Moja kćerka je došla iz škole, sela za šank i odgovarala boreći se sa špagetama na moja redovna, smaračka majčinska pitanja: Šta ste radili na matematici, šta ste radili na času srpskog... Već sam ustala sa stolice i krenula ka kompjuteru kada sam joj usput postavila i pitanje: Šta ste radili na času građanskog vaspitanja?
„Nastavnica nas je pitala šta radi tata kada je ljut. Ja sam rekla da moj tata baci mobilni, a neki su rekli da njihov tata kada je ljut bije mamu. Je l’ im ti veruješ?“
Bila sam prvo besna što je nastavnica uopšte dovela decu u situaciju da pričaju o mračnoj porodičnoj tajni i što sam u situaciji da devetogodišnjoj kćerki pričam o nasilju u porodici. Moja Lenka je bila srećna što njenu mamu njen tata nikada nije udario, a ja sam odlučila da narednu televizijsku emisiju „Balkanskom ulicom“ umesto sa nekim celebritijem uradim sa ženom iz „Sigurne kuće“.
Došla je na intervju u popularni beogradski kafić. Plava, lepa... Širila je vedrinu oko sebe. I ispovedni intervju je počeo... On je bio sin jedinac iz imućne porodice, lep kao sam Bog, voleo ju je do neba, zaprosio na kolenima... Prve batine je dobila posle rođenja kćerke. Kleo se i plakao kroz jecaj obećavajući da neće nikada više. Sedam narednih godina stavljao joj je ruke u vrelu vodu, gazio po prstima, zatvarao u kuću, tukao pred decom. Živeli su u malom gradu u kojem bi policajci svaki put kada bi došli na poziv komšija poverovali u njegovu priču u stilu „imam prava da se malo svađam sa svojom ženom“.
U šestom mesecu trudnoće nasrnuo je na nju nožem. Da bi spasila bebu podmetnula je ruku.
Pokazuje ka kameri veliki ožiljak na nadlaktici i kroz osmeh priča kako je i tada policajcima rekao „časna reč,neću nikada više“. Pustili su ga iz pritvora u zoru.
Kada se požalila majci i tetki rekle se joj:
„Ćuti i trpi. I mi smo trpele, pa što ne bi i ti.“
Sedme godine braka uzela je dvoje dece za ruku i sa flašicom vode i novcem za autobusku kartu istrčala iz kuće u papučama i ušla u prvi autobus. Stigla je u Beograd i smestila se u „Sigurnu kuću“. Sutradan je kupila novine sa oglasima i pronašla posao u pekari. Ubrzo je završila obuku za rad na kompjuterima, počela da radi u kladionici, a popodne i u jednoj firmi da čisti kancelarije. Posle šest meseci imala je dovoljno novca da iznajmi stan na periferiji grada, upiše decu u vrtić i krene život ispočetka.
„A prošlog meseca sam podigla mali kredit i zakupila trafiku za prodaju brze hrane. Sa decom pravim sendviče i... znaš... ja sam srećna i verujem da ćeš me za pet godina intervjuisati u mojoj kancelariji. Imaću laptop i biću uspešna poslovna žena. Pročitala sam tvoj roman „Zauvek u srcu“ i zastala kod rečenice brak je brzi voz iz koga, ako sve krene po zlu, treba iskočiti, makar polomili obe ruke i noge i ostavili sve kofere. Kada se vozim gradskim autobusom prepoznajem lica žena koje preživljaju ono što sam i ja. Mnogo ih je. Skoro ceo autobus.“
Emisija je bila gledanija od bilo kog intervjua sa vipovcima. Moj inbox je bio zakrčen pismima sa pitanjem:
„A šta je bilo sa njim? Da li je uhapšen posle emisije.“
„Nije. Šeta slobodno ulicama malog grada na jugu Srbije i dalje joj preti da će je ubiti ako se ne vrati.Ali,ona ga se više ne plaši.“ - otkucala sam i pritisla send.
„Ako ja, sunce, nekad, podignem ruku na tebe, znaj da sam tada nemoćna i slaba i jadna i podseti me da sam te rodila da budeš voljena i poštovana. Tate ovih tvojih iz odeljenja nisu malo ljuti kada biju mame, već su ludi i trebaju da idu u bolnicu da se leče.“ - govorim petkom mojoj Lenki kada dođe sa časova građanskog vaspitanja na kojima razgovaraju o nasilju, ljubavi, poštovanju...
I nisam više besna na nastavnicu. Nasilje ne treba da bude porodična tajna, već javni društveni problem. I pošto smo nedavno u Beogradu dobili i komunalnu policiju koja kontroliše da li bacamo opuške po ulici možda je vreme da postoji i policija za porodično nasilje koja neće nasilnike puštati u zoru sa obećanjem „časna reč, neću nikada više.“
Agresija nije stvar karaktera, već dijagnoza. I postoje lekovi, časna reč.
Biti pisac iziskuje obilnu i neograničenu maštu. Svet koji pisac stvara je slobodan, pun imaginacije i često se graniči sa ludilom. Protagonistkinja romana „Buka“ stvara upravo jedan ovakav...više
Prvo bude ona plava crta, plava kao duboko more, crta u ekrančiću i pasulj u stomaku. Taj pasulj prikačen za tebe i još uvek ravan stomak, i neverovanje da je stanje drugo, sasvim drugo. Onda rastu...više
Kao praznični dar čitaocima, poželeo sam da konačno objavim i ovaj neispričani prolog trilogije Bajka nad bajkama. Sve se dešava dugo pre događaja opisanih u pripovesti koju ste čitali ili ćete...više
U subotu se navršava godinu dana od izlaska objedinjenog izdanja „Bajke nad bajkama“, štampanog ćirilicom, sa tvrdim koricama i mapom u boji. Veći deo tog vremena knjiga je provela na...više
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.