Laguna - Bukmarker - Lusi Foli: Pišem knjige koje bih volela da pročitam - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Lusi Foli: Pišem knjige koje bih volela da pročitam

Lusi Foli je ime za koje ste možda tek nedavno čuli, jer je njen dugoočekivani krimi triler „Hajka“ iz 2019. godine postao bestseler, a njena najnovija knjiga „Spisak zvanica“ vrlo dobro prolazi među čitalačkom publikom! Roman „Hajka“ još uvek dobija dobre kritike, a u pripremi je i TV adaptacija, zbog čega smo veoma uzbuđeni. Autorka već razmišlja o sledećem romanu – ona je nezaustavljiva!

Foto: Tommy Clarke

Recite nam nešto o svom najnovijem romanu „Spisak zvanica“, koji dobija sve pohvale.

„Spisak zvanica“ je misterija s ubistvom, koja se događa na venčanju na ostrvu u blizini zapadne obale Irske. Mlada i mladoženja Džuls i Vil savršen su par i njihovo venčanje trebalo bi da bude venčanje godine — glamurozno, romantično, savršeno isplanirano. Međutim, neke zvanice sa sobom donose i problematičan emocionalni prtljag: ​​tu je kum sa mračnom tajnom, kivna deveruša, osoba u pratnji jedne zvanice koja ima motiv... i još mnogo toga. Od generalne probe noć uoči venčanja pa nadalje, napetost počinje da raste – a istovremeno se približava oluja iz pravca Atlantika. Neposredno nakon što je svadbena torta isečena – i dok oluja pogađa ostrvo – u mraku pored šatora pronalaze leš. Ko je ubica?

I u „Spisku zvanica“ i u „Hajci“ vodite čitaoce na zabačena mesta – da li to crpite iz stvarnog života? Da li ste možda inspirisani mestima koja ste posetili?

Ja sam Londonka, ali volim da pobegnem iz grada. Takođe sam u potpunosti svesna koliko bih zaista bila nespremna za preživljavanje u divljini. Zaista, u obe knjige sam bila fascinirana idejom da odvojim grupu zadrtih stanovnika grada od njihove materijalne sigurnosti i stavim ih usred prirode gde sevaju zubi i kandže. Oni misle da imaju sve konce u svojim rukama – ali priroda ima druge namere. Izolacija i nemogućnost bekstva stvaraju neku vrstu tenzije, pri čemu su likovi primorani da sa nelagodom pokušaju da proniknu u sebe i u druge. Obe knjige su inspirisane mestima koja sam posetila u stvarnom životu – „Hajka“ je inspirisana udaljenim imanjem u škotskim planinama, a „Spisak zvanica“ ostrvima u blizini obale Konemare u irskom okrugu Golvej.

Da li je istina da se radi na TV adaptaciji Vašeg romana „Hajka“?

Jeste – za adaptaciju su zaduženi See-Saw Films, koji su radili na produkciji serije „Povrh jezera“ i filmovima kao što su „Udovice“, „Kraljev govor“ i „Lav“.

Ko bi bio u Vašoj glumačkoj postavci iz snova?

Zaista ne znam! To je zaista teško pitanje. Neki su mi rekli kako su zamišljali pojedine glumce u svojoj glavi dok su čitali roman, ali je meni kao autoru to skoro nemoguće. Mislim da bih prepoznala pravu osobu ukoliko bi mi je predložili. U stvari, See-Saw je trenutno u procesu angažovanja nekih veoma talentovanih glumaca…



Šta još planirate?

Trenutno radim na trećem krimiću – koji je ujedno i moj šesti roman – i uskoro ću ga završiti! Dešava se u starom stambenom bloku u Parizu i ima atmosferu poput one u Hičkokovom „Prozoru u dvorište“ ili „Rozmarinoj bebi“.

Šta ste nedavno čitali, slušali i gledali? Imate li preporuku za nas?

Sigurna sam da je pola sveta već pogledalo ovo, ali ja sam tek nedavno odgledala seriju Succession („Naslednici“) i mnogo mi se svidela. Pročitala sam nove romane Luiz Kendliš (The Other Passenger) i Sare Pinboro (Dead to Her) koji su apsolutno briljantni i puni preokreta. Volim da slušam džez dok pišem: u džezu postoji nešto veoma kreativno i stimulativno. Veliki sam ljubitelj Kamasija Vašingtona.

Šta biste savetovali u vezi sa pisanjem i objavljivanjem romana prvenca?

Pomaže mi namera da napišem knjigu koju bih kao čitalac volela da pročitam. Ako ja želim to da pročitam, postoji velika šansa da bi i drugi to želeli! To takođe znači da ću biti uzbuđena i radoznala zbog toga što pišem – treba da budete stimulisani onim što pišete, jer je to mukotrpan rad, posebno kada dođete do faze sređivanja rukopisa. Što se objavljivanja tiče, moraćete malo da istražujete: saznajte koji književni agenti trenutno traže nove klijente, šta oni vole i da li su zainteresovani za vaš način pisanja. Pridružite se Tviteru – knjiški deo Tvitera je neverovatno ohrabrujuće i podsticajno mesto, ali i način za interakciju sa profesionalcima u izdavaštvu. I obavezno „doterajte“ konačnu verziju kao da vam život zavisi od toga da biste poslali zaista „skockano“ delo.

Izvor: Nordic Watchlist
Prevod: Kristijan Vekonj


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
otkriven 60 godina nakon autorove smrti rat luj ferdinanda selina tema 120 laguninog književnog kluba laguna knjige Otkriven 60 godina nakon autorove smrti: „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina tema 120. Laguninog književnog kluba
17.01.2025.
Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina biće tema 120. tribine Laguninog književnog kluba, koja će se održati u petak 7. februara u 18 sati u ka...
više
literarni konkurs za sve generacije moj mali princ  laguna knjige Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
17.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
roman duž oštrog noža leti ptica tanje stupar trifunović u najužem izboru za nagradu beogradski pobednik  laguna knjige Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović u najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“
17.01.2025.
Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović našao se među pet naslova u najužem izboru za „Beogradskog pobednika“ za najbolji roman objavljen u 2024. godini, saopštio je žiri. Im...
više
šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici laguna knjige Šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici
17.01.2025.
Poslednji meseci 2024. godine nisu bili dobri za biblioteke u Srbiji. Prvo je najavljeno da će morati da plaćaju nadoknadu od 15 dinara po izdatoj knjizi, a potom i da će država za njih otkupljivati s...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.