Poziv na izvinjenje

 „Volim te ćopavu“, rekao mi je Žmu i pogledao me s visine samilosno. Ovo „s visine“ nije bilo teško izvesti, jer od subote jedna od moje dve noge i ja ležimo poduprte jastucima. Toliko se vuče to ležanje i mirovanje na kauču da sam sasvim sigurna da će pilići uskoro da se izlegnu. Što se tiče prideva „ćopava“, tu se ljubav podrazumeva, jer je pomenuti odavno potpisao da će me voleti i u dobru i u ćopavosti. „Samilosno“ se manje odnosilo na moju fazu pundravaca u frasu od mirovanja, a mahom na činjenicu da mi je danas promocija knjige „Zovem se Mama 2“ koju sam jedva čekala i po prvi put je dočekala – ćopava.

Lepo je meni govorio Žmu da se manem fudbala, eto mi sad. U subotu su mi operisali meniskus, tako da mogu da se pozdravim sa nastupom na SP u Rusiji. A, baš sam se radovala...Ja mnogo volim moje promocije, i moje knjige, i ljude koji dodju i slatko se smeju, i jelku pored mene zbog koje nisam morala da se verem po ormanima, i Boba introvertnog koji živi u svetoj stravi od onoga šta bi moglo da ga od mene snadje, i goste koji sa mnom pričaju, i knjige u Delfima koje mirišu na novo...sve volim, samo ne volim što ću na rodjenu promociju ućopati elegantnošću Kvazimoda, sa kolenom veličine omanjeg Pepeljuginog prevoznog sredstva i rukama punim modrica od zdravstvenih radnika koji su bezuspešno po njima tražili vene.

Do petka nisam ni znala da imam meniskus, još manje gde se tačno nalazi, a najmanje da tako ume da ometa kretanje ljudskog stvora da je to čudo jedno. Što sam od subote shvatila na ličnom primeru.

Zato moram svima koji budu došli na promociju da se izvinim što neću moći stojeći, kao što je red, da ih pozdravljam. Što nisam uspela da ispečem medenjake, jer mi je zabranjeno hramanje po kuhinji. Dobro, biće kupovni, fakat stranjski, autentični i mirisno božićni, al ti nisu kao moji. Niko kao ja ne stavlja u njih cimet lopatama. Biće i Bob Živković koji je sam od sebe, bez mog džvankanja i kokerskog tužnog pogleda, napravio plakate za sve na poklon. I dobra Jelena Holcer, koja misli o svemu pedagoškom pre no što nama na pamet padne. I Ivana, urednica mi moja. I ona jelka koju još jednom moram da pomenem, jer je prosto divna.

Obaška će skup uveličati predstavnik gospodina Dostojevskog, Knjaz Miškin koji veruje da će lepota promeniti svet. U tečnom stanju u koje ga je dovela moja drugarica, Mira Djurdjević, književnica koja se odmetnula u vinare i uspela plemenitog knjaza da pretoči u vino.

Ah da, biće i šolje-moje mameće knjige. Što mi je tek drago, jer bi me više od kolena bolelo da nisu stigle za promociju.

Tako da izvolte, dobro mi došli i izvinjavajte još jednom. Ja sam ona na promociji što sedi na dvosedu. Ispružene, ćopave noge. Pored, po treći put, divne imenjakinje.