VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
Madlin Martin: O kampanji o šargarepama i nepokolebljivom britanskom duhu
02.06.2022.
Madlin Martin je autorka novog romana „Poslednja knjižara u Londonu“. Osim ovog, napisala je i mnoge druge. Živi u Džeksonvilu na Floridi.
Kako ste došli na ideju za „Poslednju knjižaru u Londonu“ i lik Grejs?
Ideja za „Poslednju knjižaru u Londonu“ je potekla od događaja koji se zbio krajem decembra 1940. godine, kada je bombardovana izdavačka industrija u Londonu u Paternoster Rou tokom serije vazdušnih napada, nazvane „Blic“. Procenjuje se da je tada uništeno preko 5 miliona knjiga.
To se dogodilo u vreme kada nije bilo dovoljno papira, a masovna proizvodnja knjiga je bila neverovatno ograničena, što je učinilo stvari još gorim.
„Poslednja knjižara u Londonu“ je zamišljena kao oda čitanju, u vremenima kada deluje kao da je sve izgubljeno i pokazuje kako zajednica može da pomogne u obnovi, posebno pomoću dobre knjige.
Kroz lik glavne junakinje sam zapravo želela da prikažem koncept ljubavi prema čitanju i mislila sam da bi najbolje bilo to predstaviti kroz njeno ponovno otkrivanje te ljubavi.
Time što je na samom početku prikazana kao ne tako revnosna čitateljka koja nenadano pronalazi knjigu koja joj okupira srce i um, čitaoci će moći da podele njenu očaranost i ponovo prožive vlastita iskustva u vezi sa voljenim knjigama.
Da li ste mnogo istraživali za ovu knjigu i saznali nešto što Vas je posebno iznenadilo?
Volim istoriju i volim da istražujem. Upustila sam se u ovaj projekat čitajući svaku knjigu o blickrigu koju sam mogla da pronađem, životu u Londonu tokom Drugog svetskog rata i načinu na koji su ljudi reagovali na događaje koji su ih tada zadesili.
Zaista me je iznenadilo kako mnogi nisu samo obavljali svoje poslove u toku dana već su noću volontirali da bi pomogli zajednici – kao bolničari ili vatrogasci, ili su upravljali mobilnim kantinama kako bi obezbedili svima čaj, ili su kao osmatrači vazdušnih napada šetali ulicama dok su bombe padale naokolo, baš kao i sama Grejs.
Jedna od meni omiljenih istorijskih činjenica koje sam otkrila tiče se šargarepe. Britanski piloti su bili veoma dobri u lociranju nacističkih aviona zahvaljujući naprednoj radarskoj tehnologiji.
Međutim, očigledno je da nisu želeli da Nemačka za to zna, pa su pokrenuli kampanju koja je podstakla masovnu potrošnju šargarepe jer se od šargarepe bolje vide u mraku, što je posebno bitno pilotima. Priča se da je kampanja bila toliko ubedljiva da su nacistički piloti počeli da dobijaju više šargarepe u okviru svojih obroka.
Šta je u Vašoj knjizi istorijski tačno, a šta je plod mašte?
Mesto, vreme i događaji koji se spominju u knjizi su stvarni. Iako su likovi izmišljeni, mnogo sam istraživala o tadašnjem načinu života.
Čitala sam dnevnike iz tog perioda tako da su mi ljudi koji se u njima pominju poslužili kao inspiracija za moje junake, a isto tako sam iskoristila i njihove reakcije na određene događaje. Postoji određeno raspoloženje koje su ljudi uspeli da zarobe na listovima papira, tako da sam pokušala da taj osećaj ugradim u svoju knjigu.
Tu i tamo sam ubacila i neke dodatne istorijske detalje, jer uživam u tim poslasticama kada čitam istorijsku fikciju. Mislim da je to razlog zašto čitaoci vole ovaj žanr, jer su u njemu savršeno upakovani obrazovanje i zabava.
Šta se nadate da će čitaoci dobiti ovom Vašom pričom?
Nadam se da će se čitaoci, dok budu čitali „Poslednju knjižaru u Londonu“, prisetiti kako su zavoleli čitanje i podsetiti se da svetlost iz knjiga još uvek može da rasvetli i one najmračnije dane.
Nadam se da će ljudi saznati nešto novo o životu u Londonu tokom blickriga i o tome kako je britanski duh ostao zadivljujuće nepokolebljiv. A kada budu završili sa čitanjem, pretpostavljam da će dodati još nekoliko naslova na svoje liste knjiga koje moraju da pročitaju. Jer i sama sam zaista uživala u čitanju klasika koji su pomenuti u ovom romanu.
Na čemu sada radite?
Radim na tajnom projektu o kome ću uskoro podeliti više informacija. Za sada ću samo reći da „Poslednja knjižara u Londonu“ neće biti moje jedino delo istorijske fikcije.
Da li postoji još nešto što bi trebalo da znamo?
Svim ljubiteljima životinja (poput mene) samo želim da napomenem da ne brinu o mački iz priče – neće nastradati!
Autor: Debora Kalb
Izvor: deborahkalbbook.blogspot.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Kako ste došli na ideju za „Poslednju knjižaru u Londonu“ i lik Grejs?
Ideja za „Poslednju knjižaru u Londonu“ je potekla od događaja koji se zbio krajem decembra 1940. godine, kada je bombardovana izdavačka industrija u Londonu u Paternoster Rou tokom serije vazdušnih napada, nazvane „Blic“. Procenjuje se da je tada uništeno preko 5 miliona knjiga.
To se dogodilo u vreme kada nije bilo dovoljno papira, a masovna proizvodnja knjiga je bila neverovatno ograničena, što je učinilo stvari još gorim.
„Poslednja knjižara u Londonu“ je zamišljena kao oda čitanju, u vremenima kada deluje kao da je sve izgubljeno i pokazuje kako zajednica može da pomogne u obnovi, posebno pomoću dobre knjige.
Kroz lik glavne junakinje sam zapravo želela da prikažem koncept ljubavi prema čitanju i mislila sam da bi najbolje bilo to predstaviti kroz njeno ponovno otkrivanje te ljubavi.
Time što je na samom početku prikazana kao ne tako revnosna čitateljka koja nenadano pronalazi knjigu koja joj okupira srce i um, čitaoci će moći da podele njenu očaranost i ponovo prožive vlastita iskustva u vezi sa voljenim knjigama.
Da li ste mnogo istraživali za ovu knjigu i saznali nešto što Vas je posebno iznenadilo?
Volim istoriju i volim da istražujem. Upustila sam se u ovaj projekat čitajući svaku knjigu o blickrigu koju sam mogla da pronađem, životu u Londonu tokom Drugog svetskog rata i načinu na koji su ljudi reagovali na događaje koji su ih tada zadesili.
Zaista me je iznenadilo kako mnogi nisu samo obavljali svoje poslove u toku dana već su noću volontirali da bi pomogli zajednici – kao bolničari ili vatrogasci, ili su upravljali mobilnim kantinama kako bi obezbedili svima čaj, ili su kao osmatrači vazdušnih napada šetali ulicama dok su bombe padale naokolo, baš kao i sama Grejs.
Jedna od meni omiljenih istorijskih činjenica koje sam otkrila tiče se šargarepe. Britanski piloti su bili veoma dobri u lociranju nacističkih aviona zahvaljujući naprednoj radarskoj tehnologiji.
Međutim, očigledno je da nisu želeli da Nemačka za to zna, pa su pokrenuli kampanju koja je podstakla masovnu potrošnju šargarepe jer se od šargarepe bolje vide u mraku, što je posebno bitno pilotima. Priča se da je kampanja bila toliko ubedljiva da su nacistički piloti počeli da dobijaju više šargarepe u okviru svojih obroka.
Šta je u Vašoj knjizi istorijski tačno, a šta je plod mašte?
Mesto, vreme i događaji koji se spominju u knjizi su stvarni. Iako su likovi izmišljeni, mnogo sam istraživala o tadašnjem načinu života.
Čitala sam dnevnike iz tog perioda tako da su mi ljudi koji se u njima pominju poslužili kao inspiracija za moje junake, a isto tako sam iskoristila i njihove reakcije na određene događaje. Postoji određeno raspoloženje koje su ljudi uspeli da zarobe na listovima papira, tako da sam pokušala da taj osećaj ugradim u svoju knjigu.
Tu i tamo sam ubacila i neke dodatne istorijske detalje, jer uživam u tim poslasticama kada čitam istorijsku fikciju. Mislim da je to razlog zašto čitaoci vole ovaj žanr, jer su u njemu savršeno upakovani obrazovanje i zabava.
Šta se nadate da će čitaoci dobiti ovom Vašom pričom?
Nadam se da će se čitaoci, dok budu čitali „Poslednju knjižaru u Londonu“, prisetiti kako su zavoleli čitanje i podsetiti se da svetlost iz knjiga još uvek može da rasvetli i one najmračnije dane.
Nadam se da će ljudi saznati nešto novo o životu u Londonu tokom blickriga i o tome kako je britanski duh ostao zadivljujuće nepokolebljiv. A kada budu završili sa čitanjem, pretpostavljam da će dodati još nekoliko naslova na svoje liste knjiga koje moraju da pročitaju. Jer i sama sam zaista uživala u čitanju klasika koji su pomenuti u ovom romanu.
Na čemu sada radite?
Radim na tajnom projektu o kome ću uskoro podeliti više informacija. Za sada ću samo reći da „Poslednja knjižara u Londonu“ neće biti moje jedino delo istorijske fikcije.
Da li postoji još nešto što bi trebalo da znamo?
Svim ljubiteljima životinja (poput mene) samo želim da napomenem da ne brinu o mački iz priče – neće nastradati!
Autor: Debora Kalb
Izvor: deborahkalbbook.blogspot.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Podelite na društvenim mrežama:
Povezani naslovi
Akcija koja se ne propušta! „2 za 1“– kupite jednu, a drugu knjigu dobijate za 1 dinar
20.06.2025.
Dragi knjigoljupci,
Od 16. do 30. juna 2025. godine, imaćete jedinstvenu mogućnost da iskoriste sjajnu povoljnost – akciju „2 za 1“ u svim Delfi knjižarama i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs.
...
više
Akcija „Knjiga i kafa – dobar je dan“ od 20. juna do 18. jula 2025.
20.06.2025.
Ljubitelji knjiga i kafe,
Imaćete poseban razlog za osmeh ovog leta. Laguna i Nescafé, pod sloganom „Knjiga i kafa – dobar je dan“, pokreću zajedničku promotivnu akciju.
Od 20. juna do 18. j...
više
Lagunini autori u užem izboru za Nagradu „Vladan Desnica“
20.06.2025.
Nagrada Narodne biblioteke Srbije „Vladan Desnica“ za najbolji roman u prošloj godini, koju pisci dodeljuju piscima, biće uručena dobitniku 20. juna, a u uži izbor je ušlo pet romana.
Među njim...
više
Sećanja na jedno prijateljstvo i jedan Beograd koji kroz tekst pulsiraju u zavodljivom ritmu: Predstavljena knjiga „Lusi“ Bojana Savića Ostojića
20.06.2025.
Promocija knjige „Lusi“ Bojana Savića Ostojića održana je u četvrtak 19. juna u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.
O knjizi su, pored autora, govorili Saša Bošković, urednik, i Uroš Đ...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.