne procene.

Nijedna žena manje, nijedna mrtva više!