Kralj doba džeza: Život i vremena F. Skota Ficdžeralda

Baš kao Mark Tven pre njega, F. Skot Ficdžerald je bukvalno i simbolično definisao jedno doba američke istorije.

I dok je Tven osmislio pojam „zlatno doba“ kako bi opisao Ameriku kasnog 19. veka, Ficdžerald je popularizovao „doba džeza“ 1920-ih. Iako je Ficdžeraldovo ime neraskidivo povezano sa dobom švercera alkohola, nezakonitih barova i flaperki, njegova književnost predstavlja mnogo više od istorijske relikvije.

Liričnost Ficdžeraldove proze i ozbiljne teme u njegovim delima su mu obezbedile mesto među velikanima poput Henrija Džejmsa, Foknera i Hemingveja.

Kako bismo bolje shvatili čoveka koji stoji iza najvećih romana iz Doba džeza, detaljnije ćemo da istražimo Ficdžeraldov život i njegov čuveni brak sa Zeldom Sejr.

Ficdžeraldova mladost: Od perspektivnog studenta do neuspešnog prinstonovca

Frensis Skot Ficdžerald je rođen u imućnoj porodici u Sent Polu u Minesoti, 1896. godine. Verovali ili ne, Ficdžeraldovi su bili potomci Frensisa Skota Kija, slavnog kompozitora američke himne (otuda Ficdžeraldovo ime). Iako je Ficdžerald bio ponosan na očevu plavu krv, takođe se snažno poistovećivao sa svojim irskim precima koji su se naselili u Americi bežeći od velike gladi. Ta kombinacija porekla i sumorne stvarnosti Ficdžeraldovih predaka podarila mu je jedinstven pogled na američki život.

Ficdžerald je kao tinejdžer objavio svoje prvo delo za školske novine Sent Pola. Kada je napunio 15 godina, preselio se u Nju Džersi kako bi pohađao privatnu katoličku školu. Nekoliko godina kasnije, primljen je na Prinston, gde je počeo da piše za školske novine i učlanio se u brojne prestižne klubove. Nažalost, Ficdžerald je na Prinstonu počeo mnogo da pije, a taj porok ga je rano odveo i u grob...

Dok je bio na Prinstonu, Ficdžerald je upoznao prelepu Džinevru King. Ona je poticala iz imućne čikaške porodice i smatrana je za jednu od najpoželjnijih žena u Americi tokom Prvog svetskog rata. Ficdžerald joj se bezuspešno udvarao i tako je zapostavio studije.. Bio je prisiljen da napusti Prinston 1917. i priključi se američkoj vojsci u Montgomeriju u Alabami.

Ficdžeraldov prvi roman i udvaranje Zeldi Sejr

Izgleda da je u Montgomeriju Ficdžerald prilično brzo preboleo Kingovu. Nedugo posle stupanja u vojsku, ludo se zaljubio u ćerku uglednog sudije iz Alabame: Zeldu Sejr.

Godine1918, otpušten je iz vojske i odlučio je da zaprosi Zeldu. Ona je načelno pristala, pa se Ficdžerald zaputio u Njujork kako bi oprobao sreću kao pisac.

Nažalost, uspeo je samo da se zaposli kao oglašivač na zapadnoj strani Menhetna. Njegova mala plata nije mogla da isprati Zeldin luksuzni stil života, pa je ona iznenada raskinula veridbu. U poslednjem očajničkom pokušaju da zaradi novac kojim bi osvojio Zeldino srce, Ficdžerald se vratio za Sent Pol i nedeljama je radio na svom prvom romanu: „S ove strane Raja“.

„S ove strane Raja“

Srećom po njega, roman „S ove strane Raja“ objavljen je 1920. godine i postao je ogroman bestseler. Kada je novac počeo da se sliva, Zelda je pristala da se uda za Ficdžeralda u katedrali Svetog Patrika u Njujorku. Godinu dana kasnije, par je dobio jedino dete: ćerku Francis Skot Ficdžerald (iliti „Skoti“).

„S ove strane Raja“ opisuje Ficdžeraldove lične ljubavne muke i neizvesnost na poslovnom planu. Glavni lik, Ejmori Blejn, ambiciozni je pisac sa Srednjeg zapada koji pokušava da stekne ugled na Prinstonu. Pored toga, bezuspešno pokušava da zavede dve žene, a kasnije ga nateraju da ode u vojsku. U to vreme, roman je okarakterisan kao tumačenje teškoća „Izgubljene generacije“, odnosno vojnika iz Prvog svetskog rata.

Ficdžeraldov drugi roman i selidba u Francusku

Ficdžerald se ubrzo nadovezao na uspeh romana „S ove strane Raja“, romanom „Lepi i prokleti“. Roman je objavljen 1922. godine i govori o ambicioznom piscu Entoniju Peču i njegovoj ženi Gloriji. Izuzetnom prozom, Ficdžerald analizira kako razuzdani hedonizam koji vlada u Njujorku 1920-ih godina uništava brak Pečovih. U ovom delu se lako mogu uvideti Ficdžeraldove bojazni o sopstvenom braku.

Ficdžeraldovi su odlučili da se presele u Francusku 1924. godine. Vreme su provodili u Parizu i na Azurnoj obali i postali su veoma poznati u američkoj zajednici u Francuskoj.

Najugledniji pisac koga je Ficdžerald upoznao bio je, glavom i bradom, Ernest Hemingvej. Ukoliko vas zanima, možete da vidite fiktivni prikaz Hemingveja, Ficdžeraldovih, a čak i T. S. Eliota u Parizu dvadesetih godina, u poznatom filmu Vudija Alena, „Ponoć u Parizu“.

Ficdžeraldov „Veliki američki roman“: nastanak „Velikog Getsbija“

Uprkos žestokom lumpovanju, Ficdžerald je u ovom periodu nekako stigao da napiše svoja najbolja dela, od kojih je najpoznatije, naravno, „Veliki Getsbi“.



„Veliki Getsbi“

U centru zbivanja „Velikog Getsbija“ nalazi se misteriozni milioner Džej Getsbi, koji očajnički pokušava da obnovi vezu sa svojom starom ljubavi, Dejzi Bjukenon. Nažalost, Dejzi se već udala za čoveka po imenu Tom Bjukenon, nasilnog muža koji potiče od „starih bogataša“. Roman uglavnom pripoveda diplomac Jejla i obveznik po zanimanju, Nik Karavej, jedan od najnepouzdanijih pripovedača u književnosti.

Za Ficdžeraldovog života, „Veliki Getsbi“ je bio vrlo neuspešan. Čitaoci su roman prozvali remek-delom tek posle Drugog svetskog rata. Sve dobro i loše iz doba prohibicije se nalazi u ovom kratkom romanu. Većina kritičara ovo delo smatra za najžešću kritiku američkog sna ikada napisanu.

Nijedan roman u američkoj književnosti nema poznatiju završnu rečenicu od „Velikog Getsbija“. U ovoj izuzetnoj rečenici, Ficdžerald pojašnjava svoje mračno, ali romantično viđenje ljudskog ponašanja: „I tako, probijamo se, kao brodovi što protiv struje plove, a stalno klizimo natrag, u prošlost“.

Zeldin nervni slom i Ficdžeraldova poslednja velika dela

Ficdžerald je bio prisiljen da napiše mnogo kratkih priča dvadesetih i tridesetih godina, kako bi finansirao Zeldin hedonistički stil života u Parizu. Iako je ove priče smatrao samo za izvor zarade, mnoge od njih se danas smatraju najboljim pričama u američkom kanonu. Neke od najboljih Ficdžeraldovih kratkih priča su „Ponovo u Vavilonu“ i „Bogataš“.

Tridesete su obeležile početak Ficdžeraldovog dugog poniranja u ludilo i očaj. Zelda je doživela svoj prvi šizofreni slom 1930. godine. Njih dvoje bi se svađali nedeljama bez prestanka, a Zelda je iznenada počela da se po čitave dane bavi baletom. Njena psihoza je postala tako ozbiljna da su je odveli u sanatorijum.

Tokom ovog burnog perioda, Ficdžerald je izlaz tražio u piću i pisanju. Njegov sledeći roman, „Nežna je noć“, detaljno opisuje nervni slom psihijatra koji je odlučio da oženi jednu svoju pacijentkinju. Jasno su uočljive paralele sa Ficdžeraldovim stvarnim životom u njegovom poslednjem romanu. Kao i „Veliki Getsbi“, „Nežna je noć“ je stekao priznanje dugo nakon Ficdžeraldove smrti.

Selidba u Holivud i Ficdžeraldove poslednje godine

U očajničkom pokušaju da dođe do novca, Ficdžerald se preselio u Holivud i zaposlio se kao scenarista. Njegov jedini prijatelj tokom tih poslednjih godina je bila Šejla Grejam, holivudska kolumnistkinja koja je pokušala da ga odvikne od pića.

Tokom ovog perioda, Skoti je pohađala koledž Vasar. Kasnije je postala novinar i demokratski strateg. Zelda je ostatak života provela u ludnici u Severnoj Karolini. Nažalost, nastradala je tokom velikog požara koji je izbio u instituciji 1948. godine.

„Poslednji tajkun“

Ficdžeraldov poslednji veliki projekat je bio roman o životu u Holivudu pod nazivom „Poslednji tajkun“. Napisao je polovinu romana kada je preminuo od srčanog udara u 44. godini. Mnogi profesori književnosti veruju da bi roman, da je Ficdžerald uspeo da ga završi, po genijalnosti parirao „Velikom Getsbiju“.

Ficdžeraldovi su sahranjeni na katoličkom groblju u Merilendu.

Ficdžeraldov trajni uticaj na američku kulturu

Kada ljudi pomisle na „veliki američki roman“, obično im na pamet padaju tri dela:

1. „Mobi Dik“
2. „Avanture Haklberija Fina“
3. „Veliki Getsbi“

Čak i sa svojom plodnom maštom, Ficdžerald verovatno ne bi mogao da pojmi koliki će uticaj njegovo delo imati na književnost 20. i 21. veka. Danas je čitanje „Velikog Getsbija“ obaveza u američkom obrazovanju, a brojni filmovi i televizijske adaptacije, između ostalih i flim „Getsbi“ iz 2013. godine, se bave životom i delima F. Skota Ficdžeralda.

Još pokušavamo da shvatimo uzvišene ideale i grubu stvarnost američkog života koje Ficdžerald detaljno opisuje u svojim romanima i pričama. Ficdžeraldov život i dela nastavljaju da nas podsećaju na opasnosti razuzdanog materijalizma i krhkosti ljudskog srca.

Autor: Erik Espozito
Izvor: booksonthewall.com
Prevod: Đorđe Radusin
Foto: Artwork on the first edition dustcover of The Beautiful and Damned, published in 1922 by William Ely Hill (1887-1962) / Wikimedia Commons