Laguna - Bukmarker - Kristofer Rajan: Naš takozvani napredak - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Kristofer Rajan: Naš takozvani napredak

eke moderne bajke i otvorene laži slušamo toliko često da ih smatramo istinom: „Civilizacija je najveće dostignuće ljudskog roda. Napredak je neporeciv. Imate sreće što živite upravo ovde i sada.“ Možda zbilja i imamo sreće. Možda i nemamo. Kristofer Rajan se protivi shvatanju da je napredak sam po sebi dobar i u knjizi „Civilizovani do bola“ tvrdi da je „napredak“ koji obeležava naše doba nešto slično bolesti koja se razvija.

Foto: Anya Kaats

Preistorijski život, naravno, nije bio pošteđen ni nedostataka ni opasnosti. Mnogo novorođenčadi je umiralo. Polomljena kost, inficirana rana, zmijski ujed – sve je to ugrožavalo život, ali postavlja se pitanje da li su zaista sve te opasnosti smrtonosnije od saobraćajnih nesreća, raka ili epidemije kardiovaskularnih bolesti. Budući da su naša ekologija i društvo sve ugroženiji, postavlja se pitanje o konačnom vrednovanju civilizacije – i ceni koju za nju plaćamo. Da li zaista želimo i možemo li nešto da promenimo?

Šta Vas je najviše motivisalo da napišete „Civilizovani do bola“?

Obe moje knjige (druga je „Seks u zoru“) je motivisala želja da umanjim količinu nepotrebne patnje. Živimo u vremenu u kojem su depresija, anksioznost, očaj i samoubistva u stalnom porastu, a opet stalno i iznova nam govore da je ovo najbolje doba u kojem možemo živeti! Stoga, ne samo da ljudi pate već i krive same sebe.

Koje su najčešće zablude koje imamo o svojim preistorijskim rođacima?

Najčešće zablude sumira čuvena Hobsova izjava da je pre uspona države ljudski život bio „samotan, jadan, grozan, brutalan i kratak“. U stvarnosti nije bio ništa od toga. Naši preci sakupljači su živeli u blisko povezanim zajednicama, imali su sve što im je potrebno, vodili su intelektualno i emocionalno bogate živote, bili su izuzetno zdravi, i ako bi preživeli detinjstvo, živeli bi do sedamdesetih godina.

Koliko važnu ulogu je imala poljoprivreda u stvaranju struktura moći i nejednakosti?

Poljoprivreda je ključna za pojavu hijerarhijskih, ratujućih društava zato što nagomilani višak resursa (žitarica, zemlje u privatnom vlasništvu, stoke itd.) stvara potrebu za specijalizovanim klasama rada (Ko će saditi? Ko će žnjeti? Ko će čuvati skladištene žitarice? Ko će ih raspodeliti? Ko odlučuje kako će se raspodeliti?). Jednom kad su društva postala zavisna od ovog žetva/raspodela sistema, ako bi žetva propala (kao što se često dešavalo), ljudi su bivali primorani da pustoše komšijske zajednice kako bi preživeli. Bez nagomilanih resursa postoji malo razlika da se napadne bilo ko drugi.

Jesu li čuda i postignuća našeg doba vredna neverovatno visoke cene koju plaćamo za njih?

Kao što kažem u knjizi, to je veoma ličan proračun. Ako vašem detetu urade transplantaciju srca, verovatno ćete misliti da čuda našeg vremena vrede svake cene. Ali ako vam dete umre od predoziranja drogom ili samoubistva, možda ćete stići do drugačijeg zaključka.



Šta bi preistorijski čovek rekao o stanju u kojem se nalazi moderno društvo i pravcu u kojem se kreće?

Mnogi sakupljači su tokom vekova posećivali takozvana „civilizovana“ društva, i skoro uvek su bili željni da se vrate što pre svojim „necivilizovanim“ životima. Nekoliko ovakvih priča spominjem u knjizi. Oni smatraju da je suludo što mi prihvatamo uslove civilizovanog života: nejednakost, siromaštvo, prljavštinu, izolaciju, očaj.

Šta biste onda Vi smatrali najvećim napretkom čovečanstva? Kako bi to izgledalo?

Svet u kojem je sreća ljudi važnija od profita korporacija. Gde se ljubav više vrednuje od zlata. Gde smo shvatili da je najbolje mesto za čuvanje viška hrane u stomaku prijatelja.

Klimatske promene su najveća egzistencijalna pretnja po čovečanstvo još od poslednjeg ledenog doba. Da li smo zakasnili da išta promenimo?

Jesmo, jer bavljenje ovim problemom iziskuje radikalne promene u načinu na koji razmišljamo i odnosimo se prema prirodnom svetu. Ne postoji tehnološki način na koji bi se obradila situacija.

Koji je cilj knjige „Civilizovani do bola“?

Nadam se da će knjiga pomoći ljudima da razumeju malo bolje svoje živote, jer će malo bolje razumeti kontekst. To jest razumeće prirodna očekivanja i potrebe homosapijensa i kako su potrebe modernog sveta često u raskoraku sa njima. Razumeće da zbog ovog raskoraka osećaju kao da nešto nedostaje, i da očaj koji osećaju nije zbog ličnog neuspeha.

Autor: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 29


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
uz banca intesa mastercard kreditne kartice popust 25  laguna knjige Uz Banca Intesa MASTERCARD kreditne kartice popust 25%
22.11.2024.
Odlična vest za sve ljubitelje dobrih knjiga i društvenih igara je da Banca Intesa i Izdavačka kuća Laguna nastavljaju sa uspešnom saradnjom i omogućavaju specijalne popuste.   Do 30. novem...
više
nedelja delfi knjižare u tc big zrenjanin slavimo rođendan dobro došli  laguna knjige Nedelja Delfi knjižare u TC BIG Zrenjanin! Slavimo rođendan! Dobro došli!
22.11.2024.
Delfi knjižara i Lagunin klub čitalaca u Zrenjaninu dobro je poznato i omiljeno mesto svih ljubitelja književnosti koji u njoj pronalaze najveći izbor domaćih i svetskih hitova, bogat gift program, ka...
više
grandiozna izjava ljubavi italiji dobitnik gonkurove nagrade žan batist andrea u knjižarama od 26 novembra laguna knjige Grandiozna izjava ljubavi Italiji: Dobitnik Gonkurove nagrade Žan-Batist Andrea u knjižarama od 26. novembra
22.11.2024.
Roman „Bdeti nad njom“, za koji je pisac Žan-Batist Andrea prošle godine dobio Gonkurovu nagradu, stiže na police knjižara.   „Bdeti nad njom“ je zanimljiva i lepo izvedena kombinacija istorijs...
više
niški sajam knjiga od 23 novembra do 1 decembra 2024  laguna knjige Niški sajam knjiga od 23. novembra do 1. decembra 2024.
22.11.2024.
Tradicionalni Sajam knjiga u Nišu biće održan od 23. novembra do 1. decembra u Sportskoj hali „Čair“. Organizator je Niški kulturni centar. Tokom trajanja Sajma, kao i svake godine, biće organi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.