U Kripti Svetosavkog hrama 23. maja predstavljena je jedinstvena monografija koja objedinjuje najvažnjе i najuspelije predstave Bogorodice u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Sjajne fotografije iz manastira Visoki Dečani, Gračanice, Gradca, Kalenića, Kučevišta, Mileševe, Nove Pavlice, Pećke patrijaršije, Sopoćana, Starog Nagoričana, Studenice, Markovog manastira i drugih svetinja prate tekstovi
vladike Maksima i istoričarke umetnosti Ivane Lemkul, dok je predgovor napisao
vladika Grigorije. Tekstovi su napisani stručno, a s druge strane, veoma su prijemčivi i razumljivi. Posebnu vrednost knjizi daje i njena dvojezičnost. Knjiga je objavljena u izdanju Lagune, uz svesrdnu pomoć Fondacije „Blago“, koji promoviše i čuva srpsku kulturnu baštinu.
U prepunom prostoru Kripte, o knjizi su govorili episkop diseldorfski Grigorije, episkop zapadnoamerički Maksim, Ivana Lemkul, istoričarka umetnosti, i Dubravka Dragović Šehović, urednica izdanja.
Urednica je istakla da je „predgovor na specifičan način emotivno obojio knjigu jer je vladika Grigorije naveo dve uspomene iz sopstvenog života kojima nas je zaintrigirao za ovu temu. Tekst vladike Maksima nas upoznaje sa likom Bogorodice, dok nam Ivana Lemkul otkriva značenja ikona i prikaza Bogorodice u našim manastirima. Knjiga je izuzetno dobro likovno opremljena, i samim tim značajnija jer do mnogih od ovih ikona, i manastira u kojima se nalaze, ne možemo tako lako da dođemo. Ova je knjiga pravo blago koje svaka kuća treba da poseduje.“
Vladika Maksim je istakao da objavljivanje knjige „
Blagodatna“ predstavlja „kulturni događaj jer Crkva jezikom umetnosti najbolje govori, najbolje saopštava ono što je srž njene poruke, i to ubedljivije čini nego jezikom ubeđivanja logičkog, ili jezikom propovedi. Ova slika Bogorodice koja je blagodatna svedoči o tome da poruka Crkve treba da bude artikulisana i intonirana jezikom umetnosti“, i dodao: „Nema milijeg imena na usnama hrišćana od njenog imena. I više ga hrišćani prizivaju, u pravoslavlju posebno, nego i samo ime Gospoda Hrista. A razlog tome je da ona, kao puna blagodati, sada za sve nas predstavnica i ona koja posreduje, tako da joj se možemo svi obratiti. Ona je ta usrdna posrednica koja, takoreći, jedva čeka naš priziv, našu molitvu i naš dijalog sa njom, koji ona potom prenosi na Boga.“
Vladika Maksim je zahvalio gospodinu Nenadu Vukićeviću, predsedniku Fondacije „Blago“ jer je svojim trudom sabrao bogat umetnički materijal koji je poslužio u pripremi ove monografije.
Vladika Grigorije se na početku svog izlaganja osvrnuo na naslov knjige „Blagodatna“, ističući da je to suština Bogorodičinog bića: „Ako se sjetimo čuvenog razgovora između arhangela Gavrila i Presvete Bogorodice u Nazaretu, prije nego što će se dogoditi ono što se očekivalo kao najvažnije, i zbog čega su svi ljudi i sva priroda tužili i čekali, arhangel Gavrilo se njoj obraća i kaže joj: ’Raduj se, Blagodatna, Gospod je sa tobom, blagoslovena si među ženama’. Blagodat je ta sila Božja koja se daje ljudima, kako čitamo u jednoj molitvi prilikom rukopoloženja, koja nemoći naše ispunjuje i nedostatke naše nadopunjuje. Koja sve ono što mi ljudi ne možemo, ona to može. Ali da bi ona dejstvovala, potrebno je naše ’da’, potreban je naš pristanak na taj poziv.“
Ivana Lemkul je pogled na „Blagodatnu“ dala iz ugla svog poziva istoričarke umetnosti: „Kada u celini sagledamo predstave Bogorodice u srpskom srednjovekovnom živopisu, one prate ikonografske i stilske tokove koji su aktuelni u Romejskom carstvu, što se u celini može kazati za srpsko zidno slikarstvo srednjeg veka. U njemu susrećemo tipove ’Bogorodice Odgitrije’, ’Bogorodice Eleuse’, ’Bogorodice znamenja’, ’Živonosni istočnik’, koji su zastupljeni u vizantijskoj umetnosti, s tim što se ponekad u srpskoj umetnosti susreću i pojedini ikonografski detalji koji obogaćuju te predstave i koji svedoče o izuzetnoj učenosti naručilaca i sredine u kojoj se stvaraju. Lik Bogorodice je u pravoslavnim hramovima među najzastupljenijima, ako ne i najzastupljeniji. Od nižih zona, gde se Bogorodica najčešće prikazuje kao pojedinačna figura, gde predstavlja zastupnicu kojoj se verni neposredno obraćaju, do viših zona, gde je prikazana u okviru narativnih scena, ciklusa velikih praznika. I tu se mogu videti različite uloge i, pre svega, veliki značaj koji je Bogorodica imala u hrišćanskoj istoriji Spasenja.“
Budući da kao društvo već tri nedelje patimo i tugujemo zbog događaja u OŠ „Vladislav Ribnikar“, vladika Grigorije ocenio je da tu tragediju „narod treba da shvati kao biblijsku opomenu i da se vrati u svoju ’Galileju’ – mesto gde ga je Bog dotakao svojom ljubavlju, i nađe odgovor zašto ga je zaboravio i izgubio.“
„Odgovore o ovome što se dogodilo nemoguće je naći tražeći logiku u zločinu. Ali ako društvo postane zajednica koja ne stvara podele i ne produbljuje razlike, sve se može prevazići verom kao zajedničkim poduhvatom. Kad se krene tim putem, može da se razume zašto je Vaskrsenje suština svega“, naglasio je vladika Maksim.
Nakon promocije, usledilo je potpisivanje knjige u Svetosavakom domu.