Alagapa Ramohan je tokom života sakupio dovoljno knjiga da napuni biblioteku. Po njegovoj proceni, ima ih oko 10.000 – od religijskih tekstova do kvantne fizike.
U intervjuu za
StoryCorps ovog leta, Ramohan (79) je razgovarao sa svojom ćerkom Paru Venkart (50) koja mu je rekla da jedno od njenih najranijih sećanja uključuje njegovu ljubav prema knjigama. Seća se kad ga je zamolila da joj pomogne sa domaćim zadatkom.
„Prisećam se... gledaš u moj udžbenik i zaljubljuješ se u njega, čitaš ga skoro od korice do korice – a na moja pitanja si odgovorio nekoliko sati kasnije“, priča ona. „Odakle je to došlo?“
Ramohan, koji je emigrirao iz Indije u Sjedinjene Američke Države 1962. godine, priča kako su mu roditelji kao detetu davali jednu rupiju da je potroši kako god je želeo.
„Znate šta sam radio sa njom? Nisam kupovao slatkiše ili nešto slično tome. Išao sam do štandova gde prodaju dečje knjige i želeo sam ih sve“, priča Ramohan. Kad god je dobio rupiju, išao je do tog štanda i kupovao koliko god je mogao knjiga. Jednog dana je mogao da ih kupi osam.
A kada bi ih otvorio, nije odmah počinjao da čita.
„Znate šta sam radio? Čak i danas to radim. Ne počinjem tako što pročitam prvu stranu. Pomirišem je. Novu knjigu, tek odštampanu, nediranu, otvorim, pomirišem. To je moja veza sa knjigom“, kaže Ramohan.
Knjige su postale njegovi prijatelji.
„Osećam da pisac priča meni.“
Kaže da na knjige gleda kao na sveto prenošenje znanja sa jedne osobe na drugu. „Ne tera vas da čitate, ali je tu.“
Ramohan tvrdi da mu je čitanje knjiga omogućilo da vidi brojne perspektive.
„Ako želite nekome nešto da poklonite, dajte mu knjigu, to je najbolje. Pokazala mi je kako da živim“, kaže on.
Izvor: npr.org
prevod: Miloš Vulikić