O nastanku romana „Svetlost koju smo izgubili“ i njegovoj budućnosti na filmu

Radnja romana Džil Santopolo počinje na Univerzitetu Kolumbija gde se dvoje studenata upoznaju i zaljubljuju jedno u drugo; ponovo se susreću sledeće godine, pa opet sledeće i tako u narednih desetak godina. U pitanju je neverovatna ljubavna priča koja se prostire preko više kontinenata i ne beži od izazova i ljubomore koji se javljaju uz veliku udaljenost.

Knjiga je od izlaska stekla je ogromnu publiku, a nedavno je objavljeno da će roman „Svetlost koju smo izgubili“ dobili svoju filmsku adaptaciju. „Džil je kroz svoj neobični i jedinstveni glas oživela srceparajuću i epsku ljubavnu priču,“ rekla je producentkinja filma Gabrijela Žeru-Tabak. „Njen debitantski roman odveo nas je na emotivni rolerkoster sa preokretima koji su nas bukvalno doveli do suza. Ushićeni smo što ćemo raditi uz nju kako bi oživeli ovu izuzetnu priču na velikom ekranu.“

Sa Džil Santopolo smo razgovarali o inspiraciji koja stoji iza knjige.

Šta vam je bila inspiracija za ovu knjigu i šta vas je navelo da ispričate ovu priču?

Ovu knjigu je inspirisalo moje slomljeno srce. Lusina priča nije moja, ali emocije sa kojima se nosi su stvari o kojima sam ja razmišljala i pokušavala da ih shvatim. Htela sam da napišem priču kako bi uverila svakog kome je srce nekad bilo slomljeno da nisu sami – da su ljubav i gubitak univerzalni.

Ovo je vaš prvi roman za odrasle. Koliko ste promenili pristup ili pripremu u odnosu na prethodne knjige?

Kada pišem knjige, dosta mislim o likovima koje stvaram i proveravam da reference koje pravim i slike koje opisujem budu prikladni godinama i životnom iskustvu likova. Tako da je zabavni deo ovog romana bila mogućnost da se koristim referencama i slikama koje su prikladne za perspektivu odraslih. Zbog toga sam mogla da istražujem mnogo više stvari nego u knjigama za decu.

Kada je izašla, knjiga je momentalno postala hit i još uvek se priča o njoj. Kakav je to osećaj?

Neverovatan! Zahvalna sam svakog dana. Oduševljena sam što je priča proistekla iz ličnog, intimnog iskustva, odjeknula kod ljudi širom sveta.

Kažite nam kako je došlo do dogovora za film i kako ste dobili priliku da sami adaptirate knjigu.

Filmska adaptacija deluje poput sna. Gabrijela iz Sautpau Entertejnmenta je pročitala moju knjigu i stvarno uživala u njoj, tako da se javila mojim agentima. Tako je strastveno govorila o knjizi, dok smo pričali preko telefona, da sam znala da su ona i Ričard savršeni ljudi za film. Kada su mi predložili da je ja adapitram kako bi film imao isti stil kao i knjiga, znala sam da sam donela pravu odluku.

Kako pristupate scenariju? Možete li da nam nagovestite neke promene u načinu na koji planirate da ispričate priču?

Gabrijela, Ričard i ja smo pričali o tome koje su scene od suštinskog značaja za priču, a koje možda i nisu i odatle menjam oblik priče. Moguće je da će na kraju biti jedna dodatna scena koje nema u romanu i koja će priču odvesti malo dalje, ali nisam skroz sigurna. Definitivno planiram da glas i stil naracije budu isti.

Neki predlozi za glumce iz snova?

Stvarno, san je samo raditi na filmu. Ali definitivno mi je srce poskočilo na pomen nekoliko predloženih imena glumaca.

Izvor: ew.com
Prevod: Miloš Vulikić