Laguna - Bukmarker - Nauka je objasnila zašto uživamo u mirisu starih knjiga - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Nauka je objasnila zašto uživamo u mirisu starih knjiga

Džud Stjuart raščlanjuje hemijske reakcije koje stoje iza olfaktorne bibliomanije. U suvoparnom i ustajalom mirisu starih knjiga kriju se velika prostranstva. U njemu ćete svakako prepoznati tragove putovanja kroz vreme, ali i visine dometa raznoraznih ideja. Ponekad će vas sjajna knjiga dovesti do cilja, a često u tome neće uspeti. Jer katkad knjige ne uspevaju da vas vinu dovoljno visoko.



U mirisu starih knjiga takođe ćete nanjušiti i geografsku razdaljinu. Zamislite sve te kartonske kutije koje su potrebne kako bi se spakovale knjige u nekom skladištu, tumbanje paketa tokom transporta do finalne destinacije, ili vreme koje knjiga provede uz svog vlasnika i sva seljakanja dok je isto to vreme nagriza. Knjigoljupci koji ovaj miris smatraju opojnim, vrlo su svesni činjenice koliko blesavo, koliko potpuno kontradiktorno može biti ljubav prema ovom mirisu.

U staroj knjizi mogu se otkriti dašci razlaganja i priziva. Duhovi, kao i mirisi, sastoje se od čestica, koje formiraju levitirajuću oblačastu tvorevinu koja je za nijansu gušća od vazduha koji je okružuje. Bestelesne reči pisaca, bilo živih ili pokojnih, u knjigama pronalaze dom.

Prijatne note koje miris stare knjige u sebi krije ukazuju na elemente miroljubive civilizacije: dobro očuvan drveni nameštaj, obeleživač za knjige napravljen od kože, sveže otvorena kutija duvana, proprženi bademi sa aromom vanile, čaj, presovano cveće, toplota pećnice, sveće i iskorišćene šibice, talog prašine. Sve to nagoveštava savršen mir, spokoj i razvučene sate provedene u čitanju.

Ovaj intimni miris nije nužno malih razmera. Dovoljno je da prepoznate miris u samo jednoj staroj knjizi, dok brzo prelećete preko stranica a čulom mirisa upijate opojni povetarac. Ali često ćete ga pronaći i u prodavnicama antikvarnih knjiga i javnim bibliotekama. Toliko snažan i opojan miris starih knjiga može u mašti prizvati miris šume: drevan i druidski, koji odiše notom koja stvara jedinstvenu atmosferu – atmosferu zaboravljenog iskonskog doma.



Miris starih knjiga potiče od njihovog sporog hemijskog razgrađivanja. Papir je glavna komponenta, a papir potiče od biljaka. Međutim, materijali od kojih su se pravile knjige menjali su se vekovima – a te promene naizmenično su uticale na miris određenih generacija knjiga. Pre 1845. godine papir za knjige pravljen je od pamuka i lanene tkanine. Ove biljke sadrže visok procenat celuloze, polimera koji utiče na tvrdoću biljaka. Celuloza godinama zadržava hemijsku stabilnost u papiru, za razliku od lignina, još jednog biljnog polimera koji se često nalazi u papiru.

Četrdesete godine 19. veka donele su novinu u procesu manufakture papira, uvevši u upotrebu vlakna od drvene srži. Takav papir bio je manje izdržljiv od onog napravljenog od pamuka ili lana, ali je zato bilo mnogo lakše praviti veće i jeftinije količine. On sadrži visok nivo lignina, osim ukoliko se ne radi o finijem papiru koji ima niži nivo lignina od novinskog papira. Lignin koji se nalazi u drveću vezuje vlakna celuloze, što drveću daje bolju potporu – osobinu koja je veoma poželjna u knjigovezačkom zanatu. Ono što prvobitni knjigovesci nisu znali naučiće se s vremenom: lignin ima snažno dejstvo tokom života same biljke, ali je sklon divljem i destruktivnom procesu razlaganja nakon „smrti“ biljke. Kako se lignin oksidizuje, tako se razlaže na kiseline koje nagrizaju celulozu u papiru i utiču na to da stranice požute. Svi ovi stupnjevi raspadanja za sobom ostavljaju isparljiva organska jedinjenja (volatile organic compounds – skraćeno VOC) koja starim knjigama daju karakterističan miris. Sedamdesetih godina prošlog veka u izdavačku delatnost je uvedena upotreba papira koji u sebi ne sadrži kiseline, čime je uklonjen veći deo lignina, zbog čega se moderne knjige sporije raspadaju. Ipak, čak i uz odsustvo lignina, celuloza se naposletku razgrađuje i ispušta određene mirise.



Miris knjiga se nadopunjuje mirisom prostorija u kojima obitavaju, ali i mirisom čitalaca koji ih poseduju. Miris knjiga odražava ambijent u kom su boravile: ukoliko je taj prostor prilično vlažan, ispunjen dimom cigareta, osunčan ili nema kontrolisane uslove. Ukoliko se desi da je neki od tih prostora čuven, poput biblioteke Wren u okviru Katedrale Svetog Pavla u Londonu, onda se sam miris može posmatrati kao opipljiv deo nasleđa lokaliteta. Analizom VOC-ova koji isparavaju iz knjiga, istraživači mogu da odrede od kojih je materijala knjiga napravljena, da tačno utvrde njenu starost i da li su u toku procesi sa užasnim posledicama koji bi konzervatori mogli da zaustave ili preokrenu.

I nove-novcijate knjige imaju specifičan miris, premda manje jedinstven. U savremenoj proizvodnji papira koriste se hemikalije poput natrijum-hidroksida (ili „kaustična soda“) kako bi se pojačala pH vrednost i udebljala vlakna. Ta vlakna se često izbeljuju vodonik-perokisdom, potom mešaju sa ogromnim količinama vode koja sadrži alkil-ketene, organska jedinjenja koje papir čini vodootpornijim. Ove hemikalije se razgrađuju u različitim stupnjevima, naizmenično oslobađajući različite mirisne note. Razni tipovi mastila i lepkova koji se koriste pri uvezivanju knjiga, doprinose na isti način. Čim se neki predmet napravi, što podrazumeva i knjige, on počinje da se razlaže – što je rezultat hemijskih procesa koje možemo da nanjušimo.
Iz knjige „Revelations in Air“ (Otkrovenja iz vazduha), Džud Stjuart, Penguin Books, LLC. Copyright © 2021 by Jude Stewart

Autor: Džud Stjuart
Izvor: lithub.com
Prevod: Aleksandra Branković
Foto: Unsplash


Podelite na društvenim mrežama:

radno vreme delfi knjižara za vreme praznika 11 novembra 2024  laguna knjige Radno vreme Delfi knjižara za vreme praznika 11. novembra 2024.
08.11.2024.
Tokom državnog praznika – Dan primirja u Prvom svetskom ratu – Delfi knjižare rade po neizmenjenom radnom vremenu. Kada je reč o onlajn porudžbinama – kurirska služba u ponedeljak 11. novembra neće...
više
dragan velikić navika guši svaku pobunu laguna knjige Dragan Velikić: Navika guši svaku pobunu
08.11.2024.
„Pisac obično od fikcije stvara stvarnost. U ovom slučaju pisac od stvarnosti stvara fikciju“, rekao je na promociji nove knjige dvostrukog dobitnika Ninove nagrade Dragana Velikića istoričar ume...
više
ana atanasković trudim se da pamtim ono što je plemenito laguna knjige Ana Atanasković: Trudim se da pamtim ono što je plemenito
08.11.2024.
Ana Atanasković, spisateljica iza koje stoje romani koji se čitaju u dahu, ponosna Kruševljanka koja je zaljubljena u Beograd i u istoriju svog naroda, otkriva tajne svog najnovijeg romana „Zmajeva že...
više
uzbudljiv psihološki triler sve što nikad nismo izgovorili sloun harlou u prodaji od 12 novembra laguna knjige Uzbudljiv psihološki triler: „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou u prodaji od 12. novembra
08.11.2024.
Triler koji će vas držati u neizvesnosti sve do poslednje stranice, „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou, mračna je ljubavna priča s mnoštvom obrta i napetosti. Iako su prošli meseci ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.