Novi feminizam

Žene Silicijumske doline hodaju putem novog feminizma, na kome će se žene, pored društvenih, izboriti i za svoja prirodna prava...

U studiju jednog od najposlovnijih svetskih televizijskih kanala sedelo je šest-sedam silikonskih žena. Uprkos tom pridevu, sve su bile prirodne onoliko koliko to televizija sebi može da dopusti. Bez veštačkih erotskih izraslina, bez jake šminke, u odeći koje ima dovoljno da svojom deficitarnošću ne izazove bar težu pneumoniju. Silikonske žene iz one prave, poslovne, prekookeanske Silikonske – Silicijumske doline pobednice su u ime ženskog roda. One su šefovi firmi čija i sama imena zvuče kao tektonski potresi poslovnog sveta. Kroz njihove ruke vrte se monetarne cifre koje prosečan gledalac ne bi mogao ni da izgovori, a kamoli pročita. One biraju najbolje kadrove među najboljima i određuju strategije komplikovanije od bilo koje vojne ofanzive. One su dokaz da su žene dobile prvu veliku bitku feminizma i prelaze u novi napad, s ciljem da dobiju i rat.

Jer, generalne direktorke multinacionalnih korporacija počele su sa sobom na posao da dovode decu. Ko hoće s njima da priča i posluje, mora da pristane na to da mu se oko kolena igra njeno detence, dok drugo vredno radi domaći zadatak za susednim stolom. Zato što njihova majka nema nameru da dobije nervni slom pokušavajući da stigne da ih u poslednji tren pokupi pred zatvaranje obdaništa ili škole. Neće ni da njenu decu čuvaju druge, iznajmljene žene. Ako kompanija hoće da je zadrži i od nje ima korist u koju se sumnjati ne da, onda će morati da je prihvati i kao majku. Zajedno s najvećim što je u životu proizvela – njenom decom. Jedna od bitaka koju više no uspešne žene vode, a nada je da će time otvoriti put i ostalim pripadnicama svog roda, jeste i borba za to da decu rađaju u godinama koje je Majka Priroda za to predvidela. One odbijaju da pristanu na to da rađaju kada im to drugi iz poslovnog sveta dozvole, otvoreno napadajući licemerje u kom se kuka protiv sve manjeg broja novorođene dece, a istovremeno se žene egzistencijalno ucenjuju da tu istu decu ne rađaju. U isti mah, uspešne žene Silicijumske doline pokazale su da su pobedile u još par bitaka koje žene biju to ni ne primećujući.

Naime, u proteklih nekoliko decenija ženski rod je u nametnutoj borbi protiv vremena i prirodom predviđene telesne mase. Činjenica je da je lakši život omogućio produženje veka ljudskoj vrsti. Jeste da su odavno prošla vremena kada su po romanima Mihaila Šolohova bauljale starice-majke stare četrdeset godina. Sada žene stare četrdeset godina izgledaju mlađe no kad su imale trideset. Jer su pristale na borbu s vremenom, što je em naporno, em ume da skrha samopouzdanje onda kada ta bitka počne neminovno da se gubi. Velike direktorke Silicijumske doline odbijaju da ih neko gura u bitku koju ne mogu da dobiju, odbijajući da pola svog dragocenog vremena troše na to da izgledaju onako kako priroda može samo privremeno da se prevari. Da, one se brinu o svom izgledu, ali ne dozvoljavaju da im on ugrozi samopouzdanje i cilj koji imaju pred sobom.

Takođe, nemaju nameru da pristanu na nametnuti štrajk glađu. Da bi radile i odradile sve što su sposobne i od njih se očekuje da urade, one moraju da jedu. Odbijaju da budu leševi koji hodaju i čiji mozak izdajnički misli na nedozvoljenu hranu. Jeste, treba vežbati i jesti iole normalnu hranu, izbacivši onu od koje se noću svetli, ali to ne sme da bude skriveni prioritet, zbog kog mnogo važnije stvari u životu gube bitku.

Zato one imaju čak i bore. Ne heftaju kožu na potiljku da bi ipak na kraju izgledale kao izgladnele mačke koje se boje i da se nasmeju, jer tada mnogo više liče na goste iz svemira nego na stanovnike ove naše, matične planete. Ni stomačić nije problem. Prosto, vidi se da ga žena prihvata kao svoj, kao deo sebe, one sebe koju bi sutra i s njim i s ostalim „ispadima“ kupila konkurentska firma, jer ono što oni žele je njen mozak. Kile viška ih ne zanimaju.

Ukratko rečeno, žene Silicijumske doline su generali vojskovođe ženskog sveta. One hodaju putem kojim bi on morao da ide, putem novog feminizma, na kome će se žene, pored društvenih prava, izboriti i za svoja prirodna prava. Ona prava koja su ih nekada davno, u vremena koja nepravedno nazivamo pretcivilizacijskim, činile boginjama.

Izvor: Elle