Nedelja zabranjenih knjiga

U Sjedinjenim Američkim Državama se krajem septembra tradicionalno održava Nedelja zabranjenih knjiga. Pod okriljem udruženja biblioteka okuplja se čitava književna zajednica: bibliotekari, knjižari, izdavači, novinari, nastavnici i čitaoci u cilju promovisanja slobode čitanja i protiv cenzure u književnosti.

Ovo su neki od klasika koji su najčešće bili osporavani i podlegali cenzuri:

„Ubiti pticu rugalicu“ – Harper Li

Jedan od naslova koji se iz godine u godinu pojavljuje u top 10 zabranjenih knjiga je ovaj klasik američke književnosti. Ispričana iz ugla šestogodišnje devojčice Skaut, odrasle u malom gradu na jugu, ova priča je autentična kritika rasnih i klasnih predrasuda u američkom društvu tridesetih godina prošlog veka. U učmaloj sredini ogrezloj u nasilje i dvoličnost, moralna snaga jednog čoveka, advokata Atikusa Finča, podsetiće stanovnike Okruga Mejkom, ali i samog čitaoca, koliko je teško i važno istrajati u tome da se bude čovek. Braneći crnca optuženog za silovanje bele žene, Atikus staje u odbranu ljudskog dostojanstva i vere u ispravnost zakonodavnog sistema. Zahvaljujući snazi svog karaktera on se tako svrstava u red onih retkih junaka koji prevazilazeći okvire jednog književnog dela postaju simbol univerzalne pravičnosti.

---

„Sofijin izbor“ – Vilijam Stajron

Pored toga što je ušao u klasike savremene književnosti, naslov ove knjige je istovremeno postao sinonim za nemoguć izbor pred koji je osoba stavljena. Radnja romana smeštena je u Bruklin 1947. godine. Nejtan je paranoični intelektualac- Jevrejin - koji živi sa Poljakinjom Sofijom – katolkinjom - ženom koja je preživela strahote Aušvica. Zvuci žestokog vođenja ljubavi i još bučnijih svađa svakodnevno provociraju mladog južnjaka Stingoa, frustriranog pisca koji živi u jeftinoj sobi ispod njih. Kada se Stingo uplete u sudbine ljubavnika koji se istovremeno vole i mrze na površinu će isplivati mučna tajna o izboru koji će Sofiju zauvek progoniti.

---

„Oči su im gledale u Boga“ – Zora Nil Herston

Kada je 1937. godine ovaj roman o ponositoj, nezavisnoj crnkinji, prvi put ugledao svetlost dana, kritike nisu bile povoljne. Međutim kada je nakon skoro četiri decenije ponovo objavljen, ušao je u kanon afroameričke književnosti. U njemu čitamo o dramatičnom putovanju Džejni Kroford, koju potraga za identitetom vodi stazama na kojima će spoznati ljubav, iskusiti životne radosti i tuge i spokojna se vratiti sebi kao davno napuštenom domu. Svetloputa, dugokosa, sanjalica odrasta očekujući da će se prema njoj postupati bolje nego prema ostalima. Ali stvarnost je surova sve dok ne upozna Čajnog Kolačića. On je mlađi od nje, ali podjednako budi i njeno srce i duh i omogućava joj da uživa u životu a da ne bude ni tegleća radna snaga niti ukras nekom muškarcu. Tako počinje njena životna priča koja nema srećan kraj, ali ipak čitaoca ispunjava neobičnim mirom i zadovoljstvom. Džejni je crnkinja koja ne mora da proživi život izgubljena u tugovanju, gorčini, strahu ili glupim romantičnim sanjarijama. Umesto toga je, prema sopstvenim rečima, ispunila ono što svako mora – da stane pred Boga i da sama nauči kako se živi.

---

„Boja purpura“ – Alis Voker

Ovenčan Pulicerovom nagradom, roman „Boja purpura“ je priča o dve sestre – misionarki u Africi i detetu-nevesti sa američkog Juga – koje ostaju odane jedna drugoj uprkos vremenu, udaljenosti i tišini. Sili je mlada crnkinja rođena u siromaštvu. U više navrata ju je silovao čovek kog zove ocem, uzeo joj je dvoje dece, razdvojio je od voljene sestre Neti i zarobio u gadnom braku. Međutim, ona upoznaje glamuroznu pevačicu Šug Ejveri – ženu koja je sudbinu uzela u svoje ruke. Sili postepeno otkriva moć i vedrinu sopstvenog duha, što je oslobađa prošlosti i ponovo ujedinjuje sa onima koje voli. Ovaj divno zamišljen i duboko saosećajan klasik američke književnosti o borbi zlostavljane i neobrazovane crnkinje da stekne snagu i samopouzdanje ispunjen je strašću, bolom, nadahnućem i nesavladivom ljubavlju prema životu. Roman po kojem je Stiven Spilberg snimio istoimeni film nominovan za jedanaest Oskara.

---

„Životinjska farma“ – Džordž Orvel

Povod za nastanak „Životinjske farme“ nalazio se u Orvelovoj analizi posledica Ruske revolucije koja je prerasla u totalitarni režim i diktaturu stvorenu oko kulta ličnosti, kao i u njegovom iskustvu stečenom tokom Španskog građanskog rata. Iako je javnost često insistirala na momentu kritike sovjetske vlasti, Orvel je uvek naglašavao da se „Životinjska farma“ iako prvenstveno satira o Ruskoj revoluciji, odnosi na svaku nasilnu revoluciju koju predvode nemarni ljudi gladni vlasti. „Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kada su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebe“, isticao je Orvel razočaran što je čitaocima možda promakao ovaj ključni momenat teksta.

Autor: Ivana Veselinović