Nagrađivana autorka priča o tome kako ju je Anđela Karter inspirisala i kako se namučila čitajući Henrija Džejmsa.
Knjiga koju trenutno čitam
Knjiga „Before You Suffocate Your Own Fool Self“ autorke Danijel Evans. Odabrala sam je ne znajući ništa o autorki – taj fenomenalni naslov je bio dovoljan – i obuzela me energija i neposrednost priče. Priča ima poletnost i odvažnost poput onih kakve piše Džuno Dijaz, uz primese Edit Perlman. Sporije je čitam jer ne želim brzo da je završim.
Knjiga koja mi je promenila život
„Krvava odaja“ Anđele Karter. To je jedna od prvih knjiga koju sam pročitala nakon što sam završila fakultet. Provela sam tri godine uronjena u klasike, pa su me zadivile njena bezobzirnost i kreativnost. To me je nateralo da pokušam da pišem prozu; do tada sam samo pisala poeziju. Prilično lošu poeziju.
Knjiga koju bih volela da sam napisala
Nisam sigurna da bih volela da sam je napisala – jer kako bih, zaboga, to uopšte uspela? – ali se svim srcem divim i obožavam „Džejn Ejr“ Šarlote Bronte. Kad bih mogla da spasim samo jednu knjigu iz požara svih napisanih knjiga ikada, to bi bila ova.
Knjiga koja je uticala na moje pisanje
Složenost i posebnost knjige „Stranac“ Albera Kamija uz opsežnu i uznemirujuće sveznajuću knjigu „Danijel Deronda“ Džordž Eliot.
Knjiga koja je najviše potcenjena
Ejmi Blum je poznata po svojim romanima – i s pravom je tako – ali više volim njene kratke priče. Fascinira me način i ritam koji koristi dok opisuje ceo životni vek lika, kao i razumevanje našeg sukoba sa onim unutrašnjim i spoljašnjim. Uvek nagovaram ljude da ih pročitaju.
Knjiga koja mi je promenila mišljenje
„Shakespeare’s Wife“ autorke Džermejn Grir je detaljno istraženo i vešto argumentovano ispitivanje o životu En Hatavej. U potpunosti sam postala svesna kleveta koje su vekovima kružile, kako među učenjacima tako i u popularnoj kulturi. Pročitala sam je kada sam počela da pišem „Hamneta“ i poželela sam da En Hatavej dam glas i narativ.
Poslednja knjiga zbog koje sam plakala
Ne mogu da se zasitim pesama Meri Oliver, ali me često rasplaču, pa pokušavam da ih ne čitam u javnosti. Moja omiljena pesma verovatno je „Green, Green Is My Sister’s House“; stih „Nemoguće je pamtiti divljinu, a ne želeti je nazad“ –svaki put me pogodi.
Poslednja knjiga koja me je nasmejala
Moje ćerke i ja zajedno smo čitale „Na krovovima Pariza“ autorke Ketrin Randel, što je veliki favorit u našoj kući. Odnos Sofije i njenog odeljenja, odsutan, ali simpatično liberalan Čarls nas uvek zasmejavaju. Posebno volimo kada se Čarls suoči sa dosadnom i monotonom ženom iz Centra za socijalni rad, koja veruje da devojčice treba da nose haljine i da uvek četkaju kosu. Smešne stvari.
Knjiga koju nisam mogla da pročitam do kraja
Moram da priznam da sam se namučila čitajući Henrija Džejmsa. Ja sam, više puta nego što želim da priznam, optimistično započela čitanje knjige „Bostonce“ pa bih odustala i prešla na nešto drugo. Možda ću baš ove godine uspeti da je pročitam do kraja.
Knjiga za koju me sramota što je nisam pričitala
Ne bi trebalo da postoji sramota u vezi sa čitanjem, samo zadovoljstvo. Ja kažem svojoj deci da ako ne uživaju u knjizi, neka je odlože i uzmu neku drugu. Život je prekratak, a biblioteke prevelike da bismo trošili vreme na knjige koje nam se ne sviđaju.
Knjiga koju najčešće poklanjam
Ono što sam verovatno najčešće poklanjala jeste „Life After Birth“ sjajne Kejt Figes. To je zbirka eseja o ranom majčinstvu i poklanjam je prijateljima koji su tek dobili dete. To je delom uvid, delom istraživanje, delom memoar: mešavina koju je Figesova spojila kao niko drugi. Sećam se da sam je čitala kada bih, tokom prvih nekoliko nedelja, noću hranila mog sina, što je činilo da se osećam malo manje usamljenom. Sada čitam njenu knjigu o drugoj strani roditeljstva, pod nazivom „The Terrible Teens“ koja se više ne štampa. Molim da je neko negde ponovo izda.
Knjiga po kojoj bih najviše volela da me pamte
Po mnogo knjiga koje sam čitala svojoj deci. Postoje knjige sa kojima se susretnete u ranom detinjstvu, koje vam se uvuku pod kožu, i sećate ih se kroz život, zajedno sa glasovima koji su vam ih čitali. Pretpostavljam da bih volela da se moji potomci, kada odrastu, povremeno prisete te udobnosti i uzbuđenja koje sa sobom nosi dobra priča pred spavanje.
Moja najranija uspomena u vezi sa čitanjem
Slušala sam Bitlse i njihovu ploču „Sgt Pepper“ koju su moji roditelji imali. Omot sa tekstovima pesama je bio ispred mene. Onda je počela pesma „Fixing a Hole“ a ja sam tada shvatila da mogu da prepoznam i razumem reči jer ih je Pol Makartni pevao. Bilo je to izvanredno, zadivljujuće prosvetljenje.
Knjiga koja me teši
Knjige „Good Behaviour“ i „Loving and Giving“ autorke Moli Kin. Jako je dobra u pisanju dijaloga i postavljanju zapleta: a ove dve knjige su posebno savršene.
Autor: Megi O’Farel
Izvor: theguardian.com
Prevod: Lidija Janjić
Foto: Saul Sutcliffe