Ljubavni žanr najbolje dočarava vremenski period u kome je određeni roman napisan. Uz pomoć ljubavnih romana možemo jasno da pratimo kako su žene tokom poslednje četiri i po decenije počele da prihvataju sopstvenu seksualnost. Iako trendovi dolaze i odlaze, jedno ostaje isto: radnja ovih romana uvek govori o vezama i odnosima.
Kada se sve stavi na papir, to traganje za povezanošću oslikava kako doživljavamo svoju poziciju u društvu. Ljubavni romani mogu pružiti podstrek čitaocima da započnu nezgodan razgovor sa partnerom; da maštaju o poslu, životu ili partneru (partnerima) koje zaista zaslužuju; i da budu prvi medij u kojem će čitaoci primetiti obrise sopstvenih životnih priča.
Svako ko tvrdi da romantika nema uticaj na život ne ume da prepozna njenu istinsku snagu. Zbog toga je veoma važno ispraviti najčešće zablude u vezi sa ljubavnim romanima. Postoji mnogo predrasuda o ovom žanru a koje potiču iz neznanja.
Nadamo se da će analizom i raskrinkavanjem najčešćih zabluda čitaoci koji izbegavaju ljubavne romane dati šansu ovom žanru – čitajući, pišući i diskutujući – što jedino može da omogući rast i razvoj ljubavnog žanra.
Zabluda broj 1: U ljubavnim romanima je bitan samo seks
Na kraju krajeva, romantika jeste deo intimnosti. Da budemo iskreni, postoji mnogo knjiga u kojima glavni likovi nikada ne ostvare seksualni odnos. Naše preporuke („Devojka s tajnom“, „I u dobru i u zlu“, „Sa svakim dahom“) pokazuju da su zaljubljivanje i ljubav ipak nešto više od valjanja po krevetu. I da je to, između ostalog, pronalaženje zajedničkih ciljeva i vrednosti ali i proces učenja da verujete drugoj osobi i dopustite joj da vidi vaše slabosti.
Zabluda broj 2: Svi vole loše momke u romanima zato što su kreteni
Postoji mnogo romana u kojima je glavni junak prvo predstavljen kao kreten ali se takvo njegovo ponašanje ne glorifikuje. Ono predstavlja etapu njegovog životnog puta, on se razvija i postaje bolji, a nekad je ta faza i više od toga. Ima nečeg u tom sazrevanju junaka, koje prati tok romana, dok on ne postane spreman za vezivanje i pravu ljubav što nas na neki način ispunjava.
A taj proces sazrevanja se ne vezuje isključivo za junaka – on je podjednako važan i za glavnu junakinju u priči. U sledećim preporukama se nalaze romani koji govore o emotivnom putu koje glavni junaci moraju da pređu kako bi došli do svog srećnog kraja („Mržnja puna ljubavi“, „Zajedno u stanu“).
Zabluda broj 3: Ljubavni romani idealizuju veze koje se zasnivaju na zlostavljanju
Ljubavni romani se ipak pre fokusiraju na dvoje ljudi koji zajedno uče da komuniciraju i kako da zajedničkim snagama grade svoju vezu. Lik alfa muškarca je često zastupljen u ljubićima a neki od njih su inspirisali kovanicu
alphahole (alfa-kreten) koji opisuje junaka koji koketira ili prelazi granice samokontrole.
Ali ljubav se stalno menja i vrlo lako možete da uvidite pravičnost u raspodeli moći kada dvoje ljudi žele da izgrade vezu koja se zasniva na poverenju („On mi je sve“, „Božićna želja“, „Život je lak, ne brini“).
Zabluda broj 4: Muški protagonisti u ljubićima uvek imaju svu moć u svojim rukama
Još jedna od čestih zabluda koje možemo čuti je da junak uvek ima uspešniju karijeru ili veći račun u banci od junakinje. Da se razumemo, klišei u kojima muški lik vodi glavnu reč u svemu i koji jedini zarađuje novac su i dalje prisutni. Lik milijardera je ne tako davno bio sveprisutni trend a, da budemo iskreni, fantazija da će vas neko oboriti s nogu i dalje ne jenjava.
Naravno da nema ničeg lošeg u tim fantazijama, naročito što nisu
jedine fantazije koje završavaju u knjigama. Danas možete čitati ljubavne romane u kojima su oba junaka na istim društvenim i poslovnim pozicijama ili je junakinja uspešnija i na višoj lestvici u odnosu na junaka (kao, na primer, u sledećim romanima: „Sve o ljubavi“, „Iznenadi me“, „Nakon poslednjeg plesa“).
Zabluda broj 5: U ljubićima nije zastupljena raznolikost
Jedna od zabluda koji ljubavni romani sa mukom pokušavaju da opovrgnu je ta da u njima nije zastupljena raznolikost ljudskog roda. Danas možemo čitati ljubavne priče u kojima su zastupljeni mnogi etnički identiteti i različite kulture.
Takođe, ljubavne romane više ne definišu samo odnosi između muškarca i žene. Sada možemo čitati o ljubavnim pričama o gejevima, lezbejkama, biseksualcima ali i glavnim junacima koji imaju posebne potrebe. Ljubav je ljubav, i svi zaslužuju priliku da čitaju priče koje su odraz njihovog života, ali i da romani pokrivaju širi spektar likova i iskustava.
Da li i vama padaju na pamet neki ljubavni romani koji ruše zablude o njima?
Izvor: Erin Galovej / goodreads.com
Prevod: Aleksandra Branković