Za samo nekoliko meseci od objavljivanja romana „Suze Svetog Nikole“ Branislava Jankovića izdavačka kuća Laguna održala je promociju drugog izdanja ove knjige u knjižari Delfi SKC. Drugi Jankovićev roman, kao i njegov prvi roman „O vukovima i senkama“, prema rečima pisca i književnog kritičara Pavla Zelića žanrovski pripadaju fantastici ali se mogu čitati kao drama.
„S obzirom na naslov, očekivao sam roman duboke duhovnosti baziran na verovanju, na hrišćanstvu, dobio sam dobru akcionu priču, scene brutalne fizičke borbe a ne duhovne, junaštva na putu ka iskupljenju duše koje smo pomalo zaboravili. Treba da se vratimo na Prvi svetski rat, vreme u kome su upravo junaci ove knjige“, rekao je Zelić.
On je dodao da su srpskoj fantastičnoj prozi nedostajale ovakve dinamične knjige, koje nisu dosadne, smatra da je roman sa elementima fantastike, pravoslavnog folklora, baziran na srpskim predanjima i tradiciji, pre svega divna zabavna priča.
„Roman o grehu i spasenju, zemlji i nebu, anđelima i demonima i svecu čije se ime u Srbiji najviše slavi, priča je o hrabroj borbi za spasenje duše desetine junaka romana, priča je o spasu cele Srbije, ali i celog sveta“, ocenio je Zelić.
Prema njegovim rečima, ovu pre svega zabavnu knjigu napisanu prelepim rečima, punu mudrih misli, čitaocima ne preporučuje da pročitaju u dahu kako je on uradio.
„Treba čitati priču po priču jer ova knjiga višestruko nagrađuje čitaoca, nosilac svakog poglavlja je nova živopisna ličnost od kojih je svaka zaslužila novi roman“, istakao je Zelić.
Autor romana poručio je svojim čitaocima neka čitaju kako žele, ali je zatražio da razmisle posle svake priče o tome šta su čitali i koliko su se našli u knjizi koja po njemu nije prevashodno fantastika već jedna teška drama, jer „kad se gresi nagomilaju, put ka iskupljenju postaje neizdrživ“.
Roman „Suze Svetog Nikole“ je priča o stanovnicima sela Studenac koji su početkom 20. veka preživeli velika duševna iskušenja. Napisan je u formi dnevnika koji je pisao glavni junak Gmitar Milošević a koji čita Sveti Nikola devedeset godina kasnije i priseća se događaja koje dnevnik opisuje.