U vikend izdanju dnevnog lista „Danas“ od prošle subote i nedelje (27, 28. avgust) cela stranica posvećena je najavi novog romana Igora Marojevića „Majčina ruka“, čiji izlazak je ovih dana predviđen u izdanju Lagune. Osim odlomka iz knjige, koja prvi put na otvoren način u srpskoj književnosti osvetljuje stradanje nemačkih civila u Vojvodini u periodu 1944-1948, blok posvećen do sada najambicioznijem Marojevićevom delu sadrži i autorov miniintervju pod naslovom „Saznavanje istorije“.
Saznavanje istorije„Majčinu ruku“ počeo sam da pišem 2004, a prvi objavljeni odlomci na srpskom i stranim jezicima (najpre na mađarskom) potiču iz 2005. godine – kaže za Danas Igor Marojević. – Poriv za pisanjem tog romana – nastavlja sagovornik Danasa – stekao sam boraveći u babinoj kući u Vrbasu koja praktično nije imala istorijat. Čudilo me što je i po tome i po prostranosti i stilu bila različita od drugih u kojima sam boravio i što mi je o njenim bivšim vlasnicima kazano tek da su bili Nemci koji su prognani posle Drugog svetskog rata, jer su bili Nemci. Iz tog odgovora mojih srodnika i iz njihovih životnih prilika razumeo sam da su oni bili prisiljeni na tako nepotpun odnos prema imovini i, samim tim, privatnosti, jer su i sami, samo u mnogo humanijim uslovima, 1945. i 1946. godine praktično prognani iz svojih nastambi blizu granice Crne Gore sa Hercegovinom, e da bi poslužili državnom eksperimentu resetovanja Vojvodine – dodaje Marojević.
– Rat za koji se nadam da je poslednji balkanski, u stvari je pre svega značio ponovno normiranje nepotpunog, tačnije agresivno neuviđavnog odnosa prema imovini i samim tim privatnosti. Može to i šire i gore, i zadire u objašnjenja zašto se ovde, nasuprot pojmu privatnosti, pa i svake manjine, toliko ceni i sistemski podržava kolektivizam. U slučaju konkretne, nemačke manjine i njenog decenijama prećutkivanog stradanja u razdoblju 1944-1948, delovi podataka o tome do kojih sam došao nalaze se i u priloženom odlomku romana, ali ne bih voleo da to navede na pogrešan zaključak. Naime, Majčina ruka nije istorijski roman niti roman o istoriji već o sazrevanju jednog dečaka na koje naglo pada senka istorije. Iako bi poneki od njih verovatno bio na neki način probitačniji, svaki drugi pristup bi u konkretnom slučaju bio neiskren jer je mene na pisanje ovog romana navelo upravo saznavanje istorije kao do tada nečeg mi stranog, a koje se, postepeno i prisilno, odvijalo u doba jednog odrastanja – završava Marojević.
Odlomak „Majčine ruke“ može pročitati na sledećem linku
http://www.danas.rs/dodaci/vikend/knjiga_danas/majcina_ruka.54.html?news_id=222309