Laguna - Kolumna - Moja ekološka svest veličine pikavca - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Moja ekološka svest veličine pikavca

08.12.2010.
Ja sam iz Crne Gore, ekološke države.

Ja sam genetski predodređena da znam da razlikujem jagnje koje je pre ražnja jelo planinske trave i ono iz industrijskog stada, ja znam razliku kada se beli veš osuši na mojoj terasi na Voždovcu i na terasi moje mame u Podgorici, nepogrešivo razlikujem pršutu sušenu na Lovćenu i onu uvezenu iz Španije...

Još malo o mojoj ekološkoj svesti veličine pikavca?

Znam na pijaci da izaberem neprskane jabuke, ne kupujem ništa konzervisano, kuvam detetu sveže povrće, prezirem kada mi u pekari sa kiflom daju plastičnu kesu, gasim motor na semaforu na kojem piše „isključi motor“, nikada nisam pušila ulicom i bacala pikavce, đubre iznosim samo u večernjim časovima, kuče mi kaki na kučeću pelenu a ne oko zgrade, ne vodim dete u školu kada ima kijavicu da zarazi druge, sramota me kada bacim papirić preko prozora kola...

E, to sam neki dan uradila i moja devetogodišnja kćerka mi je rekla:

“Sram te bilo, prljaš moj rodni grad Beograd!“

Osećala sam se kao oni provincijalci koji drže cipele ispred ulaznih vrata svog stana u novogradnji. Oni što plate kvadratni metar 3000 evra, ali redovno kradu sijalicu iz lifta kada im crkne njihova u kupatilu.

Razlika između mene i mog deteta je što je njena svest o očuvanju okoline deo njenog vaspitanja i obrazovanja. Njoj je saopšteno da ne sme da baca papiriće po ulici jer time narušava ekološku ravnotežu. Meni je u njenim godinama rečeno da to ne smem da radim jer nije kulturno i društveno prihvatljivo.

E, a kada meni zaostaloj iz Titovih  vremena, neko kaže da je nešto društveno neprihvatljivo ja imam neviđenu potvrdu da pokažem da me baš briga.

Razlika je i u tome što je moje dete ekologiju prihvatilo kao deo borbe za biološki opstanak ugrožene planete, a ja sam reč ekologija čula negde devedesetih u sklopu naziva neke stranke. I opet sam rekla „e, baš me briga za još jednu partiju koja živi od nekih donacija dok ja imam platu tri marke“.

Stvarno sam želela da napišem nešto smisleno o ekologiji u znak poštovanja prema čitaocima „Lagune“ koji vole moj roman „Zauvek u srcu“. Skuvala sam kafu, prinela pepeljaru, isključila mobilni i uzela daljinski da isključim televizor. Voditeljka jutarnjeg je upravo najavljivala temu „Čega roditelji, usred finansijke krize, u ishrani deteta smeju, a čega ne da se odreknu“.

Neću da vam prepričavam ali je na kraju ispalo da je ekološki smisleno biti siromašan.

Znate šta, volim ja detetu da forsiram mandarine i jabuke u ishrani ali kada znam da u džepu imam i pare da je odvedem na kolače u „Hajat“. Kada nema... ljuštim onu mandarinu, pričam „jedi, jedi to je zdravo“, a nije mi dobro i osećam se kao licemer.

Elem, tako mi se i cela ideja o ekologiji od početka do kraja čini licemernom. Zabranili su prošlog meseca pušenje i sada svi sedimo u našim mirisnim, provetrenim kancelarijama u kojima su nam zabranili pušenje, kafenisinje i fejs. Greška. Bez motiva dobre plate, to su bili jedini radosni motivi  sa kojima su Srbi išli na posao.

Ja sada idem Beogradom, pušim i nosim pikavce u ruci do prve korpe za smeće  jer se vlasti nisu setile da postave i pepeljare pre nego što su uveli zakon o zabrani kozumiranja duvana. A kada sam u nekoj emisiji to rekla nekom glavnom baji za kažnjavanje i dodala da nije isto Francuzu kojem je zabranjeno pušenje i Srbinu, da su mentalne i svakojake frustracije drugačije, baja mi je rekao: “Pa, idi u Francusku.“

Pre dvadeset godina bi i rekla „idem!“.

Pre deset „išla bi, ali nemam vizu“.

Danas kažem „neću“. Tamo bi dete navukla na nezdrave sireve i sosove, sebe na skupa vina. E, hoću ekološki zdravo da dete hranim neprskanim jabukama, hoću u 42-oj godini života da ne budem dama već sa rukama u džepovima da pušim ulicom i od sutra da gađam pikavcima u kafanama sve koji me smaraju.

Zašto?

Eto, zato što me baš briga za umne priče o ekologiji dok mi ne postave pepeljare, dok ne poprave čučavce u osnovnim školama, dok ne stave u zatvor sve koji „tresu“ nos rukom, dok ne shvatimo koliko je licemerno zabraniti pušenje u gradu u kojem iz Pančeva direktno u naše bronhije stiže toliko sumpora koliko ne može da popuši za ceo vek cela nacija.

Moja ekološka svest je veličine pikavca. I kada sam nosila pionirsku maramu birala sam recitatorsku sekciju, a ne mlade gorane. Rodila sam i vaspitala dete koje ima ekološku svest - od mene za zdravlje planete dovoljno.

Mene pustite da sa šakom pikavaca u rukama razmislim da li da ovog meseca izmirim ratu za stambeni kredit ili da uplatim tri dana Rim i priuštim detetu trenutke koji će joj ostati, i kada me uguši dim cigareta i fabrika, „zauvek u srcu“.

Šta mislite... ovog meseca platu na šalter EFG banke ili Kontikija? Brzo mi odgovorite jer ću dobiti upalu pluća dok na terasi pušim drugu paklicu cigareta.
22.05.2011.
JO
POSTUJEM VESNU ALI PREZIREM LJUDE KOJI SEDE NA "DVIJE STOLICE"
15.12.2010.
Milanka Vujicic
Koji su vam kriterijumi za komentare? Sve je suvise mediokritetno u ovom nasem nesrecnom drustvu.
15.12.2010.
Milanka Vujicic
Koji su vam kriterijumi za komentare? Sve je suvise mediokritetno u ovom nasem nesrecnom drustvu.
15.12.2010.
Milanka Vujicic
Koji su vam kriterijumi za komentare? Sve je suvise mediokritetno u ovom nasem nesrecnom drustvu.
12.12.2010.
gaga_d_kvin
Kontiki definitivno :)
10.12.2010.
Olivera Knezevic
Nisam pusac, ali mislim isto kao i gospodja Dedic
09.12.2010.
Dragan B.
Batali cigarete, onda ces i odluke preciznije donositi... :)
09.12.2010.
Milanka Vujicic
09.12.2010.
Milanka Vujicic
08.12.2010.
Veki
Najnovije kolumnePogledajte sve
knjige koje postaju filmovi laguna knjige Knjige koje postaju filmovi
22.08.2023.
Biti pisac iziskuje obilnu i neograničenu maštu. Svet koji pisac stvara je slobodan, pun imaginacije i često se graniči sa ludilom. Protagonistkinja romana „Buka“ stvara upravo jedan ovakav...više
više
tuga veća od sveta i svemira laguna knjige Tuga veća od sveta i svemira
09.05.2023.
Prvo bude ona plava crta, plava kao duboko more, crta u ekrančiću i pasulj u stomaku. Taj pasulj prikačen za tebe i još uvek ravan stomak, i neverovanje da je stanje drugo, sasvim drugo. Onda rastu...više
više
kraj zmajeva neispričani prolog bajke nad bajkama  laguna knjige Kraj zmajeva: Neispričani prolog „Bajke nad bajkama“
27.12.2022.
Kao praznični dar čitaocima, poželeo sam da konačno objavim i ovaj neispričani prolog trilogije Bajka nad bajkama. Sve se dešava dugo pre događaja opisanih u pripovesti koju ste čitali ili ćete...više
više
u vrhovima top lista laguna knjige U vrhovima top-lista
19.08.2022.
U subotu se navršava godinu dana od izlaska objedinjenog izdanja „Bajke nad bajkama“, štampanog ćirilicom, sa tvrdim koricama i mapom u boji. Veći deo tog vremena knjiga je provela na...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.