Seksualni život Deda Mraza

Deda Mrazovi garant imaju neki sindikat. Nešto ili nekoga ko bi štitio njihova prava na radnom mestu, borio se za beneficirani radni staž zbog teških uslova rada u svim, pa i ekstremnim zimskim uslovima, loš vazduh i garež u dimnjacima, nemogućnost da dobiju odmor ili bolovanje u novogodišnjem periodu, ali i odlaganje odlaska u penziju, bez obzira na pozne godine, dug staž i prekomernu telesnu težinu koja bi mogla ili izaziva srčane probleme. Da ne pominjem vožnju u otvorenim sankama, na visinama neadekvatnim i bez kontrole letova koja bi im obezbedila sigurnost kretanja. I to nije sve, dešavaju se takve stvari koje ni u jednom ugovoru sa najluđom maštom Deda Mrazovi potpisali nisu...

...Jedne zimske okolonovogodišnje noći, dok je napolju škripao mraz i padala strava putarska u formi suvog, sibirskog snega, u spavaćoj sobi je vladao topli mrak srca amazonskih prašuma. Onda se začulo mekano šuškanje, približavanje tela uz telo. Duboko disanje je učinilo tamu vrelom, a dahtanje koje je usledilo je podiglo temperaturu sobe do vulkanske vrućine. Žmu i ja smo naćulili uši i probali da shvatimo gde smo tu mi. Naše bračno leglo se topilo od erotskog naboja. U kom ni nismo imali ama baš nikakvog učešća. Baš kao što ništa pod milim bogom nismo mogli da vidimo u gore opisanom tutumraku. Koji je sve brže i dublje disao, povremeno stenjući. Sa namerom izazivanja coitus interuptusa, Žmu je upalio svetlo pored njegove polutke bračno kreveta i revoltirano seo, tražeći krivca za nanošenje straha. Ja sam ga, za svaki slučaj, držala za ruku, pokušavajući da se setim šta se, u takvim situacijama, radi u američkim filmovima strave i prepadanja. Oko mene su bile samo knjige i malecki budilnik kojima bih manijaka, koji nam se uvukao u sobu, eventualno mogla da nateram da umre od smeha. Mada, ako ga poredkrevetnom papučom zveknem gde treba, naše šanse da zbrišemo iz sobe bi porasle. Žmu se podigao i provirio u pravcu iz kog dahtanje nije prestajalo.

- Deda Mraz! – kriknuo je zaprepašćeno.

Deda Mraz? Deda Mraz nam diše kao seksualni manijak u spavaćoj sobi? Zar nije njegov posao poklone da donosi? Deda Mrazovi se razmnožavaju? S kime? Nemamo odžak u spavaćoj sobi. Naravno da ništa ne mogu da saznam dok i ja ne pogledam. Pogledala. Očima da ne verujem. Stvarno je bio Deda Mraz, jedino što i nije baš učestvovao u sceni. Više je bio objekat čina. Glavni akter ga je držao pod sobom. Ikar Varvarin. Naše kuče. Dobro, svašta meni na pamet pada, mašta mi je živahnog stanja, ali da bi Ikar Varvarin spopao Deda Mraza...Da ih razdvojimo ili da čekamo prinove – male, crno-crvene, sa belim bradama i klempavim ušima Deda Mrazove? Repate? Moj kviz je bio prekinut Žmuovom naredbom da se i Varvarin i Deda Mraz izbace iz naše sobe, pa nek u hodniku rade šta im je volja.

Dislociranje nije pomoglo. Grešni Deda Mraz je postao seksualna žrtva Ikara Varvarina bez obzira gde sam pokušavala da ga sakrijem. Prosto, Varvarin se i dan-danas izbezumi kad ga vidi. Zaboravi na ostatak sveta.

U stvari, možda sam ja kriva. Taj Deda Mraz nam nije ni bio potreban, već ih imamo u svim izdanjima, drvene, gipsane, debele i još deblje, crvene i drugih koloritnih izazova, na tanjirima, šoljama, pidžamama, za na jelku...Nego, videla sam i tog. On je jastuk. Taj Deda Mraz. Baš mi se učinilo fino da ga imamo za pod glavu. Lep, bradat, trbat, kokakolističnih boja. Nisam ni slutila da bi mogao da izazove takvu, pa još trajnu reakciju kod našeg kučećeg kućnog ljubimca. Kad ga vidi, prosto se izbezumi. Čak više no kad vidi noge posetilaca našeg gostoljubivog doma. Što nije baš prijatna pojava.

Onomad su nam bili gosti. Taman su hteli da se oduševe time koliko ih Ikar Varvarin voli, kada mi je Žmu zapovedio:

- Idi, nađi Deda Mraza i daj ga kučetu!

Gosti su ga zgranuto pogledali. Ja sam krenula da izvršim naredbu. Ikar Varvarin je upravo nameravao da stupi u intimne odnose sa desnom nogom jednog naših posetilaca, kada sam ja donela već očerupanog Deda Mraza. Brada mu se svela na polovinu, a ni od nje neće mnogo ostati. Otpada od kučeće strasti. Varvarin je oduševljeno lanuo, u trenutku se razveo sa gostinskom nogom na koju je nasrtao, odskočio kao da je od gumarabike, ščepao Deda Mraza i odvukao ga u tamu hodnika. Uskoro se odande začulo poznato dahtanje. Gosti su se meškoljili, ne verujući svojim ušima. Mi smo se pravili kao da je sve normalno. Sem nas.

Možda bi trebalo da mu nađemo devojku. Ili će sindikat Deda Mrazova konačno uzeti stvar u svoje ruke. Samo da do tada Deda Mraz ne dođe u drugo stanje.

P.S. Naravno da hvala Bobu Živkoviću za ilustraciju. Jedan je Bob.