U utorak, 18. februara, u Delfi caféu, održana je promocija romana „Crvena zemlja“ Lidije Klemenčič. Nazvan prvim srpskim romanom o Srebrenici, priča prati Mehmeta Duraka na putu iz Turske u Srebrenicu kako bi ispunio poslednju bakinu želju da bude sahranjena tamo gde su joj koreni.
Dule Nedeljković je na početku promocije rekao da je bio iznenađen kada je pročitao roman:
– Na sam pomen Srebrenice očekivao sam nešto drugo. Međutim, knjiga je jedna duhovita topla bosanska „vic priča“ o ratovima, od srpsko-turskog do Srebrenice. Dominantna ličnost romana je prababa Ajša, arhetip svačije babe, bez obzira na veroispovest i mesto rođenja.
– Kada sam letovala u Turskoj, čula sam jednog tipičnog Turčina kako priča srpski. Upoznali smo se i saznala sam da se njegova porodica iz Srbije preselila u Tursku tokom 1860. godine i da generacije njegovih predaka pričaju srpski. S druge strane, moja baka je Slovenka i kada je kao devojka došla u Loznicu, naišla je na podsmeh meštana jer nije znala naš jezik. Odlučila je da do kraja života priča slovenački. Kombinacijom ove dve osobe nastala je moja junakinja, baka Ajša. – rekla je Lidija Klemenčič
Autorka se u ovom romanu bavi generacijski neuzvraćenim ljubavima kojima je vera bila glavni kamen spoticanja i istovremeno budi nostalgiju za nekim davnim vremenima SFRJ.
– Na vrlo jednostavan način Lidija karakterizuje likove, što je do sada meni neprepoznatljiva veština naših pisaca. Uz malo reči imamo veoma jasne emocije i veoma jasnu sliku svakog lika. – zaključio je Dule Nedeljković.
Promociji je, pored ostalih, prisustvovao i Igor Marojević, pisac i urednik edicije Mediteran, kojoj pripada ova knjiga. Na novinarsko pitanje kako se desilo da do tada ne toliko poznat autor bude objavljen u ovoj prestižnoj ediciji, on je objasnio:
– Mnogi misle da je neophodno maltene da velikoj izdavačkoj kući ponudite rukopis preko nekog uticajnog, na primer nekog iz vladajuće stranke. Međutim, pošto većina rukopisa koji meni pristižu nije zadovoljavajućeg kvaliteta, oni koji to jesu sami se nametnu. Procenivši da to može da bude dobar roman, nazvao sam autoricu koju do tada nisam znao i predložio joj saradnju, koju je ona prihvatila. Tako da je meni dovoljan kvalitet a da neko pokuša da izvrši pritisak na mene preko vladajuće ili bilo koje stranke, time bi me pre odbio – rekao je Marojević.