Neverovatan spisak stvari koje se mogu iznajmiti u američkim bibliotekama – iz prve ruke!

Veći deo vremena za bibliotekarskim stolom provodim govoreći ljudima šta sve ne mogu naći u biblioteci. Kada radite na izdavanju knjiga, veliki broj ljudi vam postavlja besmislena pitanja. Mislim, imala sam ljude koji su mi tražili vitamine, loto tikete i uzorak mog parfema. Neko mi je tražio instant ovsenu kašu. „Mogu li da dobijem malo vaše krofne, gospođice Kristen?“ (apsolutno ne). „Mogu li da pozajmim toner za štampač?“ „Tabak papira?“ „Čertnaest pakovanja žutih stikera (samo žutih)“. Jednom je jedan čovek tri puta u različitim trenucima tražio moju četkicu za zube, pa sam morala da ga zamolim da napusti prostoriju.

„Ne, gospodine, ne možete da dobijete moju četkicu. Ne, čak i ako je za naučni eksperiment. Ne, ne pokušavam da stanem na put napretku, samo mi je neprijatno da vam dam nešto što ide u moja usta. Da, razumem da sam najgora i da se nosim. Važi, drugar, prijatan vam dan!“

Ništa od ovoga ne shvatam lično (sem ako mi ne traže korišćenu žvakaću gumu, molim vas, prestanite ovo da radite). Na neki uvrnut način, ima smisla što posetioci dolaze da pitaju za razne informacije. Nakon svega, zar nismo mi ti koji odgovaramo na teška pitanja? Zar biblioteka nije mesto na koje idete kada vam treba pomoć oko nečega? Mi bi trebalo da budemo osobe koje možete da pitate za informacije kada tražite nešto nepoznato. Bibliotekari bi trebalo da budu oni koje zovete kada ste očajni i kada vam treba brza pomoć.


 
To znači da moramo u potpunosti da preispitamo šta mi to pružamo javnosti. Programiranje? Naravno. Najnoviji elektronski resursi? Da! Kartonske knjige čije strane nisu oglodala dečja usta? Apsolutno! Ali to isto znači redefinisanje onoga šta korisnici mogu da uzmu.

Veoma dobra stvar koja se dešava u bibliotekama širom sveta je sve veći izbor stvari koje možemo da skladištimo i iznajmljujemo. Naravno, još uvek imamo štampane materijale poput knjiga i časopisa i da, još uvek imamo one DVD diskove koje deca vole da grebu i dodiruju rukama lepljivim od džema, ali takođe imamo i razne druge stvari, stvorene da vam pomognu da iskoristite što više od života i društvenog prostora.

Šta tačno podrazumevam pod tim?

Na primer, sada možete da izajmite odeću za određene događaje (npr. za intervju za posao, proslave, maturske večeri, itd.) iz njujorške biblioteke. Zašto bi ovo neko uopšte hteo? Zato što to znači da ljudi koji nemaju pristup nerealno skupim stvarima, mogu da ih pozajme i vrate kada završe sa njima, besplatno! Cilj je da se omogući pristup stvarima koje su ljudima potrebne. Da li su osobama potrebne stvari za intervju za posao? Naravno da jesu.



Biblioteke ne iznajmljuju samo robu. Kod nas možete naći i alatke za baštu poput semenja za sadnju i ašova, tu su još i laptopovi, punjači za telefone, naočare za čitanje, muzički instrumenti (električne gitare, klarineti, flaute, pa čak i prokleti triangl), digitalne kamere i profesionalna filmska oprema, bicikla i skuteri, skejtbordovi, slagalice, društvene igre, pa čak i namirnice za kuvanje (preklinjem vas, neka mi neko napravi tortu!). Jedna od biblioteka u kojoj sam radila nudila je lampe za čitanje na tri dana, kako bi ih korisnici koristili napolju po noći. Ovo su značajni dodaci kolekciji koje ljudi stvarno koriste!

Ovo takođe znači da postoji više stvari za decu i tinejdžere, našu najrizičniju populaciju. Tu su igračke i lutke, udžbenici, pribori za domaći, hemijske i grafitne olovke, lenjiri, digitroni i alat za tehničko. Neke biblioteke svojim korisnicima  nude i pristup muzeju i galerijama. Biblioteke bi uvek trebalo da budu prostor gde ljudi mogu da uđu, uče i razvijaju se. Bibliotekari hrane rastuće potrebe. To znači da uvek tragamo za nečim od čega bi zajednica imala korist. Nova baza podataka? U redu. Širok izbor ćebadi koji će vas grejati u hladnim čitaonicama? I to možemo da sredimo.

Prošle godine, američke biblioteke su postavile zabavnu i korisnu mapu sa lokacijama „biblioteka stvari“, interaktivnu kolekciju zanimljivih stvari koje svaka država nudi svojim građanima. Divno je kada vidite na koje sve načine biblioteke rade na unapređenju svojih korisnika, unapređujući tako i svoju zajednicu.

Milion puta sam rekla: svrha biblioteke je da bude mesto za ljude. Služiti javnosti ne znači samo hraniti njihov um. Znači voditi računa jedni o drugima i razvijati empatiju i da znate da je odelo nekad krucijalno za neku osobu da izdominira na intervjuu. Mi smo tu da služimo javnosti. I ako to znači da morate da pozajmite četkicu za zube, učinićemo to dostupnim za vas.

Samo ne moju, u redu?

Izvor: lithub.com
Prevod: Miloš Vulikić